Gde je nestao novac za nagrade?

Sve ovo zbilo se još jesenas, ali je pozadina čitavog zbivanja izgleda tek rasvetljena, kako stoji u saopštenju koje potpisuje nekoliko laureata priznanja sa imenom najpoznatijeg srpskog književnog istoričara.

Naime, Beli Marković nagrade se odrekao u znak solidarnosti sa prethodnim dobitnicima kojima nikada nije isplaćen njen novčani deo, nimalo zanemarljivog iznosa u protivvrednosti od 5.000 evra.

Štaviše, taj, tako zvučno najavljen iznos pri osnivanju ove nagrade, nije dobio niko od laureata još od početka njenog dodeljivanja 2010. godine iako u propozicijama konkursa stoji da nagradu čine povelja, plaketa sa Skerlićevim likom i novčani iznos od 5.000 evra u protivdinarskoj vrednosti, što je objavljeno i u medijima tada kada je nagrada osnovana.

Novac je laureatima obećavan „za dve nedelje“ – to je učinio predsednik Žirija književnik Zoran Milisavljević u prisustvu predsednika Opštine, navode potpisnici saopštenja, ali on nikada nije stigao. Neki su se i žalili, ali su na kraju digli ruke. A među njima su neka od najznačajnijih imena savremene srpske književnosti: Miroslav Josić Višnjić, dobitnik NIN-ove nagrade; dr Jovan Pejčić, književni istoričar i univerzitetski profesor; romanopisac i pripovedač Milan R. Simić; pesnici Zoran M. Mandić, Nikola Cincar Poposki…

Opštinska vlast, u čijem je prisustvu pomenuto obećanje dato, a koja je odgovorna i za fond za nagrade, po mišljenju potpisnika saopštenja, trebalo bi da obešteti oštećene. „Predsednik Opštine Dragan Živanović je lično uručio povelje i plakete, a njegov potpis i opštinski pečat na poveljama je moralni blagoslov i ujedno materijalni garant nagrade, bez obzira kako su interno raspoređene nadležnosti i obaveze Opštine, Fonda za nagrade i Žirija“, smatraju potpisnici saopštenja.

Oštećeni pisci na kraju ističu da se nadaju da neće morati da traže svoje pravo od Opštine sudskim putem i da će Opština zatražiti odgovornost za nenamensko trošenje svog novca, odnosno da će ispitati gde je „nestao“ novac za nagrade.