Glavna zvezda serije „Savremene istrage gospođice Fišer“: Branim mušku čast u svetu žena

On je je odana senka glavne junakinje Peregrin Fišer, glumac Džoel Džekson rešio je da u ovog junaka utka deo sebe. Kako to otkriva u intervjuu za TV Danas, radeći na ovoj seriji, glumac je bio suočen sa dva velika izazova.

– Prvi je bio taj što su „Savremene istrage gospođice Fišer“ spinof megapopularnog trilera „Istrage gospođice Fišer“ iz 2012, zasnovanog na romanima Keri Grinvud, koji je sa tri sezone ostvario veliki uspeh. Mi smo došli nekoliko godina posle finala ove serije i na nama je, iako nas na to niko nije obavezao, na neki način, bila dužnost da „popunimo cipele“ naših prethodnika – otkriva plavokosi lepotan australijskog porekla, koji je osim ovoga imao još jedan ozbiljan zadatak.

– O tome niko ne govori, ali ja sam crna ovca ove serije (smeh). „Savremene istrage gospođice Fišer“ su potpuno ženska serija u kojoj sam, kao jedini muškarac u glavnom timu, imao dužnost da branim boje snažnijeg pola. I moram vam priznati Peregrin i njene koleginice brzo su me ubedile da podela na jači i nežniji pol nimalo nije istinita i verodostojna. Snaga žene meri se nekim drugim parametrima, a u toj kategoriji, muškarci im ne mogu izaći na crtu. Instinkt, empatija, manipulacija, to su najubitačnija hladna oružja svake žene pred kojom su muškarci nemoćni – poručuje Džekson, ističući da krimić u kom glumi sa koleginicom Žeraldin Hejkvil, odaje počast ženama tog vremena, koje su bile pioniri velikog ženskog pokreta u Australiji.

– To je i jedan od glavnih razloga zbog kojih sam poželeo da budem deo ovog projekta. Međutim, kada sam prvi put došao na set, DŽejms je imao samo četiri ili pet rečenica kao referencu za karakter. Iako je to bila ženska priča, nisam želeo da budem nemi posmatrač. Uzeo sam scenario, otišao kući i za jedno veće razradio karakter mog junaka ispisavši njegovu biografiju na skoro pet stranica. Želeo sam da ga držim u „džepu“ kao glumac, ali ono što je bilo neverovatno je da kada smo prošle godine snimali drugu sezonu, scenaristi su sledeći moje primedbe, uneli velike promene u moj karakter, pa smo imali priliku da saznamo nešto više o Džejmsovom privatnom životu. Upoznali smo njegovu porodicu i saznali nešto više o njegovim bivšim ljubavima što je gledaoce u prvom ciklusu i te kako zanimalo, zbog određene emotivne i seksualne tenzije između Peregrin i njega, koja je tajni recept za uspeh ovakvih serija – kaže glumac, nažalost, ne otkrivši nam hoće li makar u drugoj sezoni pasti i dugoočekivani poljubac između glavnih junaka.

– I meni i Žeraldin cilj je bio da gledaocima dočaramo pomalo zaboravljenu atmosferu holivudskih klasika. Inače, oboje smo veliki obožavaoci filmova kao što su „Uhvati lopova“ i „Afera“, klasičnih priča o dvoje ljudi koji će se veriti i zaljubiti jedno u drugo, recimo na nekom brodu od Engleske do Njujorka. Dakle, u našim portretima ima elemenata Kerija Granta i Grejs Keli. Mi smo samo dvoje ljudi koji ne uspevaju da kažu jedno drugom ono što žele. Nije otrcano, to je stvarno. Ljudi se možda muče da kažu ono što žele ili zaborave šta im znači osoba sa kojom rade ili viđaju svaki dan. Da li je hemija između njih prijateljska ili je to zapravo ljubav koje nisu svesni? To je zaista tanka linija i sjajna je za istraživanje. A Žerladin kao veliki zaljubljenik u takve priče bila mi je velika pomoć.

Dinamika između Peregrin i Džejmsa u srcu je serije i primorava gledaoce da nagađaju kuda će ih ona odvesti.

– Ona ga nervira, ali mu je istovremeno beskrajno šarmantna, dok on nju iritira, ali gaji veliko poštovanje prema njemu budući da je u svom poslu savršen. Oni su dvoje mladih ambicioznih ljudi, koji se neprestano bore jedno protiv drugog. Mislim da to stvara zaista burne, strastvene trenutke u kojima jednostavno ne mogu da drže ruke daleko jedno od drugog. Hoće li konačno preći tu granicu, otkrićete ako ostanete uz seriju – poručuje glumac.

A koliko mu je kostim iz šezdesetih godina pomogao da uđe u lik?

– To je dar za glumca. Čim obučem to odelo i stavim šešir, osećam se kao DŽejms. On nije ljut ili agresivan čovek, ali ima nešto autoritativno u njegovom stavu, i smatram da je to prelep mali komad koji smo ukrali od momaka kao što su DŽejms Stjuart i Keri Grant. To je ono što sam želeo da mu usadim – ističe Džoel, koji se u svetu glume obreo sasvim slučajno.

– Moja prva ljubav bila je muzika, a ne gluma. U mojoj porodici, međutim, nikada nije bilo muzičara, pa sam na neki način sam sebe „cenzurisao“ i za profesiju odabrao muzici najbliže zanimanje. Moj otac je direktor osnovne škole, a majka je dugo bila pomoćnik nastavnika u radu sa gluvom i hendikepiranom decom. Verovali ili ne, tata mi je bio direktor u školi nekih pet godina. Bilo mi je pomalo čudno, ali me je naučilo o diplomatiji jer bih se ujutro probudio i nazvao ga „tata“, putovao istim kolima kao i on u školu i onda u trenutku kada bih izašao, pozdravljao bih ga sa direktore Džekson. Možda je upravo to doprinelo tome da se i opredelim za glumu – uz smeh zaključuje glumac koji je odrastao u malom rudarskom gradu u severozapadnoj Australiji.