Angažovana fotografija može da utiče na promene oko nas, ako je iskrena i urađena na pravi, dokumentaristički način, bez manipulacije i intervencija van konteksta onoga što prikazuje – kaže za Danas Igor Čoko…
… majstor dokumentarne fotografije i antropolog, gost užičke galerije „Reflektor“ u kojoj je, na jedan dan, bila priređena izložba njegovih radova i premijerno predstavljena njegova knjiga „Subverzivna estetika ulice – Prizori raskošne stvarnosti“.
Nesvakidašnja knjiga uličnih fotografija, čiji je izdavač „Grain photo books“ – edicija osmišljena da promoviše autorske knjige fotografija u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije, nastajala je od 2013. do 2017. godine. Ona prikazuje socijalne i emocionalne kontraste svakodnevnog uličnog života Beograda i, poput ogledala naše stvarnosti, kroz odraze ljudi, dokumentuje kulturološki, politički, ekonomski i socijalni trenutak.
Umetnik je izložio 25 fotografija u koloru. Svaka od njih je slojevit dokument sa posebnom naracijom, ali u knjizi one međusobno komuniciraju i, kroz vizuelno-antropološki pristup i „uhvaćene“ posebne trenutke, stvaraju priču o dešavanjima kojima smo izloženi duže od četvrt veka.
– Mala je razlika između estetike 1991. godine i današnje estetike, jer mi tapkamo u mestu. Moja knjiga opisuje sadašnji trenutak iz perspektive događaja iz prošlosti, koji su pokrenuli naš socijalni, ekonomski i svaki drugi sunovrat, ali biće zanimljivo videti da li će se nešto promeniti za 20 godina, kada moja knjiga bude imala arhivski značaj – kaže za Danas Čoko, na čijim fotografijama ljudima nije oduzeto dostojanstvo, iako mnogi od njih nemaju ništa drugo.
On objašnjava da mu je antropološko-sociološka perspektiva omogućila mnogo slojevitiji pristup fotografiji i razumevanje događaja.
– Nekome će, možda, čovek bez dela noge koji sedi ispred podzemnog prolaza i prosi biti samo obična scena prosjačenja. Međutim, ako primetite na kesi u koju skuplja novac reklamni natpis „Office Shoes“, onda ćete uočiti drugačiju dimenziju i širi kontekst. U toj igri simbolike uočavate prizor koji dobija obrise socijalne ironije, koje mnogi nisu svesni, jer ne vide takve detalje i skrivene poruke – navodi naš sagovornik.
Njegove fotografije o užasnoj sudbini izbeglica iz Sirije, Avganistana i Pakistana, koje su prošle godine zaustavljene na putu u evropske zemlje i u hangarima kod autobuske stanice u Beogradu sa zebnjom iščekivale zimu, skrenule su pažnju domaće i svetske javnosti i pokrenule mnoge ljude i organizacije da im pomognu. Sa njima je proveo skoro tri meseca, zadobio njihovo poverenje i nastale su fotografije koje su dokazi o tragediji tih ljudi.
I sam izbeglica, jer je devedesetih iz Knina izbegao u Beograd, autor navodi da je to iskustvo uspešno prevazišao, ali da mu je bilo interesantno da ga uporedi sa ljudima koje je zadesila, kako naže, mnogo gora sudbina.
– Skoro tri meseca sam proveo sa njima i oni su, kako je to opisao jedan uspešni hrvatski fotograf, izgubljene duše koje je civilizacija odredila kao višak. Zaustavljeni su na mađarskoj granici, nadajući se da će svoje probleme da reše veoma brzo, ali to se odužilo i stvorili su geto. U druženjima sa njima saznao sam užasne priče o rasturenim ljudskim životima i surovoj igri sudbine u kojoj su se, bežeći od Talibana i vođeni mitskim vodviljem EU kao evropskim Eldoradom u kome će ponovo pronaći život, zaustavljeni našli u bezizlaznoj situaciji. Među njima su studenti medicine, budući inženjeri i drugi koji žive u iluziji da će dolaskom u Berlin, Pariz ili negde drugo u Evropi nastaviti da žive normalno, ali plaši me to kakvu transformaciju će doživeti kada se „dokopaju“ tog željenog Zapada, kada se budu suočili sa činjenicom da od njihovog zamišljenog života tamo neće biti ništa – ukazuje Čoko.
Osim toga, on je autor i knjige fotografija „Iza rešetaka – Život osuđenika iz Okružnog zatvora u Beogradu“, koja opisuje svakodnevicu osuđenika.
– Radeći sa ljudima, nije mi bitno da li su oni sa ulice, osuđenici ili izbeglice. Oni su ljudi i na fotografijama se vidi da su nastale kao plod ljudske interakcije. Ne treba se bojati ljudi i važno je da se uspostavi poverenje, a fotografija je kruna tih odnosa – navodi za Danas Igor Čoko, inače urednik digitalnog magazina za uličnu i dokumentarnu fotografiju GRAIN, koji je izlagao u zemlji i inostranstvu i više puta je nagrađivan.
Krv i zlo
– Savremena novinska fotografija nastoji da prezentuje što više krvi, mrtvih i zla. Sve „vrišti“ od napaćenih majki sa mrtvom decom. Naravno da je potrebno da se dokumentuju takvi užasi, ali trebalo bi u svemu tome da bude humanosti i da se prezentuje emocija do koja nije lako doći – objašnjava naš sagovornik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
