Glas savesti u holivudskoj industriji

Zvezda filmova „Smrtonosno oružje“ i „Boja purpura“ na jučerašnjoj konferenciji za novinare izjavio je da osnovu ovog festivala čini to što je nastao tokom rata, te da mu ta pozadina daje jednu posebnu energiju koju nemaju drugi festivali.

– Video sam na televiziji snajpere i ljude koji beže. Neverovatno je sada upoznati svedoke tih događaja. Rođenje ovog festivala je neverovatna stvar. To je sada njegov važan deo – kazao je glumac koji je poznat i kao aktivista.

On je istakao da se za politiku i borbu za ljudska prava zainteresovao još kao dete.

– Shvatio sam kao dete, kroz rad mojih roditelja, da postoji nešto mnogo veće i važnije od naših života. Moja majka je završila fakultet ‘40-ih godina. Bilo je neverovatno da jedna žena, Afroamerikanka sa Juga, studira. Za mog oca i nju San Francisko, gde sam rođen, bio je most ka progresivnoj politici. Radili su u pošti, u javnom preduzeću, što je tada bilo neobično za Afroamerikance i bili su članovi sindikata – objasnio je Glover i dodao da je njihov rad i pokret za ljudska prava bilo nešto što je najviše uticalo na njega.

Zanimljivo je da je Glover kasno počeo da se bavim glumom, budući da je nakon studija ekonomije, kada je i sam postao vrlo aktivan u protestima, radio šest godina u gradskoj upravi.

– Spontano sam počeo da se bavim glumom u pozorištu. Imao sam sreće da je prva predstava koju sam radio bila po tekstu Athola Fugarda. Gluma se uči samo kroz velika dela. Ali ne samo da sam tada nauči da glumim, već sam istovremeno dobio i priliku da kažem stvari koje su za mene važne. Fugard je bio moj put. Verovatno sam najviše puta igrao njegove tekstove među svim afroameričkim glumcima – rekao je Glover.

Kako kaže, već u početku svoje karijere shvatio je da je želeo da se čuje njegov glas unutar industrije, te da se njegove želje nisu poklapale sa željama Holivuda.

– Počeo sam da razmišljam o tome kakav ja to film želim da snimim. Ponekad se to poklapalo sa onim što mi je industrija nametala, ali najčešće nije. Ja sam neko ko je odrastao na stranim filmovima. U San Francisku sam gledao italijanske, francuske, afričke filmove… Bergmana i Kurosavu. U holivudskim filmovima ne možeš da prikažeš takvu sliku. Ipak, kada sam sreo Džoslin Barns pre 14 godina, otvorio mi se jedan potpuno novi svet. Nas dvoje smo osnovali producentsku kompaniju u kojoj snimamo filmove sa temama iz afroameričke istorije. Prvi film koji smo snimili bio je dokumentarac o Bobu Marliju. Tako je sve krenulo – istakao je Glover, koji je tokom svoje karijere radio na filmovima o aparthejdu, položaju crnaca u Americi i mnogim drugim važnim društvenim temama.

Glover, inače ambasador dobre volje UN, prekjuče se družio sa decom Sarajeva na terenima studentskih domova u Nedžarićima u Sportskim igrama mladih. On je odigrao partiju „između dve vatre“, a društvo mu je pravio i Renco Davidi, zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini.

Beskompromisna borba za film

Film „Sa mamom“ Faruka Lončarevića sinoć je premijerno prikazan u okviru Takmičarskog programa na Sarajevo film festivalu. Drugo Lončarevićevo ostvarenje prati život mlade Berine, deset godina nakon rata u Sarajevu. Njena majka Jasna obolela je od raka, a otac Mladen ne zna kako da se nosi sa nastalim problemima, dok jedino Berina ne gubi nadu i kopa po sećanju na srećnije trenutke iz njihove prošlosti. U filmu igraju: Marija Pikić, Mira Furlan, Branko Đurić, Sanja Vejnović, a zanimljivo je da je direktor fotografije Oleg Mutu, poznat po filmovima iz novije rumunske kinematografije („Smrt gospodina Lazareskua“, „4 meseca, 3 nedelje i 2 dana“, „Iza bregova“, „U magli“).

Ostvarenje koje je prvobitno nosilo naziv „Barinine čakre“ nastajalo je sedam godina. Kako je scenarista i reditelj objasnio, toliko dug period u mnogome je uticao na priču.

– Bila je to dugotrajna i beskompromisna borba za film. Priča je sazrevala sa mnom i prolazila je isti put koji sam i ja prolazio za ovih pet godina. Godar kaže da se scenario završava u montaži. Ja smatram da je film najbliži prvoj verziji scenarija – istakao je reditelj.

Ipak, jedna od glavnih glumica u filmu, Mira Furlan, nije se složila sa njegovim stavom. Nakon prve projekcije filma na konferenciji za novinare ona je rekla da ju je krajnji proizvod iznenadio.

– Jako sam volela scenario jer je bio savršeno napisan. Zbog tog teksta sam i pristala da radim na filmu. Priča me je podsetila na moje vlastito odrastanje i bolest moje majke. Ipak, u filmu je ogroman deo moje uloge ispao. To mi je teško palo, ali to je glumačka profesija. Faruk je ispričao drugu priču u odnosu na onu koju sam ja zamišljala. On kao reditelj drži makaze koje mogu da iseku sve ono u šta je čovek uložio svoje srce – kazala je Furlan i dodala da budući da je bila deo procesa, još uvek ne može objektivno da sagleda filma, te da za to mora da prođe vremena.

Sa njenim stavom složile su se i njene koleginice – Sanja Vejnović i Marija Pikić. Reditelj je kazao da je ovo autorski film, te da je on odgovoran za njega.

– Ja sam odgovoran za film i ljudi koji su se okupili oko mene. Nijedan glumac ne želi da glumi u lošem filmu, a za to je odgovoran reditelj. Kada je film loš, svi upiru prstom u reditelja. Ja sam zadovoljan tim odnosom snaga – zaključio je reditelj.