„Garaža ispod Biblioteke je još jedan zločin, ubistvo knjiga“: U kakvim prilikama NBS obeležava 193 godine postojanja

Pored akcije 15 minuta tišine za 15 poginulih u padu nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu, najavljeno je čitanje studentskih zahteva, kao i obraćanje dela zaposlenih u NBS, jer, kako prilike nažalost pokazuju, i značaj Narodne biblioteke za kulturnu istoriju zemlje ipak je malo važan onima koji o kulturi odlučuju.

Podsećanja radi, pre osam dana, 20. februara, zaposleni u NBS, u kojoj se čuvaju više od pet miliona jedinica građe, dragoceni srednjovekovni rukopisi, stare i retke knjige, vredni legati, saopštili su da se na Svetosavskom platou, koji predstavlja urbanističko-prostornu kulturno-istorijsku celinu Beograda, gradi javna podzemna garaža na tri novoa koja se prostire celom dužinom Biblioteke u Skerlićevoj ulici na Vračaru.

Zaposleni su od nadležnoh stručnih institucija u NBS zatražili da se “izvrši dodatna procena građevinskog projekta izgradnje podzemne garaže, kao i rizika po statičku stabilnost zgrade Biblioteke, perspektive dugoročnog sleganja terena, mogućih oštećenja na zgradi i posledičnog prodora vode u podzemni depo NBS”.

U saopštenju se ističe da je još pre četvrt veka “NBS tražila dodatna stručna mišljenja na osnovu kojih nije dala načelnu saglasnost za izgradnju garaže na građevinskoj parceli Biblioteke”, čija je izgradnja počela krajem 2024. bez javne rasprave i saglasnosti NBS.

„Zbog radova na garaži, NBS je u potpunosti je izgubila svoj parking i ulazni plato što otežava pristup zgradi, posebno vozilima za redovnu dostavu knjiga, kao i pristup vatrogasnih i hitnih službi u slučaju nesreće, dok je rad zaposlenih i korisnika u zgradi otežan zbog buke i dodatnog zagađenja. Zatvoren je i sistem za evakuaciju Biblioteke u slučaju ratne ili neke elementarne opasnosti, ugrožen je i sistem grejanja, porušeni su integralno stepenište i ivičnjak zgrade, a primetne su i pukotine na terasi, iako je zgrada NBS spomenik kulture i kompletno posečeno i okolno drveće”.

Uz podsećanje i da se “od 2022. očekuje realizaciju projekta proširenja depoa Biblioteke za smeštaj knjiga koji je uradio isti arhitektonski tim koji je radio i projekat podzemne garaže, na čelu sa akademikom i profesorom Branislavom Mitrovićem, ali da neophodno proširenje bibliotečkog depoa u pravcu Nebojšine ulice i pored svečanih i medijskih najava nikada nije započelo”, zaposleni u NBS su pozvali na moralnu odgovornost nadležnih, i istakli apel javnosti: „Sačuvajmo naše kulturno blago! Drugu nacionalnu biblioteku nemamo”.

Tako se ovim činom i Narodna biblioteka pridružila kulturno – istorijskoj baštini koja se u „naprednjačkoj“ Srbiji ne samo ne čuva i ne neguje, nego je kršenjem zakona i ugrožena – Beogradskom sajmu, Starom savskom mostu, Memorijalnom centru Staro sajmište, Kalemegdanu, umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” čiji su opstanak i funkcija dovedeni u pitanje…

– Garaža na tri nivoa ispod knjiga koje se čuvaju u posebnim depoima, pod posebnom temperautrom, u stručno obrađenom prostoru, nije ništa drugo nego zločin, ubistvo knjiga – komentariše za Danas Vida Ognjenović, spisateljica, predsednica Srpskog PEN centra, i dopisna članica Srpske akademje nauka i umetnosti.

– Možda je ovaj zločin nenameran, ali u svakom slučaju, nestručno je planiran, a obilaženje struke za političke poene već pokazuje tragične rezultate. Ali, one nikoga ničemu ne uče – ne uče da bi trebalo svaku gradnju u urbanom delu grada dobro proceniti, pogotovu onu koja se tiče zdanja od kulturnog i istorijskog značaja zaštićena zakonom, i proučiti svim stručnim parametrima, a ne samo političkim i finansijskim. Ne znam ko su ti ljudi koji su danas stručnjaci za gradnju i za izgradnju, kojima knjiga ne znači ništa. Kad su čas pre prešli na tu stranu koja tvrdi da je važan novac, da su važna parking mesta, a da je knjiga relikt prošlosti – objašnjava Ognjenović.

– Ova garaža će zapravo biti grobnica knjiga, zvuči zastrašujuće, ali to je istina – ističe, podsećajuči na primer Aleksandrijske biblioteke. Ona je stradala više puta, ali od prirodnih nepogoda, oluja i poplava, a ne od ljudske nebrige, i pre desetak godina, kako navodi, izgrađena je ponovo, i svaki listić koji je bio pod vodom ili pod zemljom, restauriran je, sačuvan i izložen.

– Naša biblioteka na Kosančićevom vencu stradala je od bombardovanja 1941, nismo mogli da spasimo mnoge vredne stvari, ali ovo što smo spasli čuvamo u Biblioteci na Vračaru koja je spomenik kulture, i kojoj je, primera radi, nepune dve godine nakon otvaranja slavni francuski pisac Andre Malro poklonio rukopis svog dela „Glava od opsidijana“.

Nažalost, onima koji su odlučili da prave garaže to očigledno nije važno, ni ovaj moj vapaj i glas protiv, ni svi glasovi ljudi iz kulture i struke mislim da ništa neće promeniti, niti će ih oni čuti, kao što su i do sada bili „gluvi“ na sve ostale apele i molbe – ističe Vida Ognjenović.

Prema rečima Dejana Atanackovića, vizuelnog umetnika, pisca i građanskog aktiviste inicijative „Mostostaje“, u „slučaju“ NBS više nema šta da se komentariše.

– Privilegovana režimska firma koja dobija poslove od države i Srpska pravoslavna crkva koja viš ne zna šta će sa zlatom i nekretninama, učestvuju u otimanju javnog novca, javnih površina i ugrožavanju kulturne baštine, to je prepoznatljiv model režimskog nasilja kome treba stati na put – objašnjava Atanacković.

– Zaposleni u Biblioteci, po mom mišljenju, morali bi smesta da stupe u štrajk i da pozovu građane, studente, javne ličnosti, opoziciju na otpor. Ako to nije interes studenata i akademske zajednice, ako to nije interes odbornika u Skupštini grada, da se očuva Narodna biblioteka, ne znam šta jeste. Neophodan je konsenzuz da se kriminalna gradilišta moraju zaustavljati i to mora da bude PRIORITET ovog društva.

Naprosto, uz sve nesporno sjajne i važne stvari koje se događaju, uz svu neverovatnu energiju studentskog bunta, kriminal ostaje netaknut, neometen, uprokos tome što je glavni povod za ovu opštu pobunu studenata i građana upravo jedan građevinski zločin.

Nažalost, kako navodi, Starim savskim mostom imamo primer jedne poprilične građanske indiferentnosti.

– I ta se indiferentna stanja, kao neki vid zaraze, automatski, uostalom već godinama, prenose na svaki drugi ključni problem. Strašni su presedani koji nastaju indiferentnošću. Zbog toga plaćamo cenu i na mostu, a i na ćupriji – ističe Dejan Atanacković.

Andre Malro pobunjenom Beogradu 

Slavni francuski pisac, intelektualac, prvi ministar kulture u istoriji, Andre Malro, 6. aprila 1975. napisao je pismo upravniku Narodne biblioteke Srbije, i poklonio Biblioteci rukopis svoje poslednje knjige, u spomen na 6. april 1941. godine.

„Odazvavši se na poziv Odbora za vezu koji je oformljen na Sorboni, uručio sam gospodinu Živoradu Stojkoviću rukopis „Glava od opsidijana“, koji vam je, zacelo, već stigao. Želeo bih da vam u nekoliko reči obrazložim šta me je na ovaj čin navelo.

Dok su u najmračnijim časovima minuloga rata, posle Varšave, Roterdama i Dankerka, preostale zemlje predavale Trojnom paktu svoju sudbinu i svoje teritorije, Beograd se jednog prolećnog jutra hiljadu devetsto četrdeset prve – pobunio. U času kad se čitav kontinent pokorio sili, njegov narod se opredelio za slobodu. Odmazda koja je usledila, izazvana takvom nepokornošću, imala je razmere besnila.

U prvim satima bombardovanja grada, koje je započelo bez objave rata, zbrisane su desetine hiljada ljudskih života, a s njima i Biblioteka, temeljna ustanova kulture svake nacije. Upravo u spomen na te događaje odlučio sam da svoj rukopis poverim Narodnoj biblioteci Srbije, koja je danas, evo, obnovljena. U sudbini vaše Biblioteke vidim sudbinu naroda kome su kultura i sloboda jedno.

Ljudsko dostojanstvo, koje je odvajkada skupo koštalo vašu zemlju, i dan-danas predstavlja nadahnuće na kojem počiva vaša nezavisnost.
Molim vas, gospodine upravniče, da primite izraze uvažavanja za vašu posvećenost nezavisnosti, kao i razvoju Biblioteke, uz najbolje želje za vas lično“, istakao je slavni pisac.

Ovo pismo, Andre Malro je uputio godinu i po dana pre svoje smrti, 29. juna 1975, a rukopis knjige „Glava od opsidijana“ jedno je od poslednjih dela koja je objavio za života.