Frojd odlazi u London

Upali su i u Frojdov privatni stan u ulici Bergase 19 i iznudili od Frojdove supruge Marte veliku svotu novca.

Usput su oduzeli pasoše porodici Frojd bez kojih nisu mogli slobodno da se kreću.

Potom je porodici određen i poverenik – Anton Šauervald, 36-ogodišnji hemičar koji je trebalo da kontroliše tokove novca u porodici Frojd.

Odluku o emigraciji Frojd je doneo posle hapšenja njegove najmlađe ćerke Ane od strane Gestapoa.

Tokom nekoliko dana koliko je Ana bila u zatvoru Frojd je bio na ivici nervnog sloma, uznemiren i uplašen, šetao je po kući brzim koracima i pušio cigaru za cigarom.

O odluci Frojd prvo obaveštava Ernesta Džounsa, koji je zajedno s Mari Bonaparte, grčkom princezom i francuskom psihoanalitičarkom, organizovao emigracioni postupak.

I Frojd je prionuo na posao, počeo je da pravi spisak članova svoje porodice za koje se spremao da traži izlazne vize od nacističke vlasti i ulazne vize od britanskog konzula u Beču.

Lista je bila prilično dugačka: Sigmund Frojd, 82 godine; Marta Frojd, supruga, 77 godina; Mina Bernajs, svastika, 73 godine; Ana Frojd, ćerka, 42 godine; Martin Frojd, sin, 48 godina; Esti Frojd, Martinova supruga, 41 godina; Valter Frojd, Martinov sin, 16 godina; Sofija Frojd, Martinova ćerka, 14 godina; Enkel Ernst Halberštad, Frojdov unuk, 24 godine; Matilda Frojd, Frojdova ćerka, 50 godina; Robert Holitsčer, Matildin suprug, 62 godine; Maks Šur, Frojdov lični lekar, 39 godina; Helena Šur, Šurova supruga, 26 godina; Šurovo dvoje male dece; Pola Fihtl, Frojdova kućna pomoćnica, 36 godina; Mici, druga Frojdova kućna pomoćnica, 30 godina.

Frojd je tražio i vize za svoje četiri mlađe sestre, ali je bio odbijen.

Posle više intervencija koje su usledile shvatio je da ništa ne može da učini.

Ulazne vize za Britaniju za Frojda i njegovu porodicu sredio je Ernest Džouns koji je pokazao veliku umešnost, diplomatsku istrajnost i odlučnost da završi posao.

I u tome je uspeo.

Mari Bonaparte, veoma bogata osoba, svojom platežnom i drugim sposobnostima uspela je da kod ključnih osoba iz vrha vlasti nacional-socijalista obezbedi da Frojd i njegova porodica dobiju izlazne vize iz Austrije.

Ona je obezbedila da se spase i Frojdova biblioteka, velika zbirka skulptura i kauč na kome su ležali njegovi pacijenti kada je s njima radio psihoterapiju.

Nacisti su postavili uslov da Frojd potpiše dokument da je u Austriji pod njihovom vlašću živeo normalno, da nije maltretran, niti osujećivan na bilo koji način.

Kada mu je nacistički komesar dao taj dokument na potpis, Frojd ga je potpisao i zamolio da mu dozvoli da doda jednu rečenicu.

Dobivši dozvolu, Frojd je na izjavi sarkastično dopisao: „I zato mogu svima najsrdačnije da preporučim Gestapo!“

Dan pred put, 3. juna 1938, za Frojda i sve one koji su putovali s njim bio je neobično stresan i pun neizvesnosti.

Postojao je strah da li će uspeti da izađu iz Austrije i dokopaju se slobode.

Kada su 4. juna u 2 sata i 45 minuta ujutro stigli na granicu između Nemačke i Francuske, napetost je bila na vrhuncu.

Odmah zatim, po prelasku reke Rajne, došlo je do vidnog olakšanja.

U dnevniku Frojd je zapisao: „Posle mosta na Rajni bili smo slobodni.“

Ana je otvorila bocu vermuta, omiljenog Frojdovog pića, da proslave slobodu!

Uprkos oduševljenom dočeku u Londonu, Frojd je po dolasku napisao pismo Maksu Ajtingonu: „Osećanje likovanja zbog ponovne slobode pomešano je s mnogo tuge: jer isuviše smo voleli zatvor iz kojeg smo upravo pušteni.“

Bilo je to zakasnelo priznanje privrženosti Beču i Austriji, gradu i državi koji su mu odredili sudbinu.

Autor je psihijatar i psihoanalitički psihoterapeut čija je knjiga „Sigmund Frojd. Život sa strahom od smrti (1920-1939)“ objavljena u izdanju Arhipelaga.