FIPRESCI: Najbolji "Dnevnik mašinovođe"

Glasovima članova ovog uduženja odlučuju se najbolji u nekoliko ključnih filmskih katagorija, a među nagradama je i priznanje za životno delo. Ove godine, ono je posthumno pripalo Branku Vučićeviću, scenaristi, filmskom radniku, čoveku iz senke jugoslovenskog i srpskog filma. Priznanje je porodici uručio Radoslav Zelenović, takođe dugogodišnji i verovatno jedan od najuspešnijih direktora na čelu institucije kakva je Jugoslovenska kinoteka.

Većinu nagrada, i to u glavnim kategorijama za ostvarenja iz prethodne godine, dobio je „Dnevnik mašinovođe“ Miloša Radovića – kao najbolji film, sam Radović za režiju i scenario, te Dušan Joksimović, direktor fotografije, za najbolju fotografiju. Pojavljujući se tri puta na sceni sale „Dinko Tucaković“ da preuzme priznanja, Radović je, našalivši da je ovom filmu „za dlaku izmakao Oskar“ (bio je domaći kandidat za ovu nagradu), podsetio na jedno važno ime domaće kinematografije koje takođe više, nažalost, nije među živima. On je rekao da mu je ideju za film još pre nekoliko godina dao montažer Marko Glušac. Radović se zahvalio i produkciji Zillion, odnosno svom producentu Petru Ristovskom i njegovom ocu Lazaru Ristovskom koji u „Dnevniku mašinovođe“ igra i glavnu ulogu.

Filmovi koji su se takmičili u kategorijama u kojima su nagrade pripale „Dnevniku mašinovođe“ su i – za scenario: „Dobra žena“ (Mirjana Karanović), „Jesen samuraja“ (Dimitrije Vojnov), „Stado“ (Nebojša Romčević), i „Ime Dobrica, prezime nepoznato“ (Srđa Penezić – Slavko Štimac); za režiju: „Vlažnost“ (Nikola LJuca), „Jesen samuraja“ (Danilo Bećković), „Stado“ (Nikola Kojo) i „Dobra žena“ (Mirjana Karanović). U kategoriji za najbolji film bili su skoro svi filmovi iz prethodne godine, pored pomenutih i: „Procep“, „Vojna akademija 3“, „Dubina dva“, „Inkarnacija“, „Otvorena“, „Santa Maria della Salute“.

Najbolju mušku ulogu u jednom od prošlogodišnjih filmova ostvario je Miloš Timotijević u „Vlažnosti“. Pored njega u konkurenciji su bili i Lazar Ristovski („Dnevnik mađinovođe“), Petar Strugar („Jesen samuraja“), Slavko Štimac („Ime Dobroca, prezime nepoznato“) i Stojan Đorđević („Inkarnacija“).

Nagrada za najbolju žensku ulogu pripala je Mirjani Karanović za film „Dobra žena“. Pored nje u konkurenciji su bile i: Hristina Popović („Jesen samuraja“), Hana Selimović („Ime Dobrica, prezime nepoznato“), Vesna Trivalić („Stado“) i Tamara Aleksić („Santa Maria della Salute“). Mirjana Karanović, koja je zakasnila na dodelu priznanja pa je poslednja izašla da primi nagradu, rekla je da ona ovaj film (u kome je i scenaristkinja i rediteljka po prvi put) nije snimala zbog nagrada, već zato što je „želela nešto da kaže“. Ona je dodala da je ovaj (inače odličan film – prim. I. M.) videlo malo ljudi i da joj je krivo zbog toga i istakla da nije naišla na zainteresovanost, kako to često biva sa domaćim filmovima, neke od televizija jer, kako je rekla, „nema raspoloženja da se film prikaže širokim narodnim masama“.

Priznanja za kostim, scenografiju, montažu i muziku

Nagradu za najbolji kostim u 2016. godini dobila je Ivanka Krstović za film „Santa Maria della Salute“, a ovom filmu pripala je i nagrada za najbolju scenografiju koju je dobio Dejan Anđelković. Nagrada za montažu dodeljena je Đorđu Stankoviću za film „Inkarnacija“, a za muziku Aleksandru Lokneru za film „Ime Dobrica, prezime npoznato“.

Sve manje prostora u medijima’]

Predsednik FIPRESCI Srbija Borislav Anđelić, uručujući priznanje za najbolji film, iskoristio je priliku da pomene i položaj filmskih novinara i kritičara. Bavljenje filmskom kritikom i publicistikom, primetio je on, ima sve manje prostora u medijima, a kako se one vrednuju svedoči veliki broj saradnika medija koji se ovim poslom bave, a među kojima su i neka poznata imena, koji ne dobijaju, a čak im se ni ne nudi, honorar.