Glad za smislom života

Bežeći od sivila života Slovenac se krije iza video igrica, popularnih „pucačina“. U svetu beznađa za hleb zarađuje kao plaćeni ubica, dok ga srpska mafija ne pošalje u Las Vegas da eleminiše zaštićenog svedoka saradnika. Originalni rediteljski stil u kojem se prepliću stvarnosti i virtuelni svet, donosi akcionu dramu u kojoj se velike reči proroka i patriota i lažni sjaj i raskoš mešaju sa prazninom ljudskih života, baš kao u samom „gradu greha“, gde je čak i Biblija na noćnom stočiću hotelske sobe slikovnica. Glavnu ulogu u filmu tumači Nikola Rakočević, koji je prema rečima reditelja imao težak zadatak, jer ne igra radnju, već stanje. Sa malo teksta i mnogo krupnih planova ovaj glumac, prenosi potresnu sliku moderne Srbije.

U filmu jedan od drugara vašeg junaka, Mali, kaže: „Mi smo nova Srbija. Mi smo njena budućnost“. Šta nam to govori?

– Govori nam da je trenutku u kome se nalazimo, a koji je zapravo Dušan Milić hteo da prikaže, u stvari prepun beznađa. Ta crna strana naših života, to gubljenje ideala i ideje kuda dalje, jeste vrlo alarmantna. U ovom filmu se više puta pominje patriotizam, ali to su samo prazne reči. Svi govore da su patriote, ali ništa ne stoji iza svih tih reči. Ništa se od tog patriotizma ne vidi. Ali to je pokupljeno iz stvarnosti, to nije izmišljeno, to se zaista događa oko nas.

Lik Slavka Labovića kaže u filmu da se ubistvo koje mu on nudi, radi iz ideala. Pa ipak, Slovenac ubije zbog vekne hleba…

– I on pominje neki patriotizam i kriminalac koga igra Boris Isaković. Ali njega nema, samo borbe za goli život, ali i za nešto više – za filozofsku egzistenciju. Zašto ja uopšte postojim. A to je nešto mnogo gore od gladi. To je glad za smislom života.

Dok Slovenca vodi stanje beznađa, druge junake, njegove vršnjake, vodi bunt. Ipak, put je isti – pravo u destrukciju, a ne ka nekom boljem svetu…

– Pitanje je koliko Malog zaista vodi ideja, a koliko spid ili neka druga vrsta droge. Ali agresija jeste nešto što je neminovno. Agresija je nešto se dešava kada gubite tlo pod nogama. Davljenik se koprca, bori se… On mora da se spasi. Ovo jeste neka močvara u kojoj se neki ljudi koprcaju u potrazi za smislom. Za nečim što će ih održati u životu. Gladan možeš da živiš, ali moraš da imaš smisao.

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=iEXz4bY_xrg]
Govoreći o svojim poslednjim projektima – filmu „Branio sam Mladu Bosnu“ i predstavi „Zmajeubice“, koji se na različite načine bave Principom i atentatom u Sarajevu, više puta ste pominjali da je današnja situacija dosta slična onoj od pre sto godina…

– Mladobosanci su bili pokrenuti nezadovoljstvom, ali su imali nadu, ono što mi zapravo nemamo. Oni su imali i ideale i neku ideju zbog čega da se žrtvuju i kuda bi sve to trebalo da ide. Ujedinjenjem Južnih Slovena dobijamo neku veću državu koju neće moći da tlači bilo ko i dobijamo neku vrstu slobode i ravnopravnosti u odnosu na ljude iz Zapadne Evrope. Njih su u destrukciju vodili njihovi ideali. Oni su hteli da se žrtvuju radi čovečanstva i radi ljudi koji će posle njih živeti bolje. Slovenac nema tu potrebu da se žrtvuje, on prosto samo živi tu destrukciju.

On se ipak na neki način žrtvuje zbog svoje bolesne majke. Ubija da bi zaradio novac za njeno lečenje…

– Taj njihov odnos je prilično diskutabilan. Ja sam se naježio kada sam gledao onu scenu u kojoj ona njemu izgovori: „Neka crknem kao kučka!“ To su neke čudne reči i to je zaista jeziv momenat. Ali „Travelator“ preispituje i porodicu. Mislim da je taj film obuhvatio sve odnose koji mogu da utiču na čoveka i na njegovo formiranje.

I Rudolf Cistler, koga igrate u filmu „Branio sam Madu Bosnu“, čini žrtvu. On to radi u ime pravde, stavlja svoj život u torbu zalažući se za pravednu odbranu mladobosanaca. Da li su danas ljudi spremni da se žrtvuju za pravdu ili ideale, a ne samo za novac?

– Verujem da takvi ljudi postoje. Kada budem prestao da verujem da takvi ljudi postoje, ne znam šta će da se dogodi sa mnom. Možda su sad malo uspavani. Možda su tu u nekoj čauri, u nekom vakuumu, ali moraće da se očisti i da se zaista vide i ti neki mladi ljudi koji veruju, i koji imaju neke vrednosti važnije od novca. Oni koji gledaju na život i na ljude, a ne samo na materijalne stvari.

To stanje uspavanosti u Srbiji koje pominjete, podseća na film „Krugove“, u kome ste takođe igrali, i priču o Srđanu Aleksiću. Ovih dana je ta situacija vrlo sveža, s obzirom na incident koji se dogodio kada je brojač putnika u tramvaju tukao jednog čoveka, dok su ostali ljudi to gledali, a neki čak i snimali. Ipak, niko nije reagovao…

– Postoji ona svetski poznata fotografija, kada je uslikan čovek koga gazi metro. Možda zvuči kao fraza, ali to je posledica današnjeg vremena. Mi generalno gledamo razne grozote na internetu. Gledamo kako neki islamski fanatik seče vrat nekom novinaru. To i deca pokazuju svojim drugovima na telefonima. U takvoj situaciju, u jednom trenutku čak kažeš, pa bolje da gledaju pornografiju. U tom smislu, zašto neko ne bi zabeležio kako neko tuče nekog dosta slabijeg od sebe. Ali to je zaista jezivo. A to je naš život.

„Hajdučko“ snimanje u Las Vegasu

Produkcija filma trajalo je čak pet godina, a „Travelator“ je sniman u Beogradu i Las Vegasu. Zanimljivo je da je za potrebe filma, napravljena originalna video igrica, jer su, prema rečima Dušana Milića, licencirane igrice preskupe. Dozvola za snimanje kamerom na ulicama Las Vegasa takođe se teško dobija, pa je direktor fotografije Petar Popović snimao fotoaparatom, dok su glumci igrali pazeći da ih neko ne primeti. U filmu glume: Boris Isaković, Ketania Henderson, Đorđe Đoković, Branka Šelić, Slavko Labović, Milan Jovanović Strongmen, Džek Dimić… Muziku potpisuje Aleksandar Ranđelović, a montažu Milena Predić i Lazar Predojev. Producenti filma su Snežana Penev i Goran Šušljik.