Gde odlazi radnička klasa i gde su danas pesme o njoj?

Da li se tom prilikom uopšte setimo pravog značaja ovog praznika, koji označava borbu radničkog pokreta za radnička prava, po cenu demonstracija i simboličnog prekida rada svakog prvog dana maja?

Radnici su se krajem 19. veka borili za princip od 8 sati radnog vremena, 8 sati slobodnog vremena i 8 sati odmora, odnosno spavanja, što je zvučalo daleko privlačnije od 14, 16, pa čak i 18 koliko su neki ljudi radili do tada.

Taj cilj jeste postignut uprkos obračunima koji su trajali, osuđivanjima, demonstracijama koje su se nastavile svake godine, ali čini se da danas to deluje kao daleka prošlost.

Osim toga što se međunarodno tržište rada menja iz godine u godinu i što nam je korona virus doneo tektonske potrese koji su pokazali da ničiji posao nije siguran, da ničija prava nisu podrazumevana i da svako može ostati bez posla i prihoda.

Bez obzira na sve to, ukoliko smo se organizovali i vreme nam je dopustilo da izađemo napolje, mi ćemo se pogurati za mesto pod suncem, tj. ispred roštilja, na kome ćemo se proveseliti, najesti, neki i napiti, uz obavezno glasno puštanje muzike.

A muzika nije nikako ostala imuna na pitanja radničkih prava i borbe za ljudskost uopšte, pa tako imamo nebrojeno puno pesama sa ovom tematikom koje bi možda bilo bolje pustiti da obeležimo praznik, umesto one uobičajene i podrazumevane plejliste.

Odakle krenuti i kako ne izostaviti nekoga ko je imao šta pametno da kaže na ovu temu, čiju pesmu vrtimo bez razmišljanja o tome o čemu se zapravo radi u njoj?

Istina, pesme o radu i radnicima obično i nisu toliko vesele da bi nam služile za podizanje energije na proslavi, ali to ne znači da one nemaju dobar ritam i neku neodoljivu suštinu koja nas poziva da im se vratimo.

Ljudima sa naših prostora možda i jedna od prvih asocijacija je pesma Haustora Radnička klasa odlazi u raj, podrugljiva himna koja predstavlja neku vrstu rekvijema za ispraćaj borbene prošlosti i dobrodošlicu okovima sadašnjosti.

Ova pesma spaja Poovog gavrana sa proleterima, a dovoljno je samo izdvojiti stihove:

Bolje je da odete prilike su nove

Ulozi u povjesti dosao je kraj

U pola cetri ujutro sa perona pet

Radnicka klasa odlazi u raj

Pa pa proleteri

Pa pa proleteri.

Ako gledamo ko se baš fokusirao na teški fizički rad, bez obzira na ton koji nekome deluje posprdno, pesma Metalni radnici grupe Divlje jagode je i više nego prigodna.

Osim toga što simbolizuje da su ovi radnici uvek budni i bde nad gradom dok mi spavamo, poručuje da će nam oni iskovati novi svet, a sve deluje lepše kada znate da je neki drugi, lepši sve nadohvat ruke, zar ne?

Težak rad spomenuo je i Vlada Divljan u pesmi Patuljci, u kojoj, kao varijacija na temu poznate bajke braće Grim, u rudniku radi žena, pretpostavljamo Snežana, a gde su patuljci, niko ne zna.

Možda nije najtipičnija pesma o pravima radnika, ali kao i uvek, deluje da je Divljan išao ispred vremena i bavio se temom ženskih prava, odnosno nečim što je danas i te kako aktuelno i diskutabilno.

Sa druge strane, tu su i pesme koje ističu kako treba biti ponosan na svoj posao, odnosno koje makar naizgled govore o trudu koji treba ponavljati iz dana u dan, uz obaveznu zdravu dozu ironije.

Kud Idijoti su osmislili Himnu rada, koja kaže da svi treba da budemo požrtvovani i zarađujemo svoj dinar, pa makar nam neko drugi krao lovu, što mnogima deluje i više nego poznato.

Da, treba prošetati kroz ironiju da bismo došli do prave poruke, ali ona je ipak tu:

Ujutro se dižeš rano ideš na posao svoj

Gde počinje život tvoj, tu zaradi kruh svoj

Rad je tvoja sreća, idi naprijed i bori se

Ne dozvoli da te razni ljudi spletu i potkradu.

Idoli u pesmi Maljčiki nose nešto pozitivniju poruku, jer su kod njih radnici ponosni, veseli i spremni za nove pobede.

A da li su ovi stihovi zaista pohvala punim fabrikama, ili nešto drugo, ostajemo vama da procenite…

Od regionalnih pesama moramo izdvojiti još i Prvi maj Dubioze kolektiv, koja pokazuje da narodi sa Balkana i dalje nisu izgubili smisao za humor i da su prava radnika danas potpuno obesmišljena.

Ne treba je puno objašnjavati, dovoljno je samo izdvojiti:

Naspi nam po rakiju i nazdravi za kraj

Tehnološki višak danas slavi Prvi maj

Ovdje se rastajemo, zbogom, good bye

Mi idemo u stečaj, sretan Prvi maj.

Naravno, oprostićete što se ne prisećamo baš svih pesama na ovu temu na jeziku bivših jugoslovenskih republika, ali spomenućemo još nekoliko: Instant karma – Heroji radničke klase, Lačni Franz – Prvi maj, Nežni Dalibor – Prvomajska, Atheist Rap – Letnji hit, Alergija – Šupak…

Ovaj praznik i ova tema ipak nisu bili inspirativni samo muzičarima koji se i sami sećaju proletarijatske opsesije prvomajskim urankom i zato pogađaju ljude iz raznih krajeva sveta.

Bilo kakva ozbiljna analiza prosto mora da krene možda i najpoznatijom pesmom na engleskom jeziku na ovu temu, a to je takoreći himna Džona Lenona koju, možemo reći, svi znaju – Working Class Hero.

Vraćamo se na pominjanje heroja radničke klase, odnosno kako je to da treba da budemo deo radničke klase nešto što nam je predodređeno sistemom koji je truo, pogan, nefer i koji manipuliše svakim aspektom naših života.

Od trenutka rađanja, sve je protiv nas i sve je pravljeno da nas slomi i ponizi, ali ipak ostaje refren „A working class hero is something to be“.

O teškom radu peva i Dona Samer u svom hitu She Works Hard for the Money, samo što on na kraju balade ipak ima malo optimističniji ton.

Ona kaže da uz rad, trud i požrtvovanje možemo postići sve i ova pesma može čak biti motivaciona mantra i alat za osnaživanje u trenucima sumnje u sebe.

Kada odemo u vode progresiv roka, tu je Working Man čuvenog benda Rush, u kojoj radnik manično ponavlja odlazak i povratak sa posla, ali ipak se pita da li tu ima nečeg više od svakodnevice.

Osim što je u pesmi jedini beg od ovog pitanja ispijanje ledenog piva, ona ipak na kraju donosi pomirenje sa situacijom kroz reči: „They call me the workin’ man/ I guess that’s what I am“.

Pesma koja pomalo deli slušaoce je Takin’ Care of Business sastava Bachman Turner Overdrive, koja bi mogla da bude kritika kapitalizma, isticanje sopstvene vrednosti kroz lični biznis, ali i prikrivena oda nekome ko ne želi da se takmiči za svoje parče hleba ako to zahteva težak rad.

Dokaz o tome koliko je poznata došao je i kroz nezaobilazne Simpsonove, u kojima ovaj bend gostuje i želi da predstavi novi album, ali Homer zahteva da otpevaju prvo Takin’ Care of Business.

Jedan žanr koji je prosto nezaobilazan kada govorimo o pravima radnika i radničkoj klasi je pank, u kome su poruke retko kad skrivene, već uglavnom veoma jasne, očigledne i beskompromisne.

Career Opportunities legendarnog benda The Clash pokazuje kako je pank oduvek na strani radnika, potcenjenog, ugnjetavanog i onog koji prihvata ono što mu se servira, a trebalo bi da se pobuni.

Odnosno, prave prilike nikada se ne pojavljuju bez skrivenog razloga:

Career opportunities, the ones that never knock

Every job they offer you is to keep you out the dock.

U sličnom ritmu, doduše ipak malo tvrđem, odvija se i Worker’s Song benda Dropkick Murphys, u kome se takođe ističe koliko su radnici važni, sve dok ne dođe vreme da se „podeli kolač“.

Svako ko je ikada radio nešto zahtevno pronaći će se u ovoj pesmi, osetiti istovremeno i ponosno i besno, jer, na kraju krajeva:

We’re the first ones to starve the first ones to die

The first ones in line for that pie-in-the-sky.

Ako odemo još i korak dalje, pronalazimo i malo žešće pretnje radnike, u ovom slučaju u muzičkoj industriji, u pesmi Take ’Em All grupe Cock Sparrer.

Bend peva o tome kako i nakon mukotrpnog rada i napredovanja uz lestvicu uvek postoji neko ko će reći da je vreme za povratak u fabriku, ali zar ne bi bilo lepo da im možemo uzvratiti, možda ne baš toliko bukvalno kao u ovoj pesmi?

Take ’em all, take ’em all

Put ’em up against a wall and shoot ’em

Short and tall, watch ’em fall

Come on boys take ’em all.

Moramo spomenuti još i: The Beatles – A Hard Day’s Night, Huey Lewis and the News – Workin’ for a Livin’, Dire Straits – Money for Nothing, The Pretenders – Back on the Chain Gang…

Iz svega do sada navedeno, deluje kao da je većina ovih pesama iz prošlog veka, uz par časnih izuzetaka, ali situacija nije baš tako jednostavno.

Posao jeste tema koja se provlači i kroz mnoge modernije pesme, ali uglavnom sa puno drugih tema sa kojima se prepliće, često uz dosta angažovanije reči.

Da li to onda muti ovu suštinu koju još uvek treba ponavljati, jer u svetu nije baš sve kako treba, ili prosto ne moraju sve pesme ni da budu angažovane, ostavljamo vama da prosudite.