Generalštab: Kako se pravilno zove i po čijem je nacrtu nastao kompleks koji će Srbija navodno pokloniti američkim firmama

On je rekao da će se lokacija Generalštaba pokloniti američkim ofšor firmama i da je Ekološki ustanak dobiju kopiju memoranduma koji to potvrđuje.

Nakon toga, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u tehničkom mandatu Goran Vesić potvrdio je da je dobio ovlašćenje za potpisivanje takvog memoranduma.

Generalštab je Republički zavod za zaštitu spomenika proglasio kulturnim dobrom 2005. godine

Ovo nije prvi put da se debatuje o sudbini Generalštaba, jer je više puta pominjano njegovo rušenje sa ovom ili onom namenom.

Aleksandar Vučić, tada potpredsednik Vlade Srbije, izjavio je 2013. da će se na toj lokaciji graditi luksuzni hotel, a sve kao deo ulaganja investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Tada se pobunilo Udruženje arhitekata Srbije, istakavši da je to jedno od pet preostalih monumentalnih zdanja iz perioda kasne moderne arhitekture u Beogradu.

Od toga tada nije bilo ništa, ali je 2017. ponovo počela polemika oko rušenja zbog potencijalnog urušavanja i nanošenja još veće štete.

Kompleks zgrada Generalštaba nastao je na osnovu ideje arhitekte Nikole Dobrovića

Ovaj kompleks građen je u periodu od 1956. do 1965. godine, kao dvočlani ansambl, a tada se nazivao Državni sekretarijat za poslove narodne odbrane (DSZPNO ili DSNO).

Ideja Nikole Dobrovića pobedila je na konkursu 1953. godine, a kompleks je pravljen od kamena mrkocrvene boje iz okoline Kosjerića i belih mermernih ploča sa ostrva Bač.

Postoji verovanje da je Dobrović ovim zdanjem želeo da ovekoveči bitku na Sutjesci, ali za to ne postoje dokazi.

Zna se da je ono bilo deo projekta „Veliki Beograd“, ali Dobrović nikad nije stigao da ga završi i ovo je jedino delo koje je po njegovim nacrtima izgrađeno u Beogradu.

Generalštab je oštećen u bombardovanju 1999. godine

U vreme nastanka DSZPNO na uglu Kneza Miloša i Nemanjine postojao je i Generalštab u Kneza Miloša 33, koji danas zovu Stari Generalštab, a zapravo je Vojnobezbednosna agencija.

Zgrada DSZPNO postala je poznata kao Generalštab i tako se o njoj izveštavalo tokom NATO bombardovanja 1999, kada je bila na meti između 29. i 30. aprila i ponovo između 8. i 9. maja.

Nikola Dobrović bio je srpski i jugoslovenski arhitekta

Nikola Dobrović rođen je u Pečuju, studirao u Budimpešti i Pragu, gde je diplomirao, nakon čega je nastavio da radi kao arhitekta u Čehoslovačkoj.

Došao je u Jugoslaviju, u Lapad kod Dubrovnika, a 1943. se priključio Narodnooslobodilačkoj borbi, a 1944. postao je načelni Arhitektonskog odeljenja saveznog Ministarstva građevina.

Krajem 1945. postavljen je za direktora Urbanističkog zavoda NR Srbije, a nakon toga za prvog direktora Urbanističkog zavoda Beograda i glavnog arhitektu grada.

Od 1948. Postaje redovni profesor za urbanizam na Arhitektonskom fakultetu Tehničke visoke škole u Beogradu.

Bio je dopisni član SANU od 1961. i JAZU od 1963, i počasni dopisni član RIBA (Kraljevski institut britanskih arhitekata). Osvojio je nekoliko važnih nagrada.