Foto: John Smith– „During the war“ (za vreme rata) poznata je rečenica iz serije „Mućke“ u kojoj ujka Albert baš njom pripoveda priče o ratu. Malo sam se poigrala rečima i izložbu nazvala „During the Void“ – za vreme praznine, jer je prošle godine vreme stalo.
Prestali smo da pitamo jedni druge šta ima novo, jer nije bilo ničega, a nismo ni znali da li ćemo iz cele situacije izaći. Uz to, sve ilustracije imaju tamnu pozadinu, dok je crtez, kao i uvek, dosta šaren – tim rečima srpsko-francuska umetnica Milena Nićić, autorka projekta MyllenArt, pojašajava naziv njene izložbe „During the Void“.
Izložba je otvorena u nedelju u pabu Brod i može se posetiti do 4. decembra.
Pomenuli ste da je izložba neki vid retrospektive prethodnog perioda, o čemu zapravo govori?
Kada se svet i život koji si do juče vodio okrene za 360 stepeni, kao što je to bio slučaj u martu 2020.te godine, potrebno ti je da na neki način sve to procesuiraš. U tom periodu sam imala neke privatne projekte: ilustraciju za zbirku poezije „Revolt ka grotesktnom“, Ivana Miljakovića i još jednu koricu za knjigu, kao i ilustracije i dizajn muzičkih albuma.. I pored toga, imala sam čestu potrebu da samu sebe inspirišem, u smislu da nevezano ni za jedan projekat ilustujem epizodno svoje emocije, doživljaje, ljude, sve što sam posmatrala… Kada se sve to nakupilo shvatila sam da svi ti crtezi izgledaju zapravo „serijski“, da su povezani. Počela sam učestalo da crtam neku vrstu portreta, dok su ranije to bile neke hibridne kreature: ptice, ribe, hobotnice.. Sada se „scena“ dešava oko lica, glave, očiju … Valjda zato što sa svim ovim distanciranjem i maskama, više ne vidiš ljude. Meni je ovog puta baš to bilo u fokusu.
Iako se fokus pomerio, stil koji negujete je specifičan, recite nešto više o njemu?
Uglavnom se ova vrsta crteža naziva „Dark art“ ili ti „tamna umetost“. Njena definicija glasi: „U Pokretu tamne umetnosti umetnik prenosi svoje misli na veoma misteriozan način, povremeno kombinujući nadrealističke elemente. Užasni postupci i sablasne scene nas teraju da zastanemo i razmislimo o sebi. Vizuelno zapanjujuće scene, gde crna preovladava nad svim bojama“. Ono što ja stvaram jeste povremeno mračno, mada se često poigravam i sa nadrealizmom i psihodelijom. Ono što crtam definitvno ne postoji, već je samo interpretacija i alegorija na moje viđenje stvari i ideja. Svaki crtež je univerzum za sebe, može da podseća i na neku vrstu mitologije, pogotovu kada spajam ljudske oblike sa životinjskim ili organskim elementima.
Kako ljudi reaguju na njega?
Zavisi od osobe do osobe, nekima je mračan i strašan, drugi malo prepoznaju sebe, pa me pitaju kako crteži nastaju. Uglavnom primećuju da ima puno detalja i da jedan crtež može da se interpretira na sto načina. Zavisi šta ti prvo zapadne za oko.
Nedavno je izašao solo album Igora Sydorenka pevača benda Stoned Jesus, za koji ste radili omot, međutim ta ilustracija nije izložena, kako ste birali postavku za ovu izložbu i da li biste neki rad izdvojili?
Izdvojila bih ilustraciju „L’homme est un fou pour l’homme“ (čovek je čoveku lud). Retko kada crtam muške figure, a na ovoj izložbi od 19 radova izložena su samo dva muška portreta. Meni su posebni, konkretno onaj na kome je čovek koji se davi sopstvenim predugačkim jezikom. Takođe su izložene dve ilustracije korica za knjige, koje su potpuno drugačije: Jedna je gore pomenuta knjiga „Revolt ka grotesknom“, ona pripada više tamnom stilu na kome je nacrtan skelet. Druga je bila ilustacija za knjigu „Uticaj indijske tradicionalne muzike na psihodelični rok od 1965. do 2017.“ tu je već mnogo veselija slika sa izmenjenom verzijom hinduisticke boginje znanja i umetnosti – Saraswati. Od svih ilustracija, samo su dve inspirisane muzikom i to konkretno pesmom „Početka“ Goribora i kompozicijom «La tempesta di mare» od Vivaldi-a.
Izložena je i vaša ilustracija „Bigz Lives“ koja je po mnogo čemu specifična..
Specifična je po tome što je to jedini rad koji sam radila 100 posto digitalno. U pitanju je vektorski crtez. Obično crtam jako tankim flomasterima pa nakon toga digitalno dodajem boje. Ovde mi je bila potrebna jasna poruka, – nema detaljisanja i „lik“ koji u svojim rukama drži zgradu Bigz-a nema određene crte lica, jer on predstavlja svakog umetnika koji je stvarao u Bigz-u. Sam crtež asocira na freske koje prikazuju ktitore manastira. Ovo naravno nema veze sa religijom, ali mislim da bez svih tih umetnika, i ljudi, Bigz nikada ne bi imao taj duh koji sada nosi sa sobom zauvek. To su oni ktitori Bigza koje znamo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
