Generacija 21. veka

Čini se da „nekultura“ u Srbiji „kulturnima“ baš toliko ne smeta, pružajući im svojevrstan alibi za generalni nekvalitet i pojedinačnu korupciju. Smatram da je upravo građanska, ta „superiorna“ klasa odgovorna za nedostatak tržišta, rast kriminala i nepismenosti u našoj zemlji. U veoma slaboj konkurenciji, pismeni vladaju javnim mnenjem, a kad se dese ozbiljni zločini onda se pogled spontano upire u nepismene i turbo-folk tipove. Na taj način kvazi-demokratska vlast veštački održava poziciju centra. U svakoj razvijenoj zemlji, ona bi bila na poziciji nepismene desnice – kaže u razgovoru za Danas Marko Kostić, reditelj filma „Princ od papira“ koji je krajem prošlog meseca dobio nagradu za najbolji debitanski film na Festivalu nezavisnog filma u Rimu (RIFF), koja je druga po važnosti na ovom festivalu.
O uslovima umetničkog stvaralaštva u Srbiji i diktatu komercijalnih projekata, ovaj tridesetpetogodišnji reditelj koji je od svoje dvadesete godine snimio dvanaest kratkih filmova kaže: „Paradoksalno, to je tek jedan lov na vetrenjače! Ovde, naime, ne postoji tržište, a samim tim ni realna konkurencija. Postoje ljudi koji sebe nazivaju pripadnicima klanova; oni sami pokrivaju troškove svog rada, bez kontakta sa ostatkom ekonomskog sistema, poput neke zasebne države, i pokušavaju da nikome van klanova ne dozvole da izlaskom na scenu ugrozi njihov finansijki krug“.
Baš u trenutku kada nema tržišta, svi govore o imperativu novca i materijalnog razmišljanja. Verovatno stoga da bi se ućutkali oni koji veruju u profitabilnost umetničke slave i time naterali da se okanu umetnosti, s perspektivom da i oni počnu da love u mutnom kao sav normalan, netalentovan svet, objašnjava Kostić za Danas.
Kratkim filmom „Hipnotisana“, u produkciji filmske škole i producentske kuće „Kvadrat“, Kostić se afirmiše dobivši nagradu na Beogradskom amaterskom filmskom festivalu. „Narednih godina režirao sam dvanaest kratkih filmova, što u produkciji Kvadrata, što u produkciji Fakulteta dramskih umetnosti, koji sam upisao 1994. Izuzetak je bio eksperimentalni film Vodič kroz Beograd, prvobitno videospot za pesmu Cool fire, grupe Eyesburn. Taj film mi je posebno drag pošto sam ga radio sa montažerom Ninoslavom Filipovićem i jednim od najtelentovanijih direktora fotografije i to ne samo u Srbiji, Uglješom Dapčevićem“, kaže Kostić.
Nagrađeni film „Princ od papira“ govori o sazrevanju i odnosu mladih prema odraslima, ali i o važnosti opredeljivanja prema dobru i zlu. Film je prikazan na Beogradskom međunarodnom filmskom festivalu i na Kids festu, kao i na festivalima u Montrealu, Pekingu, Mostaru, Bangladešu, Hanoveru i Braunšvajgu. Scenaristkinja filma je Vladislava Vojinović, ujedno i autorka romana „Princ od papira“, koji je objavljen u izdanju Narodne knjige.
„Volim da mislim o sebi kao propadniku đinđićevske generacije RTS-a, budući da sam počeo da radim posle petog oktobra. Kao koscenarista, glumac i pomoćnik, radio sam na još barem petnaest filmova svojih kolega. Ali taj se trud, izgleda, isplatio tek u drugom milenijumu. 21. vek je za mene počeo u znaku televizije“, priča Kostić. Inspirisan je Ibzenovim dramama i političkom teorijom Karla Jaspersa, jer, kako kaže, između dela ove dvojice intelektualaca postoji snažna veza. „Kao umetnik, pokušavam da sledim tragove prvog, a kao teoretičar, drugog. Obojica se razlikuju od svojih takođe angažovanih kolega po tome što se ne bave samo licemerjem više, ili siromaštvom niže klase. Oni se bave moralom srednje klase i istražuju vezu između visokog zločina i tzv. obične svakodnevnice. Veza između života malih ljudi i velikih nesreća istorije pitanje je na koje i Ibzen i Jaspers reaguju pedantnom analizom društva u celini“.
Govoreći o planovima za budućnost, Kostić ističe saradnju sa „Luks filmom“, gde postoji više zaokruženih projekata koji čekaju finansijera. Najaktuelniji od njih ima radni naslov „Drugi krug“. Scenario je napisala Vladislava Vojnović, a reč je o svojevrsnom nastavku „Princa od papira“.