Slušali smo nove albume za supergrupu „Fujčinela Bojs“ i bend „Good Looks“: Glavom gde neko ne sme ni nogom

Fujčinela Bojs – Mmm…Fuj

Lepa i srećna vremena zaslužuju istu takvu umetnost. Mi smo danas, ovakvi kakvi smo, zaslužili Fujčinelu.

Fujčinela Bojs je hip hop supergrupa sastavljena od četvorice malo drugačijih repera koji nisu u skupim automobilima već se voze ladom, kad prete oružjem to su motke kojim se teraju „Slobini Sps-ovci“, a kad se brani Kosovo pa…brani se sa dosta ironije i komentara na račun svih onih drugih velikih branilaca.

Spejs Noksi, Kene Beri, FTP Cojkana i Đomla (Bekfleš) su već privukli svojim radom pozamašnu količinu publike koja nije nužno reperska. Možda zato što u svakom od njihovih stilova se čuje široka lepeza kako uticaja, tako i načina na koji žele da reprezentuju svoju umetnost. Na albumu „Mmm…Fuj“, momci nam nude sve, od citata Beogradskog Sindikata preko Dr. Igija, do Sanšajna, sa elektro bitovima, preko gitara, do sintova kao iz Teherana.

Teme su slobodne, kao i rime. One standardne priče koje svaki rep album očigledno mora da ima, gde su svi reperi loši osim nas, ovde su obrađene sa nepreglednom dozom humora, i sarkazmom koji vodi u potpuno neočekivanim pravcima. Fudbalskim rečnikom, Fujčinela Bojs kreću glavom gde neko ne sme nogom.

Nemoguće je izdvojiti nekog od njih četvorice, jer je zaista svaki od njih „top of his game“, i kao u nekom regularnom izlasku petkom, njih četvorica kao četiri alfe, svako vuče na svoju stranu i pokušava da zaseni onog drugog, ali i da ga nasmeje, što su valjda prave odlike drugara. A ovo je upravo to. Drugarska bleja, samo mnogo smešnija i muzikalnija od neke druge (vaše) drugarske bleje.

Ono što će naravno ipak najviše upasti u prvi plan je sjajna i aktuelna stvar „Srbijo izdrži“. U njoj momci zvuče kao neki Bekstrit Bojs koji peva na Svesrpskom saboru. Iako na momente deluje kao samo ređanje slika i rima, momci uspevaju u 3 minuta da isprozivaju i naprave šalu, šegu, a bogami i komiku na račun svih onih koji Kosovo, fejk patriotizam, kao i pesme koje prave na ovu tematiku, koriste samo za ličnu samopromociju.

Ovo je svakako jedni rep album ove godine u kom ćete čuti rime o Đorđu Miketiću, kontramitngu, Ldp-u, ali i Povratku Otpisanih, densu devedesetih i Hari Poteru. Komedija, tragedija, apsurd, sve u hip hop oblandi.

Prošle godine, jedan od mojim omiljenih, ako ne i omiljeni album bio je „Scaring the Hoes“, na kom su se udružili reperi Danny Brown i Jpegmafia. Deluje da smo sa Fujčinelom dobili domaći odgovor na „Scaring the Hoes“.

Good Looks – Lived Here For A While

„Lepo peva, lepo izgleda, lepo se oblači“ bio je uvek spreman odgovor na razne ankete u emisijima mog detinjstva kad bi pitali rendom sugrađane o nekom popularnom pevaču ili pevačici. To „lepo izgleda“, ma koliko površno delovalo oduvek je na ovaj ili onaj način bitno.

Ovaj, kao nešto što svojim izgledom prodaje ili onaj, kao nešto što kroz ironiju vredi istaći. Ne znam zašto se bend „Good Looks“ zove tako, ali reći ću vam da ga ne sačinjavaju četiri manekenke kojima neko drugi piše pesme.

Četiri dugokosa padavičara, očigledno veliki fanovi grupe „War On Drugs“, na svom drugom albumu su rešili da se uozbilje, i da naprave veću ploču, sa krupnijim i većim temama i aranžmanima koji pozivaju ne veće bine i publiku.

Na albumu „Lived here for a while“, glavni autor benda i pevač Tajler Džordan kako ulazi u ozbiljnije godine, rešio je da progovori o gubitku svih mladalačkih nadanja ulaskom u srednje doba, ali i o političkim porukama u uvek podeljenoj Americi koja je na pragu novih izbora. Takođe, ne stidi se niti ima strah da celu priču personalizuje, pa se tako obraća lično i imenom mnogim prijateljima ali i onima sa kojima više nije toliko dobar.

Ipak, ono što „Good looks“ razlikuje od nekih drugih trenutno aktuelnih bendova i izvođača koji su u prethodnih nekoliko godina nahajpovani je – svirka. Džordan je rešio da su oni rok bend, sa uvežbanom svirkom, bez mnogo introspekcije i nerazgovetnog mrmljanja o emocijama u bradu. „Good Looks“ su dovoljno glasni, sa srcem na dlanu i porukama izgovorenim u etar koje ostaju iza njih, kao trag od nekog jako retkog starinskog automobila koji još uvek dobro ide ali i puno košta.