Gde su nestali najveći formati naših majstora?

Ovaj dobar epilog (Grad Beograd je 18. maja otkupio kolekciju za 33 miliona dinara, a zamenik gradonačelnika Goran Vesić i ministarka za kulturu Maja Gojković najavili su da će „zahtevati popisivanje svih umetničkih dela u firmama koje su pod stečajem kako bi se izuzela iz stečajne mase“), dva dana posle aukcije ipak dobija senku skandala koji otvara brojna pitanja.

Jer, kako za Danas kaže sudski veštak Vesna Marković, koja je pre četiri godine procenjivala stečajnu kolekciju „Jugoeksporta“, gde su i dela Petra Lubarde, Mila Milunovića, Miće Popovića, Nedeljka Gvozdenovića, Peđe Milosavljevića… koja su prodata na aukciji, u tom fondu nedostajali su upravo najveći i najznačajniji formati naših majstora.

– Taj izveštaj o proceni radila sam aprila 2017, na poziv stečajne upravnice „Jugoeksporta“, i bila sam jako iznenađena. Najpre time što su svi umetnički radovi bili smešteni u zgradi „Velefarma“, u Ulici vojvode Stepe nadomak Kumodražu, i to u jednoj kancelariji. Još veće iznenađenje sam doživela kada sam videla da je ta kolekcija koja se nalazi u kancelariji siromašnija od one koju sam očekivala, da nema upravo one ogromne formate slika naših umetnika, za koje znam, kao što zna i naša kulturna javnost, da ih je „Jugoeksport“ posedovao, a one sigurno postoje u nekim zvaničnim spisima – kaže Marković.

Kako ističe, mnogi se i danas sećaju da je „Jugoeksport“ do 1990. bio gigant, da je pratio sve likovne manifestacije, otkupljivao slike i imao vrlo bogatu i značajnu kolekciju.

– Ja sam nekim povodom 2006. ili 2007. bila u zgradi „Jugoeksporta“ u Kolarčevoj ulici, kada su tamo bile direktorske kancelarije „Pireus banke“, i na prvom spratu su bile izložene ogromne slike Peđe Milosavljevića, Miće Popovića iz njegovog ciklusa „Gvozden“, Olje Ivanjicki… A kada su me 2017. pozvali da veštačim, njih više nije bilo. Šta se u međuvremenu desilo, i kako je došlo do utuđenja tih dela zaista ne znam, možda informacije o tome imaju ljudi iz „Jugoeksporta“. Nisam upoznata sa tim da li su oni pre 18. maja imali još neke stečaje i da li je nešto prodavano iz ove kolekcije umetničkih radova van očiju javnosti, ali znam da bi takva prodaje iz stečajne mase bila van zakona.

Prema rečima Marković, u kancelariji u Kumodražu bio je 161 umetnički rad koji je procenjivala i o kojem je pisala veliki izveštaj, a na aukciji je ponuđeno 148.

– Nisam bila u Beogradu i nisam pratila licitaciju, ali i u onome što sam procenjivala 2017. ima reprezentativna dela eminentnih umetnika koji se ovih dana pominju u medijima, ima Lubarde, Konjovića, jedna mala fantastična slika Peđe Milosavljevića iz ciklusa mostarskih mostova, a u Kolarčevoj su, recimo, bili i neki njegovi ogromni formati.

U izveštaju sam navela da oko 20 slika iz kolekcije „Jugoeksporta“ imaju karakteristike kulturnog dobra, smatrajući da treba da izdvojim ono što je zaista najmarkantnije i da skrenem pažnju na najvrednije, kao što su, recimo, „Portret devojke u žutom“, i „Balerina“ Zore Petrović. A ja nisam u zakonskoj poziciji da proglašavam šta je kulturno dobro, moj zadatak je samo da dajem preporuku stečajnom upravniku da bi trebalo da se obrati muzeju, što sam u svom izvešataju i navela. Iz medija sam saznala da je svih 148 radova koji su bili na aukciji proglašeno kulturnim dobro, mislim da je to sasvim u redu, i moram da kažem da se radujem što su Grad Beograd i Ministarstvo kulture reagovali – kaže Marković.

Novčani iznos njene procene ove kolekcije „Jugoeksporta“ bio je 169 hiljada evra, tu je bilo i nekih radova iz primenjene umetnosti, kao i grafika na koje ona nije stavila preporuku kulturnog dobra, a koje su, kako ističe, vrlo reprezentativne.

– To su radovi profesora fakulteta koji su u to vreme bili vrhunski i nagrađivani grafičari, kao što su Velja Mihajlović, Trajko Stojanović Kosovac, Emir Dragulj, Aleksandar Deroko, Ksenija Divjak… Tu su i crteži Dragana Lubarde, profesora FLU, koji je formirao mnoge generacije likovnih umetnika, i njegovo delo takođe zaslužuje da se izdvoji.

Vesna Marković je po obrazovanju likovni umetnik, i kako ističe, uvek se trudi da kroz svoje sudsko veštačenje pomogne da značajna umetnička dela ne odlaze u bescenje, ali da ona ne može da daje preporuku državi kako bi ona ovaj segment kulture trebalo da zaštiti.

– Gledala sam razna umetnička dela kroz te stečajne mase, dešavalo mi se da u nekim preduzećima vidim kako na zidovima drže nevažne monografije, a da im delo Đorđa Andrejevića Kuna stoji dole u hodniku, jer ga ne prepoznaju. Sa žaljenjem sam samo mogla da konstatujem to neznanje, i da svojim izveštajem pomognem delu, ali nisam ja neko ko treba da alarmiram javnost, to mora da se rešava zakonima koji će umetnička dela izdvajati iz stečajne mase – ističe Vesna Marković.

Bezakonje i nepoštovanje

– Mene nekada pozovu na carinu, gde sam, primera radi, 2015, u nekom magacinu u Dobanovcima, posle smrti slikarke Ljubinke Jovanović i slikara Milorada Bate Mihailovića, njenog supruga, videla 470 slika ovih eminentnih umetnika, koji su živeli u Parizu. Bila sam šokirana tim magacinom i čitavim prizorom – pošto je njihov pariski atelje morao da se isprazni, a naslednik njihove zaostavštine, jer oni nisu imali decu, dovezao je slike kamionom, nijedna slika nije imala ni papirnu foliju, a kamoli da je transportovana onako kako bi trebalo, u sanducima. Taj gospodin je tražio da napravim zbirnu procenu ovih slika, i ja sam to odbila da uradim. Rekla sam da za dela ovih velikana moraju da saznaju Ministarstvo kulture i Narodni muzej, i takvu sam napomenu stavila. U ono što se dalje događalo nisam bila uključena – kaže Vesna Marković.