Fridina krila 1

Sto jedanaest godina od rođenja meksičke slikarke Fride Kalo (1907-1954) povod je organizovanja reprezentativne izložbe u Nacionalnoj galeriji u Budimpešti.

Ova izložba zasniva se na kolekciji od 35 slika iz muzeja Dolores Olmedo iz Meksiko Sitija. Opštem utisku doprinosi sama galerija koja se nalazi u Kraljevskoj palati na budimskom brdu. Mesto deluje raskošno i nekako utešno ukoliko znate biografske podatke Fride Kalo.

Kritičari i tumači Fridinog dela ne mogu da izbegnu mešanje njene biografije i njenih slika, opšte tematsko prožimanje. Zapravo je odlično pitanje – da li je Fridin život u stvari umetnost? (Ivana Stojanov, Noizz)

Kalo je danas najpoznatija i prepoznatljiva po autoportretima. Oni su u početku nastali nužno kao posledica dugog ležanja i bolovanja u kući. Kao dete Frida je sa šest godina bolovala od dečije paralize, a potom u osamnaestoj godini 1925. doživela tešku saobraćajnu nesreću kao putnica u autobusu. Posledice te nesreće jedva je preživela. Godine po bolnicama i kućno ležanje, bolovi, izlomljeno telo, slikanje na osnovu ogledala postavljenih na tavanicu. Tako je počelo. Usledili je poznanstvo sa slikarom i revolucionarom Diegom Riverom. On je podstakao da slika dalje i više, uveravao je u talenat i jedinstvenost. Savetovao je da bude autentična, svoja. Slike su zaista bile posebne, njeni portreti jarkih boja, asocirale su na Meksiko, narodne nošnje, njen stil oblačenja prepun najrazličitijih živih nijansi, cveće u kosi, haljine iz Tehuana, duge suknje, šalovi, pletenice.

Stil prepun emocija

Fridin život nije pesma niti bajka iako na nekim fotografijama izgleda mnogo lepše nego na samim slikama. NJene slike pokazale su bol koji je nosila, kako fizički tako i psihički. Rivera je koristio svaku priliku da je prevari, čak i sa njenom rođenom sestrom. Usledili su pobačaji, uprkos veliko želji, njeno bolno telo nije izdržalo tri trudnoće. Sve je to Frida zabeležila držeći četkicu u ruci. Sada gledamo njene slike: „Slomljeno telo“, „Autoportret sa majmunom“, „Autobus“ sa bolnim sećanjem na saobraćajnu nesreću zbog koje je nosila razne proteze na nogama, korsete za ojačanje tela. Paralelno, Frida je slavila život i učila kako da se nosi sa bolnim prevarama, pobačajima. Većina ovih tema vidi se na njenim slikama „Bez nade“, „Živeo život“, „Sećanje“, „Između zavesa“,“Dve Fride“…

Pored poznatih autoportreta i nekoliko slika posvećenih nerođenoj deci, u Budimpešti mogu da se vide manje poznate mrtve prirode koje je slikala. One, opet, nose njen pečat, prepoznatljive su po jarkim bojama, krupnom planu i ponekom neobičnom biću koje viri pored voća ili povrća.

Poznavala je Pabla Pikasa, slikala je sebe sa srebrnim minđušama u obliku šake koje joj je on poklonio.

Nije verovala da je poznata tokom života, a ono što je usledilo posle njene smrti nije mogla da pretpostavi. Bila je duhovita, naučila je da kuva, pravila poznate fijeste na koje je pozivala prijatelje. Danas postoje i njeni kuvari u obliku dostupnih knjiga i na našem tržištu.

Pred kraj života hrabrila je sebe samu posle teške operacije i amputacije noge: „Šta će mi noge, ja imam krila.“

Danas ih vidimo na njenim slikama radosti i tuge.

Za života kritika je bila oštra prema njenoj umetnosti zamerajući joj jednostavnost. Ona je bila uporna, stvorila prepoznatljiv stil prepun emocija – bola, tuge, strasti, ljubavi.

Fridamanija

Pet prostorija Nacionalne galerije u Budimpešti kustosi su izdvojili za Fridinu izložbu. Omaž velikoj umetnici potkrepljen je dodatno živim bojama u koje su obojili zidove tih prostorija da što više liče na njene slike, pa se publika kreće kroz crvenu, zelenu, plavu sobu posmatrajući 35 izloženih slika.

Nesumnjivo, Frida je doživela veliku popularnost krajem XX i početkom XXI veka. Govori se o svojevrsnoj Fridamaniji. U petoj prostoriji nalazi se posveta brojnih umetnika Fridi od podsećanja na film sa Salmom Hajek preko brojnih modnih editorijala, kolekcija. Italijanska kuća Beneton ove zime je u njenim jarkim bojama, a manekenke sa cvećem u kosi. Jedan broj magazina Vogue izašao je sa Fridinim likom na naslovnoj strani. Reč je poznatoj fotografiji koju je napravio američki fotograf mađarskog porekla Nikolas Marej (Muclos Muray), jedno vreme i njen partner. I američka kuća Matel pratila je Fridu sa posebnom Barbi lutkom sa njenim likom. ART magazin koji izlazi u Budimpešti ove 2018. poseban broj posvetio je naslovnu stranom Fridi i jedan duži tekst. Povodom ove izložbe Nacionalna galerija štampala je posebne komercijalne plakate za posetioce sa kopijama njenih slika „Slomljeno telo“ i „Autoportret sa majmunom“.

Laslo Ban, direktor galerije, u julu na otvaranju rekao je da se očekuje oko 200.000 posetilaca do jeseni. Po onome što se ovih dana može videti u Budimpešti, redovi za ulaznice i desetine autobusa iz Italije, Austrije, Hrvatske, Srbije i same Mađarske, čini se da će da očekivan broj poštovalaca meksičke umetnice znatno biti premašen.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari