Gataličina odluka – težak udarac i za Ninovu nagradu i za žiri

„Ne pristupam takmičenju za Ninovu nagradu sa novim romanom ‘Dvadeset peti sat‘. Ovo je moj deveti roman. Sa svakim od prethodnih osam bio sam u konkurenciji za ovu nagradu, još od 1995. godine. Dva puta sam bio u najužem izboru, 1995. i 2008. godine, a roman ‘Veliki rat‘ dobio je Ninovu nagradu 2013. godine. Ovaj sastav Ninovog žirija u više navrata ocenio sam kao nekompetentan, te ne vidim mogućnost da svoj novi roman ‘Dvadeset peti sat’ ponudim na čitanje u ovim uslovima. Nadam se boljim vremenima za srpsku književnost i za Ninovu nagradu. Nadam se da će roman ‘Dvadeset peti sat‘ naći svoje čitaoce i bez preporuke ove nagrade“, izjavio je Gatalica a Službeni glasnik poslao juče o tome saopštenje.

Teofil Pančić, predsednik žirija Ninove nagrade, kaže za Danas da duboko žali zbog Gataličine odluke, dodajući da je žiri sada prinuđen da traži drugog dobitnika ovog priznanja.

– Duboko žalim zbog (pomalo okrutne) odluke g. Gatalice. Sada ćemo mi iz žirija biti prinuđeni da tražimo drugog dobitnika nagrade, a taman smo se – čuvši blagovest o pojavljivanju ove knjige – ponadali da ga već imamo. Ipak, roman našeg uglednog književnika nećemo propustiti da pročitamo onako privatno, i onda ćemo, ne skrivajući takoreći detinje divljenje, razgovarati o njemu neslužbeno, takmičeći se u ekstenzivnom citiranju omiljenih nam delova, sanjareći kako bi bilo divno da možemo da ga nagradimo i unapred zavideći nekom budućem žiriju iz dalekog nekog pokoljenja koji će imati tu čast, kakve mi nismo dostojni.

Pošto g. Gatalica, plemstvom duha obavezan, prima odličja samo iz ruku izuzetno uglednih i dostojnih ličnosti kakva je naš predsednik Republike. Što će reći da mi tvrdo verujemo u bolja vremena za g. Gatalicu, dočim za nas nade nema, sada je to sasvim jasno – konstatovao je Teofil Pančić.

Ivan Milenković, jedan od članova žirija Ninove nagrade, takođe Gataličinu odluku doživljava kao težak trenutak za našu književnu scenu.

– U ovom teškom trenutku za srpsku književnost ne preostaje mi drugo do da g. Gatalicu ohrabrim i poželim mu da istraje u svojoj odluci, kako kada je reč o ovom sazivu žirija, tako i, nadati se, svakom budućem – kaže Ivan Milenković.

Svetislav Basara, aktuelni dobitnik Ninove nagrade za roman „Kontraendorfin“, kratko je prokomentarisao za Danas da je odluka Gatalice dupli udarac.

– Biće to težak udarac i za žiri i za Ninovu nagradu – poručio je Basara.

Pisac Marko Vidojković je pomalo začuđen Gataličinim gestom budući da je on već dobio Ninovu nagradu, što bi, kako kaže, trebalo da ga motiviše da nastavi da učestvuje u nadmetanju, a možda je to i piščeva subliminalna poruka.

– On je već dobio Ninovu nagradu, što bi trebalo da bude motiv da na konkurs šalje svaku sledeću knjigu, iako su šanse male da će je ponovo dobiti. Opet se desio slučaj da pisac ocenjuje kvalitet Ninovog žirija. To je problem kućnog vaspitanja. Poslao si knjigu na konkurs i prihvataš časno rezultate konkursa. Nikada se nisam sekirao zašto iz šireg nisam ušao u uži krug. Ja bih svakom svom romanu dao Ninovu nagradu, što je kod pisaca čest osećaj. Ali, nisam ja žiri, neko drugi je, pritom nemam pojma ko, jel‘ i dalje Teofil glavni? Ne biram ja žiri, bira ga kompanija koja daje nagradu, pritom se sastav žirija svako malo menja. Ova vest je zapravo prikrivena reklama za njegov novi roman, zaboravih kako se ono zove – zaključuje Vidojković.

Dejan Atanacković, vizuelni umetnik i pisac, dobitnik Ninove nagrade 2017. za svoj debitantski roman „Luzitanija“, smatra da je lična stvar pisca hoće li učestvovati u nekom takmičenju ili ne, kao i da se primanje priznanja ili njihovo odbijanje ne mogu razdvojiti od političko-kulturnog konteksta.

– Lična je stvar svakog pisca da učestvuje ili ne učestvuje u takmičenju za neku nagradu, ali naravno da to nikada ne može da se izdvoji iz širih kulturnih i političkih prilika u kojima odnos prema Ninovoj nagradi, te samim tim i njen bojkot, imaju vrlo određeno značenje. Ne znam ko je bio u žiriju za dodelu Vučićevog „vidovdanskog“ ordenja – sem Vučića – ali uvaženom Gatalici očigledno ni taj žiri ni taj orden nisu zasmetali. A i tu bi, valjda, trebalo da je reč o nečijoj proceni piščevog dela, i to ne za jednu knjigu već za ukupan književni rad i doprinos srpskoj kulturi. Bilo bi mi zaista drago da je Gatalica takvu nagradu primio, pa i neku nagradu bojkotovao, u drugačijem političkom i kulturnom kontekstu. Ne mogu se te stvari razdvojiti, i mislim da je nemoguće da Aleksandar Gatalica, izvrstan pisac, to ne vidi. Zato ostaje opor utisak da u ovim njegovim odlukama preovladava ne toliko stav prema književnosti, koliko precizno vrednosno izjašnjavanje, tragično pogrešno, u kojem ja ne vidim Gatalicu pisca, već nekoga ko se prilagođava aktuelnim političkim prilikama i režimski podsticanoj klimi produbljivanja društvenih podela. I iskreno mi je žao što je tako – zaključuje Dejan Atanacković.

Moglo bi se reći da se Gataličin gest može priključiti nizu napada na žiri za dodelu Ninove nagrade u čijem su sastavu, pored navedenih, još pesnici Branko Kukić i Marjan Čakarević i književna kritičarka Marija Nenezić. Doduše, ovi napadi su frekventniji uoči same dodele priznanja, pripadaju više zimskim čarolijama.

Na bojkot Ninove nagrade 2020. godine je pozvalo 18 pisaca, a iz konkurencije za ovo priznanje svoje romane je povuklo njih sedmoro.

Uoči proglašenja laureata „Nina“ prošle godine oglasilo se Udruženje „Pobunjene čitateljke“ sa svojom listom predloga među kojima su samo knjige koje su napisale žene, u znak protesta što su u najvećem broju slučajeva do sada dobitnici muškarci, dok polemike u medijima i mimo njih o ovom priznanju vazda postoje.

Nezadovoljni

Pisci koji su pozvali na bojkot Ninove nagrade u otvorenom pismu javnosti 2020. godine, nezadovoljni što u sastavu žirija za ovo priznanje „već preterano dugo i preterano često“ odlučuju „što stručno, što moralno a najčešće i stručno i moralno nekompetentni ljudi za koje nije jasno po kom merilu su birani“, pisale su Večernje novosti, preneo je FoNet. Iza teksta „Bojkot Ninove nagrade“ stala su dvojica ranijih dobitnika Miro Vuksanović i Vladimir Tabašević, a potpisnici su: Emir Kusturica, Vladimir Kecmanović, Slobodan Vladušić, Nikola Malović, Dejan Stojiljković, Ljubica Arsić, Muharem Bazdulj, Đorđe Pisarev, Sava Damjanov, Igor Marojević, Milan Ružić, Laura Barna, Lidija Jelisavčić Ćirić, Marko Krstić, Slaviša Pavlović i Franja Petrinović.