Francuska počasni gost 66. Beogradskog sajma knjiga: Književnici, novinari, muzičari, ilustratori

Glavni organizator programa predstavljanja je Francuski institut u Srbiji koji priprema raznovrsnu ponudu aktivnosti na štandu.

Povodom ove najznačajnije kulturne manifestacije u regionu Francuska dovodi veliku delegaciju pisaca, među kojima su poznati romansijeri, dramaturzi, scenaristi.

Francuski štand pružiće gostoprimstvo svima koji žele da osete atmosferu Pariskih kafe-knjižara ili parkova, gde će moći da upoznaju mnoge predstavnike savremene francuske misli.

Florans Obri

Francuska književnica i aktivistkinja, Florans Obri / Florance Aubry, rođena 1968. u Bezansonu, osim što piše, radi kao nastavnica i bibliotekarka. Članica je “Charte des auteurs et illustrateurs jeunesse”, udruženja koje se zalaže za jednaka prava pisaca i ilustratora knjiga za decu.
Autorka je više od 20 knjiga za decu i mlade i dobitnica nekoliko prestižnih francuskih nagrada. Njena dela obrađuju ozbiljne i osetljive teme, kao što su suicid, alkoholizam kod adolescenata, loši uslovi životinja u zatočeništvu… Roman “Crni Titan” osvojio je nekoliko nagrada, među kojima su najznačajnije “Nagrada francuskih knjižara” (2019), “Petruis” za najbolji roman za omladinu (2019) i “Maja” (2020), prva francuska nagrada koja se dodeljuje književnim delima koja doprinose pravima životinja. Roman “Crni Titan” prvi je prevod ove autorke na srpski jezik, a objavljen je ove godine u izdanju “Odiseje” (prevod Svetlane Stojanović).

Katrin Kise

Rođena u Parizu 1963, Katrin Kise / Catherine Cusset diplomirala je na “Ecole normale superieure”, a potom je doktorirala na “Paris Diderot University”, doktorskom tezom o delima Markiza de Sada, a potom i na “Yale University”, na kome ostaje da predaje, od 1991. do 2002, francusku književnost osamnaestog veka. Njena povezanost sa Amerikom uticaće na tematiku njenih romana u kojima će preispitivati kulturološke razlike između, kako Francuza i Amerikanaca, tako i između samih zemalja, ali će dubinski uroniti i u porodične teme i preispitati nezaobilazni motiv strasti.
Posetioci ovogodišnjeg Sajma knjiga u Beogradu imaće prilike da razgovaraju o njenom stvaralaštvu, posebno o romanu “Definicija sreće” (“Prometej”, Novi Sad 2023, prevela Sara Ralić).

Kristel Petikolen

Psihoterapeutkinja, koja širom sveta već tri decenije drži predavanja i obuke u vezi sa komunikacijom i ličnim razvojem, Kristel Petikolen / Christel Petitcollin specijalizovala se za transakcionu analizu, za neurolingvistički program, “Eriksonovu hipnozu” i provokativnu terapiju Frenka Farelija. Bavi se metodama koje doprinose razumevanju mehanizama manipulacije, kao i metodama za proučavanje mentalne preterane efikasnosti. Autorka je brojnih knjiga, uključujući i bestselere “Razmišljam previse” i “Moje dete razmišlja previse”, koje su popularne širom sveta, a u Srbiji ih je objavio “Vulkan” (prevela Gavrijela Čović)

David Rošfor

Francuski pisac David Rošfor / David Rochefort, rođen 1980, studirao je filozofiju i radi u Parizu kao urednik u izdavačkim kućama koje objavljuju dela iz oblasti društvenih nauka. Objavio je pet romana i više tekstova u kolektivnim radovima. Na Beogradskom sajmu knjiga predstaviće svoj poslednji roman, koji još nije preveden na srpski – “Le Pridž fort / Visoka cena”. To je priča o velikom sportskom skandalu, o suočavanju velike jugoslovenske teniserke Monike Seleš i njenog napadača, koji je, pre 30 godina, nasrnuo na nju usred teniskog meča i naneo joj tešku povredu koja je poremetila njenu blistavu karijeru…

Izabel Fimejer

Rođena u Parizu, studirala Francuskoj i SAD (anglofone studije, žurnalistika), Izabel Fimejer/ Isabelle Fiemever u ranom detinjstvu živela je u Burkini Faso. Dugo godina bavila se novinarstvom i književnom kritikom, objavila je četiri knjige o Koko Šanel, jednoj od najpoznatijih ličnosti 20. veka, koja je unela revoluciju u modu, oslobodila tela žena i doprinela njihovoj emancipaciji. Jedna je od najvećih poznavalaca života i rada ove čuvene francuske modne kreatorke kojoj je posvetila 25 godina istraživanja: “Coco Chanel, un parfum de mystere / Koko Šanel, parfem misterije”, “Chanel intime / Šanel intimno”, “Chanel L’Enigme / Enigma Šanel”. Objavila je knjigu o francuskom etnologu Marselu Griolu i Dogonima. Još nije prevođena na srpski.

Žan-Kristof Buison

Urednik u “Figaro magazine”, Žan-Kristof Buison / Jean-Christophe Bisson, jedan je od najboljih poznavalaca Srbije u Francuskoj. Istoričar po obrazovanju, novinar po struci, ne propušta priliku da francuskoj javnosti predstavi nepoznate strane srpske istorije i kulture… Izveštavao je iz Srbije za “Figaro” o ključnim događajima iz 1990-ih. Napisao je “Roman o Beogradu”, biografiju o generalu Mihailoviću, i knjigu “Ubijeni u atentatu”, u kojoj se bavi političkim ubistvima koja su promenila tok istorije. Jedno poglavlje je posvećeno okolnostima koje su Gavrila Principa i “Mladobosance” dovele do atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Članak koji je napisao povodom komemoracije primirja u “Prvom svetskom ratu” koja je organizovana u Parizu i nepravednog odnosa prema Srbiji izazvao je burne reakcije u francuskoj i u srpskoj javnosti.

Žan-Fransoa Galtu i Suzan Ajo

Francuski pisac Žan-Fransoa Galtu / Jean-Franeois Galletout i ilustratorka Suzan Ajo / Suzanne Aillot autori su putopisa “Putešestvije u zemlju koje više nema”, čiji su ko-izdavači “Plan B”(Francuska) i “Sumatra” (Srbija). U predstavljanju dvojezičnog francusko-srpskog izdanja ovog putopisa učestvovaće i Tamara Valčić Bulić, prevoditeljka.

Žilije Kaže

Glavne oblasti interesovanja Žilije Kaže / Julia Cage, francuske ekonomistkinje, jesu ekonomija razvoja, politička ekonomija i ekonomska istorija. Ona je profesorka ekonomije na Odeljenju za ekonomiju na Univerzitetu “Sciences Po Paris”. Dobitnica je “Nagrade za najboljeg mladog francuskog ekonomistu” 2023. Prevod njene “Istorije političkog konflikta” priprema “Akademska knjiga”, koja je 2016. objavila njenu knjigu “Spasavanje medija. Kapitalizam, participativno finansiranje i demokratija”, koju je s francuskog jezika preveo Dušan Janić.

Paskal Delpeš

Poznata po svojim prevodima Ive Andrića i Danila Kiša, Paskal Delpeš / Pascale Delpec bila je direktorka “Francuskog kulturnog centra” u Beogradu. Njena osnovna težnja je da pruži priliku umetnicima, piscima, studentima Francuske i Srbije da se susretnu, razgovaraju i zajedno grade evropsku budućnost. Izdavačka kuća “Noir sur blanc / Crno na belo” nedavno je, u njenom prevodu sa engleskog na francuski, objavila “Izvod iz knjige rođenih: priča o Danilu Kišu” Marka Tompsona. IK “Noir sur blanc” osnovali su 1987. Veja i Jan Mikalski, bračni par švajcarsko-poljsko-rusko-austrijskog porekla. Nedavno su obogatili svoj katalog “Dimitrijevom kolekcijom”- knjigama preuzetim iz IK “L’ege d’Homme”.

Patrik Beson

Rođen 1956. u Parizu, Patrik Beson / Patrick Besson napisao je oko četrdeset dela u skoro svim književnim žanrovima. Za roman “Dara” dobio je “Veliku nagradu Francuske akademije” (1985), a za roman “Brabanovi” nagrade “Renodo” i “Pupulist” (1995). Besonova dela prevođena su na sve svetske jezike, i na srpski, a IK “Čigoja”objavila je u poslednjih godinu dana, dva njegova dela (prevela Tatjana Šotra) – “Odbijam”(o životu Novaka Đokovića) i roman “Scene iz mog privatnog života”.

Pjer Asulin

Član Akademije “Gonkur”, francuski je romansijer, biograf, kritičar, novinar i hroničar na francuskom radiju, Pjer Asulin / Pierre Assouline bivši je odgovorni urednik časopisa “Lire” član uredništva časopisa “Histoire” i autor čuvenog bloga “Republika knjiga”. Godine 2007. dobio je “Nagradu za francuski jezik” koja se dodeljuje „delu ili ličnosti iz sveta književnosti, umetnosti ili nauke koja je na značajan način doprinela, stilom izražavanja ili svojim delovanjem, isticanju kvaliteta i lepote francuskog jezika“. Na srpski je preveden njegov roman “Klijentkinja” (“Albatros plus”, prev. Ivana Hadži Popović). Prošle godine bio je gost Molijerovih dana, kad je predstavio delo “Povratak u Sefarad”.

Toma Piketi

Francuski ekonomista Toma Piketi / Thomas Piketty rođen 1971, profesor je na “Paris School of Economics” i na “Ecole des Hautes Etudes en Sciences Sociales”. Nakon objavljivanja studije “Kapital u DŽDŽI veku”2013. postaje jedan od najčitanijih savremenih ekonomista. Po ovoj knjizi, koju je “Akademska knjiga” objavila 2015, u prevodu Kristine Bojanović, snimljen je i film. Isti izdavač objavio je Piketijeva dela “Za sporazum o demokratizaciji Evrope” (koautori: Antoan Voše, Gijom Sakrist i Stefani Enet) u prevodu Kristine Bojanović, “Jedva čekam socijalizam!” (2022) i “Kratka istorija jednakosti” (2023), obe u prevodu Gorane Prodanović i “Kapital i ideologija” (2023) u prevodu Aleksandra Stojanovića. IK “Karpos” objavila je Piketijevo delo “Ekonomija nejednakosti” (prev. Olja Petronić).

Toni Valente

Francuski mangaka Toni Valente / Tony Valente može se pohvaliti činjenicom da je njegova manga “Radiant” presedan, kao prva i zasad jedina manfra (francuska manga) prevedena na japanski jezik. Prodata je u više od milion primeraka širom sveta. Ovaj serijal u Srbiji prevodi i objavljuje “Najkula”. Svoje prve korake u svetu stripa Valente je imao zahvaljujući IK “Delkur”, za koju je crtao četvorotomni serijal “Les 4 princes de Ganahan”, prema scenariju Rafaela Dromelšlagera. Nakon toga započeo je sopstveni projekat “Hana Attori” (“Soleil”), umnogome zasnovanom na uticajima manga i anime serijala. Danas je u potpunosti posvećen svom najvećem i najuspešnijem projektu – “Radianta”, čiji je kompletni autor.

Klemantin Surde i Tulio Korda

Klemantin Surde / Clementine Sourdais piše i ilustruje knjige za mlade, radi za više izdavačkih kuća. Redovno organizuje radionice za decu. Živi u Lionu. Tulio Korda / Tullio Corda je pisac i ilustrator, diplomirao je arhitekturu. Radi kao dizajner za mnoge časopise. Bavi se slikarstvom i posvećen je pisanju i ilustraciji knjiga za decu. Često priređuje radionice za najmlađe.

GOSTI / Profesionalci

REŽIN ATŠONDO / Regine Hatchondo, predsednica “Francuskog nacionalnog centra za knjigu” (“CNL”), čija je snovna misija da prati i podržava sve aktere književnog života Francuske: autore, prevodioce, izdavače, knjižare, bibliotekare i organizatore kulturnih manifestacija;

NIKOLA ROŠ / Nicolas Roch, generalni direktor “Međunarodnog biroa za francusko izdavaštvo” (“BIEF”), udruženja koje finansiraju Ministarstvo kulture i Ministarstvo Evrope i spoljnih poslova Francuske, kao i izdavačke kuće kroz članarine (oko 300 izdavača). “BIEF” podržava profesionalce iz oblasti knjige pomažući izdavačima da razviju svoje delatnosti ka inostranstvu – izvoz, prodaja prava za prevođenje i sklapanje međunarodnih partnerstava.

DENI RAPON / Denis Rapone, državni sekretar, član “ARCOM”(“Regulatorno telo za audiovizuelnu i digitalnu komunikaciju Francuske”), koje donosi regulative u vezi sa audiovizuelnim medijima (radio, televizija i video službe na zahtev), kao i sa pojedinim onlajn platformama…

VIRŽINIJA KLAJSEN / Virginie Clayssen, direktorka sektora za digitalni razvoj u “DITIS” predsednica komisije za digitalizaciju “Nacionalnog sindikata izdavača”, predsednica “EDELab” (“European Digital Reading Lab”).