Glumica „pred penzijom“, Olga Odanović: Gluma je moja ogromna ljubav i radost 1foto FoNet/Nenad Ðorđević

„Moramo da se vratimo svojoj suštini, da bacimo maske i budemo, pre svega, ljudi. Moralni i plemeniti. To je najvažnije, jer i danas, nažalost, čovek ne preza ni od čega zarad svojih interesa i materijalne koristi“, izjavila je Olga Odanović, primajući 21. novembra prošle godine nagradu Narodnog pozorišta za najbolje glumačko ostvarenje u predstavi „Vuci i ovce“, sarkastičnoj drami u kojoj nam Ostrovski pokazuje šta je pravo ljudsko lice.

Glumici koja je prvakinja ove scene od 2006. (pre toga provela je 18 godina u Pozorištu „Boško Buha“), na 153. rođendan NP uručen je i Pečat za doprinos nacionalnom teatru.

Tako je g-đa Protićka u predstavi „Dr“, Fema u „Pokondirenoj tikvi“, majka Dara u „Gospođi ministarki“, gospođica Julijana Tesman u „Hedi Gabler“, Amanda Vingfild u „Stakelnoj menažeriji“, Sporinica u „Narodnom poslaniku“, Grofica u „Figarovoj ženidbi i razvodu“, Hristina u „Našim sinovima“, Majka Janja u „Beloj kafi“, Matrjona u „Carstvu mraka“, Ranka u „Devedesetim“, Meropija Davidovna Murzavecka u „Vucima i ovcama“…, „zaokružila“ svoju karijeru u NP i najavila da će ove godine možda u – penziju.

Važna je igra, a ne velika ili mala uloga

„Verovatno ću otići i osloboditi mesto nekim mlađim glumcima, a to ne znači da ću se odreći glume. Igraću i dalje predstave koje imam u NP, i trudiću se da dajem maksimum onoga što je u granicama mojih mogućnosti. Gluma je moja ogromna ljubav i radost, ne mogu da zamislim život bez toga, i dok god mogu da se igram sa svojim kolegama, neću odustati. Nikada nisam birala uloge, reditelji su me zvali za ono za šta sam im potrebna, i nisam gledala da li je to glavna ili sporedna uloga, važno mi je bilo da igram“, govorila je Odanović, iza koje su kultni likovi i u predstavama drugih beogradskih pozorišta („San letnje noći“, „Čarobnjak iz Oza“ u „Boško Buha“, „Čikaške perverzije“, „Skup“, „Mizantrop“, „Govornica“ u JDP, „Dom Bernarde Albe“ u Ateljeu 212…).

Glumica koja je ove godine „pred penzijom“ oduševljavala nas je i u filmovima „Kad porastem biću kengur“, „Optimisti“, „Klopka“, „Led“, „Kad svane dan“, „Zlogonje“, „Kelti“…, a upravo ovih dana gledamo je u bioskopima, u novom hit ostvarenju „Leto kada sam naučila da letim“ Radivoja Raše Andrića, u kojem skuplja simpatije publike ulogom bake.

Prijemni na FDU kao pad sa Marsa

U javnosti, Olga Odanović danas nije sinonim samo za umetnost glume, već i za profesionalnu i privatnu skromnost – prilično je distancirana od javne scene, sa svojom porodicom, glumcem Draganom Petrovićem Peletom, prvakom JDP, ćerkom Lenkom i sinom Jakovom, gotovo da živi inkognito.

A svoju veliku karijeru objašnjava time da u glumačkoj profesiji morate imati sreće da bi vas reditelji primetili, kao što je nju na trećoj godini akademije primetio Jagoš Marković, i otvorio joj vrata pozorišta.

„Mislila sam da me niko neće uvažiti kad se pojavim na prijemnom na FDU, kao dete iz manjeg mesta koje je došlo u Beograd na studije, nisam bila sigurna u sebe. Nikoga nisam poznavala, osećala sam se kao da sam pala s Marsa, i prvo sam upisala Filozofski fakultet, iako sam u startu želela da studiram glumu. Posle tri godine provedene na ovom fakultetu otišla sam na FDU, prevagnula je ljubav prema glumačkoj profesiji“.

Da budemo ljudi

Glumica koja je mislila da je niko neće uvažiti danas je vlasnica najuglednijih priznanja – Sterijine nagrade, nagrada „Branislav Nušić“, „Miloš Žutić“, „Velika Žanka“, „Raša Plaović“, „Ljubinka Bobić“, dva „Zoranova brka“, „Ardalion“, nagrade za najbolju epizodnu žensku ulogu na Filmskim susretima u Nišu…

Plaketu Vitez srpske glume, koju je dobila prošle godine, Olga Odanović je posvetila svojim preminulim kolegama, Nebojši Glogovcu, Miloradu Mandiću Mandi i Marinku Madžgalju. Da se ne zaborave, da budu prisutni u našim životima, jer je, kako je izjavila, najvažnije, pre svega, da budemo ljudi.

Brak kao na filmu

Ljubav i brak sa Draganom Petrovićem Peletom, kako je Olga Odanović svedočila u jednom od retkih intervjua, započeli su kao filmska priča:

„Upoznali smo se na fakultetu, tokom rada na diplomskoj predstavi Nenada Purića “Groblje automobila”. Pele je bio deo ansambla, i baš smo nas dvoje igrali uloge muža i žene. On je bio u čuvenoj klasi Vlade Jevtovića, zajedno sa Bodom Ninkovićem, Srđanom Todorovićem, Vesnom Trivalić…, a ja kod profesora Milenka Maričića. Jednog dana, u vreme kada smo već počeli sa generalnim probama, došla sam slučajno ranije na fakultet. U učionici je sedeo samo Pele i iz čista mira mi rekao da će on mene da ženi. Bilo mi je smešno, ali dva dana kasnije uselio se u moju podstanarsku sobu i počeli smo da živimo zajedno. Venčali smo se nekoliko godina kasnije, i dobili decu, naša ćerka Lenka studira na FDU, povukla je naš gen i želi da bude glumica, a Jakov studira produkciju. Zahvalna sam što imam porodicu uz sebe, supruga koji je i ozbiljan pedagog na akademiji, koji je moja najveća podrška i moj najstrožiji kritičar. Posle svake premijere uvek najviše strahujem šta će mi Pele reći”, opisala je Odanović svoju porodicu.

Zlatana, Milijarda Klisura, Biba, Mira Panić…

Najveću popularnost Olgi Odanović ipak su donele brojne TV serije, uloge koleginice Dragiše Popadića u kultnom “Boljem životu”, Belane u rimejku “Pozorišta u kući”, profesorke u “M(j)ešovitom braku”, Živane Taralić u “Ravnoj gori”, majke u “Tajkunu”, Mire Panić u “Močvari”, Mileve Majstorović u “Radio Milevi”…, a postala je omiljena glumica zahvaljujući Zlatani u “Selo gori a baba se češlja” i “Braća po babine linije”, Milijarda Klisura u “Vojnoj akademiji”, Biba u “Kamiondžijama”…

“Obožavam komediju, iako ona nije laka za glumce, kako uglavnom mnogi misle. Izazvati smeh publike ponekad je teže nego je rastužiti. A jako su mi važne televizijske uloge, sa njima ljudima “ulazim u kuće”, i jednako mi je do njih stalo, kao i do likova koje igram u pozorištu, “jedan na jedan” sa gledaocima”, izjavila je Olga Odanović o svojim TV ostarenjima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari