foto Astrid AckermannSimfonijski orkestar Bavarskog radija (Das Symphonieorchester des Bayerischen Rundfunks) je napunio 75. godinu svog postojanja i tim povodom svojoj odanoj publici posvetio jedan izuzetan muzički poklon: Šenbergove „Gurre-Lieder“ su krajem aprila izvedene uz prethodne opsežne i duge pripreme.
„Gurre-Lieder“ je grandiozno muzičko delo kompozitora Arnolda Šenberga (1874-1951).
Ova kompozicija je najpoznatija po svom gigantskom sastavu orkestra i hora i predstavlja izazov za izvođače.
Tekst je zasnovan na danskim pesmama Jensa Petera Jakobsena, koje je preveo Robert Fridrih.
Delo je inspirisano srednjovekovnim danskim mitom o Kralju Valdemaru i mističnim pričama o zamku Gure.
Ova složena kompozicija je bila adekvatno delo za 75.godišnji jubilej orkestra svetskog renomea sa harizmatičnim šefom-dirigentom ser Sajmonom Ratlom, iako je orkestar sa horovima zapravo premašio dimenzije Minhenske filharmonije.
Izvođenje Šenbergove kompozicije „Gurre-Liedern“ su ujedno jedan omaž 150. godišnjici rođenja genijalnog kompozitora.
Arnold Šenberg je ovo delo komponovao u duhu romantične tradicije u kojoj nema nikakvih nagoveštaja atonalne, dodekafonske muzike koja će postati dominantno-ekskluzivni manir njegovog komponovanja čime će ući u istoriju muzike 20. veka.
Za ovu monumentalnu sui generis kompoziciju u tri dela – nekakav compositum iz oratorijuma, kantate, simfonije, opere ili ciklusa pesama (lid) – Šenbergu je bilo potrebno preko 300 izvođača, pri tome i najveći orkestar za koji je ikada komponovano.
Reč je voluminoznom zvuku interpretacije jedne divlje romantične poeme Jensa Petera Jakobsena u zenitu pozne romantike ili njene labudova pesma, kao što to neki misle.
Ovo delo je u tri maha u tri-četvrt-vekovnoj istoriji ovog orkestra sa svetskim renomeom izvedeno: 1965. sa Rafaelom Kubelikom, 1988. sa Zubinom Mehtom i 2009. sa Marisom Jansonsom, zapravo za 60.godišnjicu ovog orkestra.
Za ser Sajmona Ratla su ”Gurre-Lieder” mladalačka ljubav: ”Seksi, elegantne, čulne”.
Gotovo da ne postoji prikladnije delo od ovog Šenbergovog za gala koncert – 75-godišnjicu orkestra i 150-godišnjicu kompozitora.
Čitavu jednu deceniju u 20. veku je kompozitoru bilo potrebno da komponuje na nemački prevod stihova Danca Jensa Petera Jakobsena.
Franc Šreker je 1913. u Beču dirigovao na praizvođenju ovog dela koje je imalo trijumfalni uspeh.
Ono pripoveda o danskom kralju Valdemaru na srednjevekovnom zamku ”Gurre”, čije se ruine do danas mogu videti u blizini Helzingere, i o njegovoj skrivenoj ljubavi prema Tove, jednoj devojci iz naroda.
Ljubomornoj kraljici polazi za rukom da umori devojku Tove, Valdemar proklinje i Boga za tu nesreću.
Religiozni podtekst poeme je Šenberga motivisao kao i Vagnera za muzičke drame: sličnosti između smrti Tove, šumskog goluba, i Zigfridove ptice u šumi su evidentne.
U tri dela razvija Šenberg od večernjeg sumraka, sugestivne ljubavne noći, do praskozorja jedinstvenu zvučnu panoramu.
On inovativno ozvučava rađanje prirode u jedan letnji dan u formi melodrame koju izgovara spiker, pre no što će se vinuti u finalni sunčani pozdrav.
Ratl opisuje ovo delo kao ”najdivlje, najlepše romantično delo, koje se uopšte može zamisliti”.
On je, veli, ”kao 11.godišnjak u Liverpulu bio fasciniran orkestarskom partiturom koja je bila u muzičkoj biblioteci“.
„Partitura ove kompozicije je bila izuzetno teška, te ju je bilo gotovo nemoguće poneti kući! I sada, mnogo godina docnije, ja sam ovde da slavim ovu Arnold Šenbergovu kompoziciju o 75.godišnjici Simfonijskog orkestra Bavarskog radija!”
Ovaj jubilarni, gala koncert o 75. godišnjici osnivanja ovog orkestra će ući u muzičke anale kao izraz ovaploćenog sklada gigantskog orkestra, dvaju horova i jednog genijalnog dirigenta koji na savršen način kultiviše singularni zvuk i pronosi slavu ovog svetskog orkestra.
Samo je najbolje dovoljno dobro
Prvi šef-dirigent Simfonijskog orkestra Bavarskog radija je postao hamburški dirigent „štatskapelmajster“ Ojgen Johum. Johum, maestro starog stila, dobio je nalog da osnuje jedan internacionalni First-Class-Orchester.
Prvi korak je bio angažman visoko cenjenih solista, po motu: ”Tek najbolje nam je dovoljno dobro.”
Dotad su koncerti radio orkestara bili mahom produkcije u studiju, bez publike.
Simfonijski orkestar Bavarskog radija je prekinuo sa takvom tradicijom i od prvog dana se izložio reflektorima javnosti.
Nakon Johuma, na mestu šefa-dirigenta ovog orkestra sledili su Rafael Kubelik, ser Kolin Dejvis, Lorin Mazel, Maris Jansons i sada ser Sajmon Ratl.
Ovim orkestrom su dirigovali i mnogi veliki internacionalni dirigenti, kao što su Leonard Bernštajn, Bernard Haitink, Rikardo Muti, Herbert Blomštet.
Na ovom mestu i mi sa svečarskim patosom dodajemo: vivat, crescat, floreat!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
