Glumac Ammar Mešić zbog kritike vlasti otišao iz Srbije, sada radi u Beču na gradilištu: Sloboda se ne prodaje za svo zlato sveta

Ustaje u 15 do 5 ujutru, pije kafu kao i svakog jutra, sredi se, odlazi na metro, a tamo, zamislite – nema gužve. Taj rad, primećuje glumac opisujući jedan običan dan na građevini u Beču, podseća na snimanje serije, ako zanemarimo fizički napor.

– Srećniji sam zato što ne putujem šest hiljada sati razdrndanim autobusima i tramvajima. Prevozi ne kasne, unutra je toplo, ljudi su kulturni. Volim da živim takav život. Na poslu nam gazda kaže gde idemo i šta treba da radimo. Ja ne znam da molerišem i krečim – tu sam da naučim, živ se čovek na sve navikne. Moj posao je izbacivanje džakova šuta iz stanova koji se renoviraju. Odlazim sa kolegom od stana do stana gde se nalaze džakovi koje spuštamo sa drugog, trećeg sprata u kombi. Tako tridesetak-četrdeset kesa iz jednog stana vozimo na plac, pa idemo u drugi stan… – opisuje glumac svakodnevicu bečkih građevinskih radnika.

Dodavanje materijala, džakova betona od četrdeset kila, koji se prenose liftom ili bez lifta – Ammar Mešić to ne doživljava kao težak posao, već kao čišćenje sebe. Metaforički, on čisti i sređuje nešto, a to nešto je zapravo njegov život.

– Nisam nervozan, srećan sam, umoran ali zdravo umoran, miran sam jer znam da sve radim kako treba i da nikoga nisam zeznuo, uvredio, ponizio. Posao je kao i svaki drugi i svaka čast ljudima koji se celog života bave građevinom. Ja im skidam kapu i od mene imaju puno poštovanje – ističe Ammar divljenje prema kolegama.

Upitan da li su ga kolege prepoznale, s obzirom na glumačku karijeru, on odgovara potvrdno, jer su ljudi ranije gledali seriju „Igra sudbine“.

– Znaju me, sve su to naši ljudi koji su mahom gledali seriju i prvo pitanje je: „Čoveče božiji, šta ćeš ti ovde?!“ Kažem: „Muka me naterala, isto, druže, kao i vas.“ Kolege su divne – kaže on i dodaje – tu sam da naučim nešto od njih, a videćemo šta nosi dan, a šta noć.

Ammar pojašnjava da nema neke preterane razlike između bilo kog posla sve dok radiš pošteno.

– Mene je i moj profesor Irfan Mensur naučio da je gluma zanat, i ovo što sad radim je isto zanat, pa na to gledam kao na novu ulogu u životu. Novi put zbog cele situacije koja se izdešavala prethodnih meseci. Ta situacija me je gurnula u ovaj korak i moja konačna odluka je bila da život nastavim van države Srbije – priča za Danas.

Naime, godinama unazad Ammar se, kaže, nije nešto osvrtao na političku situaciju u našoj zemlji, na to što smo ostali bez empatije, ljubavi prema drugima, otuđeni i podeljeni. Onda se dogodio 3. maj, tragedija u “Ribnikaru” koja je njega kao čoveka uništila, razorila mu dušu i zbog koje je iz njega izašla potreba da kaže ono što misli jasno i glasno.

– Daleko od toga da krivim predsednika za tako nešto, to bi bilo sumanuto i glupo, ali smatram da je sistem i vlast i te kako kriva za to što se desilo i što se generalno dešava u državi Srbiji, a to je ona podeljenost u društvu koju sam pomenuo. Ili pripadaš jednom klanu, a ako ne pripadaš tom onda pripadaš onom drugom. Ja nekako pokušavam da sebe postavim tako da ne pripadam nikom, da budem običan čovek i običan građanin koji je pukom srećom, zahvaljujući radu na projektima, prepoznat – kaže glumac.

Nedugo pošto što je izašao u javnost sa stavom, dobija otkaz na seriji. Iako mu nikada nije rečeno da je to razlog, očigledno je da drugog razloga nema.

– Bio sam deo serije četiri godine i sa mnom nikada nisu imali ni jedan jedini problem. Naravno, tu se ne ljutim ni na koga, produkcija je prema meni ispala fer. Svi su oni generalno samo mali pijuni u ovom šahu koji očigledno igramo, a znamo da naš predsednik, jelte, voli da igra šah. Ne kajem se što sam to uradio, i ponovo bih uradio isto, jer apsolutno ne želim da mi se obraz prlja i ne želim da ćutim pred onim što se dešava. Imam određeni broj pratilaca, mladih i starih, i ne mogu da ćutim i da se pretvaram kao da se oko mene ništa ne dešava, a i te kako se dešava – konstatuje Mešić i citira natpis sa Dubrovačke kule – „Sloboda se ne prodaje za svo zlato sveta“.

Upitan da li je odustao od glume, odgovara odrečno.

– Gluma je moj poziv i posao kojim se bavim od vrtića, preko osnovne i srednje škole. To sam završio, glumu volim, volim taj život i tu neizvesnost. I naravno da, ko me prvi bude kontaktirao u želji da nešto da radi u Srbiji, ja sam spreman – kaže Ammar i dodaje da se jedan projekat već sprema i da treba da se ostvari u budućnosti, ali još uvek ne može da ga iznosi u javnost. On će u međuvremenu dolaziti u Niš gde klincima drži školicu glume, a do tada živi i radi u Beču, jer mu se život tamo dopada.

– Sviđa mi se ovde, ljudi vode računa o državi i gradu u kome žive. Poštuje se okruženje, poštuju se komšije. Juče sam video komunalnog radnika kako sredstvom za dezinfekciju čisti veliku kantu za smeće, a te sitnice su mi fascinantne. Oni na ulici čiste kante za smeće sa tečnošću i imaju onaj mali kombi, a ja sam šokiran time. Želim da živim u takvoj državi. Želim da se borim da moja država Srbija, naša država, bude takva jednog dana i to vrlo brzo. Ako ništa drugo, barem da počnemo da cenimo i poštujemo gradove u kojima živimo – zaključuje Ammar Mešić.