Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu ustanovio je nagradu za kritičko-teorijski angažman „Miladin Životić“, u znak sećanja na ovog filozofa, kritičkog intelektualca i antiratnog aktivistu.
Nagrada „Miladin Životić“ dodeljivaće se od sledeće godine vodećim društvenim teoretičarima i teoretičarkama čije delo proizvodi značajne kritičke odjeke u društvenoj praksi.
„Nagrada je nadahnuta životom i delom Miladina Životića (1930-1997), beogradskog filozofa koji je uspešno sintetizovao teorijsko mišljenje i intelektualni angažman. U dobroj tradiciji etike odgovornosti koja se zahteva od intelektualnog rada, Životić je zastupao vrednosti čije je postulate iznosio hrabro i dosledno u svojim teorijskim tekstovima. Filozofsko mišljenje i neophodnost javnog istupanja skupa su se našli na iskušenju i kada je derogirao politički monopol, boreći se za pravo na kritičku reč šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka, zbog čega je izgubio posao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kao i kada se otvoreno, javnim istupima i koncentrisanjem na civilne žrtve, suprotstavljao nasilju i zločinima u vreme ratova na postjugoslovenskom prostoru devedesetih. Miladin Životić je na primeru sopstvenog života pokazao da se rizik odbrane univerzalnih, kritičko-humanističkih, antiratnih, emancipatorskih vrednosti, mora pretvoriti u obavezujuću vrlinu mislioca, u imperativ suprotstavljanja nasilju, u teorijsku koliko i društvenu obavezu razlaganja njegovih uzroka, ideoloških osnova i pojavnih formi“, navodi se u saopštenju Grupe za studije angažovanosti Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.
Životić je smatrao da je jedan od osnovnih razloga za odsustvo humanizma i uskraćivanje slobode stanje u jugoslovenskom društvu koje je određivao kao permanentni, višedecenijski građanski rat kojim se sputava vladavina prava i razvoj pravne države. Takva monopolistička dominantna struktura težila je zatiranju kritičke svesti i slobodnog duha. „Stavljajući u prvi plan pojedinca kao nosioca razvoja i emancipacije, Životić se oštro protivio pretvaranju drugačijeg mišljenja u neprijateljsko da bi se proizvodile socijalne tenzije ili ideološke homogenizacije. Tako uspostavljen monopol u autoritarnoj političkoj kulturi bio bi prepreka razvoju i slobodnog društva i autonomnog pojedinca“, piše između ostalog u saopštenju.
Svojim kritičkim angažmanom jednako se silovito suprotstavljao nacionalističkim antagonizmima i stihiji mržnje koja je odvela u ratni bezizlaz istorijski, jezički i kulturno bliske narode. Kao što je verovao da je klasna homogenizacija u svrhu političkog monopola pogrešna, tako je i nacionalnu homogenizaciju smatrao preprekom u razvoju demokratskog društva koje treba da se temelji na građanskim pravima i jednakosti. U vreme kada se više od izgovorene reči nije moglo, a manje nije smelo, beskompromisno je branio pravo na drugost kao uslov za humanost.
„Filozofija prakse bila je za Miladina Životića teorija univerzalne ljudske emancipacije i samo u tom cilju je vredelo svrhovito i angažovano delati. Prostora za takvu delatnost, kao i potreba za njom, još uvek ima, kao što ih je oduvek bilo. Uz sve razorne efekte koje imaju, aktuelni izazovi naše savremenosti provociraju ono najbolje što iz njih ishoduje: životne likove koji im se promišljenim i aktivnim angažmanom opiru. Zbog toga Nagrada za kritičko-teorijski angažman nosi ime jednog od utemeljitelja i važnih vertikali Instituta za filozofiju i društvenu teoriju“, zaključak je teksta Grupe za studije angažovanosti Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
