Geca Kon ponovo u Ulici kneza Mihaila

Iako je posle uređenja najpoznatija beogradska knjižara za publiku otvorena u ponedeljak, danas je slavolukom od knjiga na ulaznim vratima „za one koji osvajaju znanjem“ i konferencijom za novinare i javno ozvaničeno da je prešla iz izdavačke kuće Prosveta u sistem knjižara JP Službeni glasnik, na osnovu ugovora sklopljenog između ova dva izdavača 20. novemba prošle godine.

– Nismo želeli da ovo bude moderna, nego prava knjižara kakvu bi u ovim vremenima vodio i voleo da ima Geca Kon. U njoj je i muzejski deo u kome su sačuvane njegove lične stvari, kao i prostor za predstavljenje knjiga. U knjižari, na policama, čija bi dužina stigla do Kalemgdana, nalazi se više od četrdeset hiljada naslova svih izdavača. Želeli smo da sačuvamo misiju Gece Kona, da se ovde okupljaju književnici i da ovo bude mesto po kojem će se Beograd prepoznavati. U planu je i pokretanje edicije „Geca Kon“, u kojoj ćemo objaviti stara izdanja i knjige koje je on objavljivao – izjavila je Jelena Trivan, direktorka Službenog glasnika.

Ona je ukazala da je zgrada u kojoj se knjižara nalazi kulturno dobro i da je pod restitucijom, a da je odluka o njenom eventualnom vraćanju u privatno vlasništvo pitanje odluke suda.

– Ko god da je preuzme, nekada je to bila Prosveta, sad mi i Prosveta zajedno, sutra neko drugi… nije toliko važno, bez obzira na finansijska ulaganja. Najbitnije je ono što je urađeno da bi sačuvalo sećanje na Gecu Kona, jer je poznato da smo skloni zaboravljanju istorije… Otvaranje knjižare „poklopilo se“ sa srpskom TV premijerom filma „Dara iz Jasenovca“, a Geca Kon je na sličan način završio život 1941, ubili su ga nacisti – naglasila je Jelena Trivan.

Renoviranu knjižaru „Geca Kon“ otvorio je jedan od urednika u Službenom glasniku, književnik Svetislav Basara, koji je izrazio zadovoljstvo što se o ovom kultnom beogradskom prostoru sad brinu dva izdavača za koje su „knjige duhovno bogatstvo, a ne samo materijalna dobit“. Basara je podsetio da je u vreme kad je on počeo piše „beogradska čaršija smatrala da je neko postao pisac tek kad objavi tekst u Politici i knjiga mu se nađe u izlogu knjižare ‘Geca Kon'“.

Branislav Vukasović, direktor Prosvete, govorio je o metamorfozama ove kuće od jednog od najuticajnijih jugoslovenskih posleratnih izdavača preko poslovnih kriza, stečaja, neuspele privatizacije do angažovanja Ministarstva privrede koje pomoglo da Službeni glasnik preuzme knjižaru „Geca Kon“ i zaposlene u ovoj izdavačkoj kući.

Osim 120. rođendana knjižare, ove godine navršava se i osam decenija od ubistva Gece Kona.

Konovo nasleđe

Knjižara Gece Kona u Knez Mihailovoj 12 od kad postoji – otvorena je 1901, radila je i kao izdavačka kuća. Kon, koji je 1873. rođen u Čongradu, u Habzburškoj monarhiji, te godine postao je državljanin Kraljevine Srbije. Zbog veličanja pobeda Srpske vojske, austrijske okupacione vlasti 1916. zatvorile su knjižaru, a sve knjige na ruskom, engleskom i francuskom jeziku javno su spaljene, dok je Geca Kon interniran u koncentracioni logor kod Nežidera u Austriji. Između dva svetska rata obnovio je i još uspešnije nastavio izdavački rad objavljujući godišnje više od 200 naslova. Dugo godina bio je na čelu prvog udruženja srpskih knjižara. Osim po velikoj izdavačkoj delatnosti, Geca Kon je bio poznat i kao dobrotvor književnika i svih važnijih institucija kulture. Iako je početkom Drugog svetskog rata bio upozoren da je na nemačkoj listi za likvidaciju, nije napustio Srbiju. Nemci su ga uhapsili u Vrnjačkoj Banji, bio je zatočen u Beogradu i Beču, ali se ni danas ne zna da li je streljan u bečkom zatvoru ili u Gracu. Zaplenjena mu je sva imovina, a izdavačku kuću preuzelo je nemačko preduzeće Jugostok. Ono je posle rata nacionalizovano i pretvoreno u Izdavačko preduzeće Prosveta.