Francuska umetnica srpskog porekla Fransoaz Petrović od 1990. jedno je vodećih imena francuske umetničke scene. Bavi se slikarstvom, keramikom, farbanjem, štampom, video i vizuelnim radovima. Njeni crteži velikog formata inspirisali su i presudno uticali na koreografiju poznatog francuskog koreografa Silvena Grua “Adolescencija”, sa kojim će trupa Balet Severa iz Rubea 20. marta gostovati na predstojećem 20. Beogradskom festivalu igre.
Fransoaz Petrović je za ovaj komad uradila scenografiju i kostime.
To je, kako objašnjava u razgovoru za Danas, njena prva zajednička saradnja sa Silvenom Gruom, koja se nedavno nastavila na novoj predstavi, u kojoj takođe važan deo zauzima crtež.
”Adolescent” je komad iz 2019, a umetnički kritičari ono što se dešava na sceni opisuju kao paradoks i metamorfozu. Da li ste kad je reč o paradoksima i metamorfozi na svom umetničkom terenu i koliko je muzika Molekula – francuskog kompozitora elektronske muzike Romena de L’ Aja osim na pokret, uticala na scenu i kostime?
– Koreograf Silvan Gru je hteo da napravi komad o adolescenciji. Adolescencija je oduvek bila jedna od mojih omiljenih tema i želela sam da radim sa njim na tome. Usaglasili smo se oko nekoliko crteža za koje smo smatrali da su važni i simbolizuju mladost, kao što je ”Dečak sa lutkom” i figura iz serije ”Prostor”. Ova silueta izgleda kao da leti ili da spava, ali svakako – da nije prisutna. Veliki dekor koji smo osmislili i realizovali deluje kao da pluta iza igrača. Kostime sam stvarala imajući u vidu vreme predstave i njen tok – da bi se govorilo o preobražaju u adolescenciji, želela sam da materijalizujem ta podrhtavanja na kostimima, a opet da sve bude uklopljeno sa dekorom. Na beloj tkanini zamislila sam mrlje od mastila koje se, kako predstava protiče, sa promenama kostima, sve više i više šire i rasprostiru. Postoji ekspanzija crvene boje, ali i konfuzija o godinama, polu ili sudbini protagonista…
Poslednjih godina radite zidne crteže velikih formata, tvrdeći da veliki format može biti intimniji od malog crteža. Koliko je za Vas važna intimnost u umetnosti i za čim zapravo tragate u tim velikim formatima?
– To je istraživanje sebe samog, kakvo istovremeno poprima i univerzalne dimenzije. Intima je ono što nas najviše deli, a istovremeno i ono što nas sve zajedno spaja.
Gde sebe najviše pronalazite u širokom umetničkom spektru kojim se bavite i šta Vas privlači pozorištu i savremenoj igri?
– Svaki put kada zaronim u drugi medij, to je kao da se iznova poigravam. Ono što me privlači u pozorištu i savremenoj igri je sama energija predstave koja me vodi i podržava moju vlastitu kreaciju. To je takođe i prilika da radim sa drugim umetnicima, što mi slikari retko kada činimo. Mi smo najčešće sami i uglavnom usamljeni u našim ateljeima.
Vaši radovi u Francuskoj nose oznaku visoka umetnost. Šta su Vaši standardi i uzori u stvaranju umetničkih dela?
– Uvek na prvo mesto stavljam angažman i iskrenost. Inspirišu me pisci, slikarstvo, kompletno slikarstvo.
Bavite se i pedagoškim radom. Čemu učite svoje studente u vremenu u kome korporativna pravila i tržište preuzimaju diktat i u umetnosti?
– Ja predajem u jednoj školi za primenjenu umetnost, a ne u školi slikarstva i to nas oslobađa pitanja koja se tiču tržišta u umetnosti. Mi se pre svega koncentrišemo na osnovna pitanja koja se tiču forme, boja i prezentacije. A to su pitanja koja moraju prevashodno da se tiču svakog mladog umetnika.
Gde je u svemu tome čime se bavite modni dizajn za brendirane kuće?
– Ove godine sam sa modnom kućom Dior kreirala torbu “Lady Dior”. Ukupno sam stvorila tri modela, a svaki je proizveden u samo trideset primeraka. To je bila sjajna saradnja, koja mi je dozvolila veliku slobodu u stvaranju, a uz podršku vrhunskih profesionalaca.
Samostalne izložbe
– U poslednjih nekoliko nedelja imala sam dve samostalne izložbe na prestižnim mestima u Parizu. Izložba u Narodnoj biblioteci Francuske koja je nazvana ”Iza kapaka” retrospektiva je mojih otisaka. Takođe predstavlja i moje umetničke knjige i najintimnije projekte koji su se vrlo retko izlagali do sada. U Muzeju romantičnog života, reč je bila o pozivu koji se uklapa u samu muzejsku kolekciju i analizira pitanja romantike danas. Za tu priliku, naslikala sam roze slike – kliše boje koja se povezuje sa romantikom i velike panorame gde se stapaju pejzaži i figure – kaže Fransoaz Petrović.
Petrovići
Fransoaz Petrović kaže da nosi prezime svog dede po ocu.
On je bio Srbin, emigrirao je 1914. u Francusku, u koju je stigao pešice.
Učestvovao je u Prvom svetskom ratu, ali je odlučio da živi u Saviji.
Fransoaz Petrović rođena je u savojskom mestu Šamberi, živi i stvara u Normandiji u blizini Avra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
