U okviru Književnog programa 27. festivala Grad teatar, na Trgu pjesnika u Budvi predstavljeno je petoknjižje poetike jednog od najznačajnijih pesnika s kraja 20. i s početka 21. veka – „Sabrane pesme Novice Tadića“. Izdavač je Matica srpska – društvo prijatelja u Crnoj Gori, a ovo izdanje dobilo je nagradu na 8. Podgoričkom sajmu knjiga za izdavački poduhvat.
Dragan Hamović, jedan od priređivača „Sabranih pesama Novice Tadića“, zapisao je:
„Čini se da svaki posvećeniji pesnik teži jedinstvenoj knjizi svoje poezije, da ga sama poezija na takvu misao navodi. Pamtimo izjašnjenje Novice Tadića o toj težnji koju je obrazlagao Malarme, i ne samo on… Zapis „Beleške o mojim knjigama“, koji smo postavili „umesto predgovora“ na početak prvog toma „Sabranih pesama Novice Tadića“ – u kojima je pesnik propratio svaku od svojih zbirki efektnim komentarima, ukazuje na punu svest o unutrašnjoj biografiji protkivanoj kroz sedamnaest oblikovanih potcelina jedne velike, nadtekstovne celine, pisane gotovo četiri decenije.“
A kako su na Trgu pjesnika istakli profesor dr Goran Radonjić i profesor Milorad Durutović, koji su govorili o poetici izuzetnog pesnika, njegovim mislima koje jesu biseri i među zapisima o poeziji naše savremene pesničke scene, Novica Tadić nikoga nije prepisivao, ni na koga se nije obazirao, pisao je pevao kako sam misli.
– Njegova biografija mogla bi biti relevantna i uzorna tema u istoj meri u kojoj je to i njegova poezija, jer on je do te mere ugradio sebe u svoje pesme, a svoje pesme u sebe, da se granica između pevanja i življenja ukida. U tom smislu, u čitavoj posleratnoj eri ne bi mu se mogao znati ravnopravni pesnik, izuzev možda još jednog ukletog, Branka Miljkovića. Tadić se javlja 1974. zbirkom „Prisustva“, to je vreme kada je književna kritika bila izuzetno napredna, i postavlja se pitanje zašto odmah nije bio prepoznat kao vrhunski pesnik. Jedini mogući odgovor je da se to dogodilo upravo zato što je bio nov i originalan. Ali, to nisu jedini razlozi, poeziju Novice Tadića nije lako voleti, jer nas ona stalno podseća na našu grešnu prirodu, i ta svest i samosvest o našoj grešnoj prirodi jeste jedna od najznačajnijih tema u njegovoj poeziji. Sam Tadić, u osvrtu na svoje pesništvo, naznačio je: „Sastavljam beskonačnu poemu od mnoštva fragmenata. Raste neko čudo pod mojom rukom, pred mojim licem“ – istakli su Goran Radonjić i Milorad Durutović.
„Odisej“ pred budvanskom publikom
Dramski program Grada teatra doveo je prethodnog vikenda pred publiku veliki regionalni projekat „Odisej“, po tekstu Gorana Stefanovskog, u režiji Aleksandra Popovskog. U koprodukciji Ateljea 212 , pozorišta „Ulisis“ sa „Briona“, Gradskog dramskog kazališta „Gavela“ iz Zagreba, Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, Slovenskog narodnog gledališča iz Maribora, Sterijinog pozorja i Teatra navigator iz Skoplja, igraju Nikola Ristanovski, Anita Mančić, Svetozar Cvetković, Ozren Grabarić, Branko Jordan, Natašu Matješac Rošker, Boris Isaković, Jasna Đuričić, Dijana Vidušin, Franjo Dijak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
