Dela jednog od najznačajnijih čileanskih savremenih pisaca Alehandra Sambre Geopoetika je već objavljivala. Reč je o naslovima: “Načini povratka kući”, “Faksimil” i “Privatni život drveća”. Sada su se odlučili da objave njegov prvi roman “Bonsai” koji je kao i prethodne na srpski sa španskog prevela Zorica Novakov Kovačević.
Zanimljiv podatak je da je epilog ovog romana napisala poznata argentinska novinarka i književnica Leila Geriero, inače kolumnistikinja madridskog Paisa i radio-stanice Kadena SER koja je najslušanija u Španiji.
– Za ovaj kultni roman Alehandra Sambre može se reći da je njegova kratkoća vrlina, ovo je roman u romanu, priča u priči, to je knjiga o ulozi umetnosti i književnosri u životu ljudi – uklazala je izvršna urednica Geopoetike Jasna Novakov Sibinović na konferenciji za novinare.
Glavni junak ove knjige Hulio sebe uverava da je bolje zatvoriti se u svoju sobu i posmatrati rast jednog bonsaija nego lutati neudobnim putevima književnosti. Ovo je, kako kaže pripovedač, „jedna lagana priča koja postane teška“, nepotpuna priča koja izaziva vrtoglavicu objašnjenu uznemirujućim nestankom jedne žene.
Naime, Horhe Luis Borhes je savetovao da se piše na način kao da se uređuje, koriguje sadržaj već napisanog dela.
I upravo je to uradio Alehandro Sambra u ovoj knjizi, koja nije kratak roman niti duga priča – kao što bonsai nije drvo – već rezime romana ili preciznije, roman-bonsai.
Svoj prvi roman predstavila je i dramaturškina, scenaristkinja i rediteljka Staša Bajac.
Reč je o romanu “Ruka u vatri”.
Staša Bajac je inače autorka mnogih nagrađivanih scenarija za kratkometražne i dugometražne filmove prikazane na festivalima u Berlinu, Kanu, Sarajevu, Sao Paolu.
Među njima su “Vlažnost“ Nikole Ljuce i “Asimetrija” Maše Nešković.
Jedan je od scenarista serija “Grupa”, “Državni službenik” i „Žigosani u reketu”, a pisala je i režirala dokumentarnu seriju ”Ona se budi”.
Glavna junakinja ovog romana je novinarka. Snima dokumentarne filmove o kriminalcima, stalno je u pokretu, hrabra i osetljiva.
„Raskopava zemlju do podzemnih voda koje zaobilaze i tužilaštvo i policija.“
Iako pravi svojevrsni omaž prepoznatljivim ženskim imenima ove vrste novinarstva, posebno onima koja više nisu među nama, u svom romanu prvencu Staša Bajac i sižeom i stilom odlazi izvan očekivanog i predvidivog.
Roman „Ruka u vatri“ je i krimi i ljubavna priča, boji ga i nasilje i toplina, smrtna ozbiljnost i sarkazam, opasnost i strast; hod je ovo po ivici, koji čitaoce zbunjuje i od kog se ježe.
Snažan sociološki aspekt, izražen u prikazivanju društva i porodice kao njegove osnovne ćelije, obogaćen je duhovitim, a složenim poređenjem savremenog Beograda i Berlina, šire Balkana i Zapada – vešto, mudro, do detalja perceptivno oslikavanje različitih kultura i mentaliteta, bez glorifikacije i zauzimanja strana.
– Živeći između Beograda i Berlina, pokušala sam da istražim motiv rascepljenostri i kontradiktornosti: kako biti hrabar i prepun strahova, jedan život a dve realnosti, sudar nemačkog i balkanskog mentaliteta gde ima suštinskih nepremostivih razlika. Pisanje je sloboda da se čačkaju užasno neprijatne stvari – kazala između ostalog Staša Bajac.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
