Francuska revolucija u kratkim rezovima

Premijera je najavljena za 23. jun, prva repriza dva dana docnije. Nova produkcija je rezultat saradnje sa Operom iz Varne koja je NP pozajmila dekor i kostime u razmenu za nedavno gostovanje beogradskih predstava „Atila“ i „Leteći Holanđanin“ u Bugarskoj.

Ovako je u najkraćim crtama povratak „Andre Šenijea“ na Veliku scenu nacionalnog teatra opisao njegov upravnik Dejan Savić. Najavljena saradnja sa dva strana dirigenta nije ostvarena, pa je u produkciju „uskočio“ Đorđe Pavlović, koji je uz pomoć maestra Borislava Ivanova, direktora Opere u Varni, uspeo da za tri orkestarske probe spremi ansambl. Režija je poverena gostu iz Italije Đandomeniku Vakariju, čija je rediteljska vizija, kako se vidi na sceni, dobrim delom zadata pozajmljenom klasičnom scenografijom Kuzmana Popova i kostimima Asje Stojmenove.

– „Andre Šenije“ je jedna od najvažnijih italijanskih operskih melodrama i moj pristup bio je da se u ovoj popularnoj operi držim onog što je napisano u partituri. Umberto Đordano je bio zaljubljenik u film i bioskop, tako je moj koncept režije da ova opera bude nalik filmu – kratki rezovi i slike sa arijama glavnih likova. Francuska revolucija je u pozadini, a najvažniji aspekt su osećanja, pre svega sposobnost glavnog junaka da uprkos svemu piše. Zato je ova opera važna za poeziju i pesnike – rekao je Đandomeniko Vakari na konferenciji za novinare u NP.

U NP ne kriju zadovoljstvo što će od subote biti jedina operska kuća u regionu koja na repertoaru ima „Andrea Šenijea“ koji se, prema rečima v. d. direktora Opere i jednog od tumača glavne role Janka Sinadinovića, „zbog težine i zahtevnosti retko izvodi i u evropskim razmerama“. Inače, ovo je četvrta produkcija ovog operskog dela na sceni NP na kojoj je prvi put izvedeno 1. oktobra 1936, u režiji Josipa Kulundžije i sa dirigentom Alfredom Pordesom.

Ova muzička melodrama u četiri slike Umberta Đordana, komponovana na libreto Luiđija Ilike i premijerno izvedena 1896. u milanskoj Skali, zasnovana je na stvarnim događajima. Andre Šenije (1762-1794), francuski pesnik i revolucionar bio je istorijska ličnost.

Rođen je u Carigradu, gde je njegov otac došao 1742. zbog trgovačkih poslova. NJegova porodica se u Francusku vratila 1765, a Šenije je živeo kod tetke u Karkasonu i 1773. upisao Navarski koledž u Parizu. Potom dobija plemićku potvrdu i jedno vreme u Strazburu radi u vojnoj službi koju zamenjuje mestom privatnog sekretara francuskog ambasadora u Londonu. Po povratku u Pariz postaje pristalica revolucije, ali kao deo umerene struje, koja se zalaže za ustavnu monarhiju. Talentovan polemičar sa zagovornicima stvaranja republike u doba terora revolucionarne vlade zatvoren je i giljotiran, dan uoči Robespjerovog pada.

Kao najuspešnije operske tumače ovog lika istoričari muzike ističu: Đuzepea Borgatija, Frančeska Tamanja, Đovanija Zenatela, Bernarda de Mura, Enrika Karuza, Benjamina Đilija, Franka Korelija, Marija del Monaka, Plasida Dominga, koji je važio za najboljeg Šenijea u nekoliko pevačkih generacija, iako se u ovoj ulozi uspešno oprobao i legendarni Lučano Pavaroti.

Dve podele

Na premijeri 23. juna pevaće: Dušan Plazinić (Andre Šenije), Miodrag D. Jovanović (Žerar), Ana Rupčić (Madlena de Koinji), LJubica Vraneš (Bersi), Dubravka Filipović (grofica de Koinji). Na prvoj reprizi 25. juna nastupaju: Janko Sinadinović, Dragutin Matić, Jasmina Trubetaš Petrović, LJubica Vraneš i Tamara Nikezić.