Glumcu Predragu Mikiju Manojloviću uručen francuski Orden umetnosti i književnosti

– Vaša veza sa Francuskom je duga i snažna, vaš deda Srbin otišao je devedesetih godina prošlog veka u Francusku, na doktorske studije na Sorboni, a svoju suprugu i vašu baku Mari Kolen upoznao je u Nansiju. Oboje su došli u Srbiju 1930. i od tada počinje vaša francusko-srpska porodična priča. Želim da istaknem da je Vašeg dedu, inženjera, Francuska proglasila Oficirom Legije časti – naglasio je Pjer Košar obraćajući se Manojloviću na jučerašnjoj ceremoniji.

Glumac koji je svojom umetnošću glume obeležio jugoslovensku kinematografiju i teatar, postao je internacionalno poznat, kako je podsetio Košar, još 1981, ulogom Tomislava u filmu „Samo jednom se ljubi“ Rajka Grlića, koja mu je donela nagradu za najbolju mušku ulogu na španskom festivalu u Valensiji. Glavna uloga u filmu „Otac na službenom putu“ Emira Kusturice, koji je ovenčan Zlatnom palmom u Kanu 1985, otvorila mu je vrata za međunarodnu karijeru i priznanja – 1995. ponovo je trijumfovao u Kanu sa glavnom ulogom u „Andergraundu“ istog reditelja, sa kojim je Manojlović snimio i filmove „Crna mačka, beli mačor“, „Zavet“, „Na mlečnom putu“.

Manojlovićev profesionalni put obeležen je i saradnjom sa kultnim francuskim rediteljima, kao što su Nikol Garsija („Svaki drugi vikend“), Fransoa Ozon („Kriminalni ljubavnici“ ), Žerom Sal („Largo Vinč 1 i 2), Žan Žak Beneks („Smrtonosni prenos“), Gi Žak (Ze Film“)…, kao i nominacijom za Oskar 1996, Zlatni Globus 1998, zvanjem počasnog doktora koje mu je 2011. dodelila Evropska filmska akademija.

Francuski ambasador podsetio je i na Manojlovićevu veliku pozorišnu karijeru, njegovo učešće u projektu „Mahabharata“ slavnog Pitera Bruka, Radionicu za kreaciju i realizaciju programa za slepe, slabovide i druge hendikepirane osobe koju je pokrenuo 2008, kao i na njegovo stalno angažovanje na polju pomirenja i međukulturnog dijaloga u regionu. Odlikovanje francuskog ministarstva kulture Manojlović je dobio još 2017, ali mu je sticajem okolnosti, uključujući i pandemijskih, Orden umetnosti i književnosti uručen juče, posle gotovo pet godina.

– Pretočiti ideje na duhovnom nivou u kondenzovano vreme pozorišta ili filma, preneti naš refleks na univerzalna i večna pitanja, to je jedan lični i opasan put kojim se ne može vladati samo zanatom, već svojom kreativnošću. To je dokaz da ste još uvek živi, a istraživati samog sebe, sagledavati svoju sopstvenu ličnost, to je nepotpisani ugovor sa đavolom i sa neograničenim trajanjem. Ako produbite traganje za veličinom lični prostranstava, naučićete da ga brzo upoznate. To je najpre neugodno, a zatim podsticajno. Naša opasna igra, sa nebrojano mnogo nivoa između blistavog i strašnog početa je odavno, i još uvek traje – izjavio je Manojlović, dodajući da se primajući ovo odlikovanje nalazi na teritoriji Francuske, „zemlje koja je svesna da su kultura, umetnost i kreativnost suština i ključ sveta“.