Posle višemesečnog emitovanja na Instagram profilu zbog pandemije virusa korona, Lagunin književni klub koji se tradicionalno održava svakog prvog petka u mesecu, večeras se vraća u knjižaru Delfi u beogradskom SKC-u.
Ultra aktuelni roman na temu rasizma u SAD dvostrukog bukerovca Kolsona Vajtheda „Podzemna železnica“ u junu, prvog petka u julu „zameniće“ još jedna užarena problematika – rat u Iraku. Reč je o romanu „Frankenštajn u Bagdadu“ iračkog pisca Ahmeda Sadavija, koja je preko engleskog prevoda sa arapskog Džontana Rajta objavljena u Laguni krajem 2019. na srpskom zahvaljujući trudu Tatjane Milošević.
O ovoj iračkoj mešavini naučne fantastike, horora i urnebesnog crnog humora, koja je Ahmetu Sadaiju donela više uglednih međunarodnih književnih nagrada, ukljujući i najuži izbor za Bukera, govoriće novinar, književni kritičar i kolumnista Al-Džazire za Balkan Zorana Šuvaković.
Sadavijev „Frankenštajn u Bagdadu“ inspirisan je piščevim iskustvom iračkog dopisnika BBC-a tokom američke agresije i okupacije Iraka. On je ratna svedočenja i događaje obradio kroz svoju verziju 202 godine starog kulnog junaka engleske spisateljice Meri Šeli, koji je već doživeo više književnih, filmskih i strip „obrada“.
U Sadavijevom antiratnom naučnofantastičkom romanu, koju pojedini književni kritičari svrstavaju i u bajku apsurda nema naučnih eksperimenata i mladih znanstvenika opsednutih oživljanjanjem nežive materije – u njemu bagdadski prodavac starih stvari Hadi al-Atag sakuplja razbacane delove tela žrtava bombaških napada u nameri da ih pravilno sahrani.
On prvo spaja delove tela kako bi stvorio jedno telo, nazivajući ga „Kakomujeime“ – u srpskom prevodu „Onoga“, u koji ulazi duh jedne od žrtva bombaških napada i oživljava ga.
Bagdadski „Frankenštajn“ kreće u misiju osvete, ubijajući sve koje smatra odgovornim za iračku „klanicu“, ali i da bi sam opstao hraneći se ljudskim telima, što otvara začarani krug pitanja vezanih za krivicu, nevinost i pravdu.
Sadavijeva alegorija na temu divljaštva čoveka prema čoveku, besmisla, haosa i tragedije rata deluje zastrašujuće i morbidno, ali zahvaljujući piščevoj naraciji – žestokoj, životnoj, prisnoj i duhovitoj, u najboljoj tradiciji arapskog pripovedanja uz utkane elemente gotike, čita se bez daha.
„Sadavijeva čudna, nasilna i opako smešna knjiga uveliko pozajmljuje iz žanra naučne fantastike i otplaćuje dug sa kamatama: to je izvanredno dostignuće, a ono koje, nažalost, verovatno nikada neće izgubiti na važnosti. U romanu se mešaju nezemaljsko, užasno i svakodnevno sa sjajnim efektom“, pohvala je iz Njujork tajmsa ovom Sadavijevom delu.
– Do sada se o ratu u Iraku govorilo iz ugla u kome su junaci Amerikanci. Ovo je roman u kome su heroji Iračani, običan svet. Zadatak pisca je da govori njihovom glasom, a jedan od mojih ciljeva bio je i da osvetlim paradokse poput raznolikosti identiteta u Iraku i kako ljudi doživljavaju sebe. Ljudi imaju potrebu da sebe vide kao svece koji traže pravdu, a druge kao teroriste… Istina je zapravo da niko nije nevin. Ovaj roman je manifest protiv rata. Kritičan je prema američkoj okupaciji, ali i bivšem i trenutnom režimu – kaže Ahmed Sadavi, kome je uprkos kritičnosti prema vlasti nominaciju za Bukera 2014. čestitao tadašnji irački premijer Hajder Al-Abadi.
Meri Šeli i Robert de Niro
Romanopisac, pesnik, scenarista i reditelj dokumentarnih filmova, koji se uspešno bavi i likovnom umetnošću Ahmed Sadavi (1973) prvi je Iračanin ovenčan Međunarodnom nagradom za arapsku književnost. Ovo priznanje dobio je 2014. za „Frankenštajna u Bagdadu“, koji je nagrađen i francuskom Velikom nagradom za fikciju, a doživeo je i filmsku adaptaciju. Od 2010. Sadavi je deo grupe „Bejrut 39“ kao jedan od 39 najboljih arapskih književnika mlađih od 39 godina. Živi i radi u rodnom Bagdadu. Od detinjstva je imao sklonost ka pisanju i crtanju a jedna od knjiga njegovog detinjstva je delo Meri Šeli „Frankenštajn – moderni Prometej“. Sadavi priznaje da je bio i veliki obožavatelj filma Keneta Brane iz 1994. na temu izvornog „Frankenštajna“ u kome je glumio Robert de Niro. Toj njegovoj ličnoj umetničkoj hrestomaniji, u slučaju „Frankenštajna u Bagdadu“ treba dodati i piščev „snažan osećaj pripadnosti ovom gradu“ o kome najavljuje da će „nastaviti da piše kroz priče o njegovim stanovnicima“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
