Foto: K. Bondžulić/DanasOčigledno je da je u pitanju pritisak, kaže konzervator u penziji Dejan Radovanović upitan kako on vidi upad BIA u Republički zavod za zaštitu spomenika koji se desio u ponedeljak u ranim jutarnjim časovima. – Trebalo je tamo protresti, možda uplašiti, ali, srećom, kolege su bile profesionalne.
Pod najvećim pritiskom je bila Estela Radonjić Živkov pre svega kao pomoćnik direktora, jer se ona praktično našla između nakovnja i čekića – dodaje Radovanović.
Podsetimo, upravo je ona reagovala u nedelju na odluku Vlade da oduzime status kulturnog dobra Generalštabu istakavši da nije zadovoljena procedura da bi se to desilo, odnosno da bi neko kulturno dobro bilo izbrisano iz liste spomenika centralnog registra ono mora da nestane ili da bude potpuno uništeno.
– Generalštab nije izgubio nijedno svojstvo zbog koga je utvrđen za kulturno dobro – kazala je Radonjić Živkov za N1.
Ona je podsetila da je status nepokretnog kulturnog za Generalštab utvrđen 2005, šest godina posle bombardovanja, da je ovo zdanje vrhunsko i jedino delo u Beogradu Nikole Dobrovića, poznatog arhitekte, da definiše prostor u kojem se nalazi.
– Sve to nije nestalo, sve to stoji i dalje ovde, tako da ne postoji argument zbog čega bi on mogao da bude izbrisan, da ne bude više kulturno dobro – podvukla je Radonjić Živkov.
O svemu tome veoma detaljno sročeno je Saopštenje stručne službe Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture da bi se poslalo na adresu Vlade Republike Srbije i Ministrstvo kulture, a onda je u prostorije Zavoda upala BIA da proveri šta tu piše, pa da se onda vidi da li će se Saopštenje poslati ili ne.
Predočeno im je takođe da u medije svakako taj tekst nikako ne ide. Stručna služba Zavoda je, ipak, prelomila da bez konsultacija sa BIA pošalje Saopštenje Vladi i Ministarstvu kulture, ali je sadržaj samog saopštenja procureo u medije, to jest, ekskluzivno ga je dobio N1.
– Kako je procurelo u medije nešto što kao nije trebalo da se tu pojavi? Trebalo je hitno reagovati i neko od kolega je to poslao. Ono što je važno je da se cela služba zaštite okupila oko iste teme konačno – ističe Radovanović, dodajući da je on još u martu prošle godine upozoravao da u vezi sa Generalštabom i Sajmom ne reaguje nijedna stručna organizacija i nijedno udruženje.
– Ni sada nije kasno, a pogotovo nije kasno za službu zaštite i zbog toga je velika stvar što je saoštenje dalo i Društvo konzervatora Srbije, koliko čujem sprema se i saopštenje Evrope Nostre Srbija što govori o tome da smo se konačno okupili oko pravog problema – ističe Dejan Radovanović.
On podseća zašto je Generalštab “nulti topos vojnog ponosa Srbije”.
– Još od 1850. godine kada je Jan Nevole projektovao i kada je tu podignuta ona prva stara zgrada Akademije, koja je srušena u Drugom svetskom ratu a na čijem mestu je sada zgrada Generalštaba, otada je to centar vojne obuke i komande Srbije. Posle toga se diže kasarna sedmog puka Dragutina Đorđevića (ugao Resavske prema SKC-u), a onda preko puta 1899. godine oficirski deo gde je sada Muzej grada Beograda. Potom se diže Baumgartenov generalštab koji je obnovljen relativno skoro (zgrada prema Privrednom sudu), pa ona fenomenalna zgrada sa lukom u stilu postakademizma i artdekoa parekselans koja se nalazi preko puta parka Manježa i nastavlja se na kasarnu Sedmog puka, zatim Oficirska zadruga – moderna robna kuća, i preko puta Oficirski dom (SKC). Preko 170 godina to služi istoj svrsi i to časnim vojskama i snagama koje su se tu razvijale – naglašava Dejan Radovanović.
Na sve to, kako dodaje, “kao kruna dolazi Generalštab, koji ne samo da je simbol nego je jedno od najvećih dela savremene arhitekture svog vremena u Evropi”.
– To je takvo promišljanje i takva sinteza svega onoga što je artdeko i kasnije moderna donela. Nikola Dobrović je to sabrao i fascinantno je šta je učinio u urbanističkom smislu – on je povukao zgrade i napravio je praktično jedan odušak u onom kanjonu Nemanjine ulice, koja je bila uska u stešnjena zgradama. Učinio je da imate osećaj kao da ste na trgu, da imate osećaj središta – zaključuje Dejan Radovanović.
Podsetimo još da je posle odluke vlade Srbije da oduzmu status kulturnog dobra Generalštabu i zdanju Ministarstva odbrane omogućena izgradnja, između ostalog, i luksuznog hotela u vlasništvu Džareda Kušnera, zeta novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa.
Takođe, podsetimo i na to da se dosta neobična vest “BIA upala u Republički zavod za zaštitu spomenika” pojavljuje u zemlji u trenutku kada se navršava 17 dana nakon tragedije u Novom Sadu gde je 15 ljudi ubila nadstrešnica Železničke stanice i gde se još njih dvoje bore za život, a da još uvek, danas, 19 dana posle, niko od odgovornih nije pritvoren.
Društvo konzervatora Srbije: Upad BIA-e pokušaj cenzure
„Društvo konzervatora Srbije, i ovim putem, javno pruža nedvosmislenu podršku stručnim saradnicima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd, koji su uputili pismo Vladi i Ministarstvu kulture Republike Srbije sa obrazloženim zahtevom da se stave van snage donesene odluke jer je samo takvo krajnje razrešenje situacije smisleno, zakonito i Ustavom potkrepljeno“ stoji u saopštenju Društva konzervatora Srbije upućenog javnosti. „Moramo da naglasimo da nas je, kao stručnu javnost, izuzetno uznemirilo saznanje da su predstavnici Bezbedonosno-informativne agencije juče obavljali razgovore sa našim koleginicama i kolegama iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, a sve povodom njihove profesionalne reakcije na sporne odluke Vlade Republike Srbije. Ovaj čin smatramo pokušajem cenzure stručnog promišljanja i pokušajem pritiska na već
uveliko oslabljenu i često omalovažavanu konzervatorsku struku“, zaključuje se u saopštenju.ICOMOS Srbije
Nacionalni komitet Međunarodnog saveta za spomenike i spomeničke celine ICOMOS Srbija takođe se oglasio saopštenjem povodom odluke o oduzimanju svojstva kulturnog dobra Zgradi Generalštaba.
„Odluka o prestanku svojstva kulturnog dobra ovom kompleksu grubo krši Zakon o Kulturnim dobrima, Zakon o kulturnom nasleđu i Ustav Republike Srbije jer su navedenim pravnim dokumentima jasno definisane procedure upisa, ali i brisanja iz registra zaštićenih nepokretenih kulturnih dobara. Smatramo da je Vlada Republike Srbije je ovim činom nedvosmisleno uputila poruku svim profesionalcima u oblasti istraživanja, zaštite i prezentacije nasleđa da oni, kao ni valorizovano i zakonom zatićeno nasleđe, ovoj državi nisu potrebni ni sada, ni ubuduće.
Nacionalni komitet ICOMOS Srbija najoštrije osuđuje ovaj postupak Vlade Srbije i zahteva poništenje njene odluke pre zvaničnog stupanja na snagu 23. novembra 2024. godine.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
