Pevač i glumac Frenk Sinatra rođen je 12. decembra 1915. godine u Nju Džerziju. Iako važi za najvećeg američkog pevača 20. veka, njegovu karijeru obeležili su sukobi sa novinarima, brojne avanture sa ženama, ali i veze sa mafijom.
Sin je italijanskog emigranta Entoni Martina Sinatre i Natalije Garaventi. Školu je napustio kao petnaestogodišnjak u želji da postane sportski novinar što je i uspeo. Što se tiče pevanja, bio je potpuno samouk. Kada je u tinejdžerskim danima čuo snimke Binga Krosbija, poželeo je da postane pevač.
Tada se pridružio lokalnoj pevačkoj grupi “Hoboken četvorka” i sa njima osvojio nagradu na takmičenju za talente koje je organizovao jedan radio. Grupa je tada obišla celu zemlju, ali kako je jedino Sinatra imao ozbiljnije muzičke namere, raspali su se.
Oko sedam meseci pevao je u bendu Harija Džejmsa, i to je bilo prvo Sinatrino pojavljivanje u poznatijem sastavu. Nastale su pesme “From the Bottom of My Heart”, “My Buddy”, “Ciribiribin”. Interesantno je da je pesma “All or Nothing at All” doživela neuspeh 1939. kada je objavljena, ali je 1943. kada su i Sinatra i Džejms ili zvezde, jako dobro prihvaćena.
Svoju ljubav iz detinjstva, Nensi Barbato ženi 1939. godine Sa njom će dobiti troje dece, Franka mlađeg, Nensi i Kristinu.
Kako je Sinatra postajao sve poznatiji, Džejms mu nije pravio problem i pustio ga je da potpiše unosniji i kvalitetniji ugovor.
Naime, poznati svirač trombona Tomi Dorsi ponudio je Sinatri da bude pevač u njegovom bendu, što je Frenk istog trenutka prihvatio uz reči da je on celi život želeo da peva, onako kako Dorsi svira.
U periodu od 1940. do 1942. godine Sinatra je punio naslovnice usled popularnosti pesama “I’never smile again”, “I’ll be seeing you”, “Without a song”, “Oh! Look at me now”. On je postao popularniji od benda kom je pripadao, a kako je bio željan solo karijere, izrazio je želju da ode.
Dorsiju se to nije svidelo, ali nakon par mesecinapetih pregovora, Sinatra je napustio bend. To je bilo jako rizično u vremenu kada je retko koji pevač uspeo da se na muzičkoj sceni održi samostalno, bez podrške benda.
Ipak, publika je Sinatru toliko zavolela, da je on svojom pojavom izazivao ogromne reakcije i vrisku obožavatelja. Tada će mu nadenuti nadimak Frenki-boj (Frankieboy), ali i onaj po kom je najpoznatiji, jednostavno Glas (The Voice).
Potpisuje ugovor sa izdavačkom kućom Kolumbija (Columbia Records). Pesme “If you are but a dream”, “There’s no you”, “Nancy”, “Put your dreams away”, dodatno će istaći Sinatrin jedinstven glas, a ujedno će označiti početak perioda poznatijig kao “doba Kolumbije” (1943-1950).
Od 1946. stvari u Sinatrovoj karijeri kreću nizbrdo.
Novine su ga optužile da je u prijateljskim odnosima sa ličnostima iz sveta kriminala i mafije, pre svega sa Lakijem Lučanom i Džoom Fišetijem. Udario je novinara tabloida Herst, za koga se kasnije pokazalo da je sarađivao sa FBI-jem kako bi dodatno diskreditovao Sinatru.
To je naime zbog činjenice što ga je Odbor za protivameričke aktivnosti optužio za saradnju sa komunistima i mafijom.
Ulje na vatru bila je ljubavna afera sa glumicom Avom Gardner, zbog koje se razveo od Nensi. Avu je zapravo oženio samo dva meseca nakon što se zvanično razveo od Nensi. Njihova veza biće turbulentna. Iznova su se rastajali i sastajali.
Poznato je i da je Ava prekinula trudnoću objašnjavajući da njih dvoje nisu bili sposobni da brinu sami o sebi, a kamoli o detetu.
Rastali su se nakon dve godine braka, ali je Sinatra i dalje bio vezan za Avu. Kada se razbolela, finansirao je njeno lečenje, a njena smrt jako ga je pogodiila.
Sve to je povarilo njegovu sliku u javnosti, otkazani su mu koncerti, a ugovor sa Kolumbijom mu nije produžen. Činilo se da je sa njegovom karijerom gotovo.
Tada je započeo svoju glumačku karijeru pojavivši se u mjuziklima “Take me out to the Bellgame”, “On the town”.
Ipak veliki povratak označio je film “From here from eternity” (Odavde do večnosti) iz 1953. godine.
Sinatra će za ulogu tragičnog vojnika Mađija dobiti Oskara za najboljeg sporednog glumca. Kasnije će glumiti i u filmovima “Suddenly”, “The man with the golden arm”, “Guys and dolls”, “The Manchurian candidate” i još mnogim drugim.
Potpisao je ugovor sa izdavačkom kućom Kapitol (Capitol records) sa kojom će svoje albume prodavati u milionskim količinama. Postao je blizak i sa Kenedijem i preko svojih veza sa mafijašem Đankanom, Kenediju je osiguravao glasove za predsedničke izbore.
Ipak, kako su Kenedi i njegova administracija objavili rat kriminalu, počeli su sve više da se udaljavaju od Sinatre.
Sinatra je imao avanture sa Lanom Tarner, Merlin Monro, Džulijet Prous. Miu Farou oženiće 1966. godine, ali će se od nje razvesti dve godine kasnije. Poslednja žena, sa kojom je ostaao do smrti bila je Barbara Marks koju je oženio 1976.
Povlačenje je najavio 1971. godine, ali se pak na scenu vratio 1973. albumom “Oi blue eyes is back”. I u poznim godinama nastupao je širom sveta.
Umro je 14. maja 1998. godine u Los Anđelesu, od srčanog udara. Epitaf na njegovom nadgrobnom spomeniku glasi- najbolje tek dolazi.
I biće da je kao u svojoj pesmi “My way”, sve u životu punom avantura i padova, radio upravo, na svoj način.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.