Foto: Zoran Laki LazarevićNagrada kragujevačkog Knjaževsko-srpskog Statueta „Joakima Vujića” za doprinos razvoju pozorišnog života u Srbiji uručena je večeras na Velikoj sceni glumici Branki Petrić.
– Ne znam da li je lepše kada dobijete nešto a to očekujete ili kada živite u nekom svom svetu i ne mislite više o nagradama a onda dobijete priznanje za životno delo od Teatra sa ovolikom tradicijom kakav je kragujevački, iskrena je bila Branka Petrić.
Ona je duhovito navela reči divnog psica Oto Bihalji Merina koga su pitali „zašto si ti stalno toliko vedar?” a, koji je odgovorio „zato što ništa više ne očekujem od ljudi”.
– Ja se vežbam u tom principu ali nisam baš uvek „najbolji učenik”, pomalo sam i sujetna… Kad, odjedanput eto nečeg neočekivanog – tako divnog, nagrade za životno delo iz ovog pozorišta koje ima tako sjajnu tradiciju još od Joakima Vujića na čijim ramenima i plećima i dan danas stoji, živi i radi čitav naš glumački esnaf, rekla je ona, dodavši „eto, i ja sam večeras „stala na njegova ramena” primajući ovu divni nagradu Statuetu „Joakim Vujić”.
Branka Petrić se zahvalila žiriju „koji ju je prepoznao” i da je jako srećna zbog toga.
Odluku o dodeli jednog od najznačajnijih priznanja u oblasti pozorišne umetnosti u našoj zemlji doneo je žiri u sastavu: Mladen Knežević, direktor Knjaževsko-srpskog teatra, Miloš Latinović, direktor Bitef teatra, Jelena Stojanović Patrnogić, direktorka kragujevačkog Pozorišta za decu i glumci Knjaževsko-srpskog teatra Ana Todorović i Nikola Milojević.
U obrazloženju nagrade žiri za dodelu Statuete „Joakim Vujić” ističe: Biti glumac – to je kada obavljajući plemenit poziv, prihvatiš niz zahtevnih i jedinstvenih elemenata uz pomoć kojih, dodajući obaveznu dozu upornosti i talenta, uspeš da oživiš i pred publiku, na scenu, izvedeš nepoznate heroje, poznate zločince, tužne heroine i vesele krčmarice. Biti glumac je biti sve to i Branka Petrić je takav umetnik. Ali, biti glumac znači postojati i nakon predstave, posle kraljevsta ili mučne tragedije. Biti dobar glumac znači biti prijatelj, i kolega, i komšija kome se možeš obratiti za pomoć, profesor čiji je savet blagorodan, aktivista koji ume da kaže ono što drugi misle, buntovnik što sme da govori kada svi ćute. Branka Petrić je takav umetnik. Istinski, iskren, drag i dobar, uvažavan i zahtevan. Višedecenijsku uspešnu pozorišnu karijeru gradila je strpljivo i posvećeno igrajući na svim beogradskim scenama. Svojim celokupnim glumačkim opusom Branka Petrić je zasluženo stala uz rame velikanima srpskog pozorišta koji su bili laureati nagrade Joakim Vujić u proteklih skoro četrdeset godina.
Na pitanje novinara da ju je žiri ovog priznanja prepoznao ne samo kao umetnicu, već i buntovnika koji se ne ustručava da glasno kaže ono što drugi ćute, ona se zahvalila i na tom „prepoznavanju”, napomenivši da je buntovnik ipak isuviše jaka reč kada je ona u pitanju.
– Ja sam druga, drugačija vrsta i ako imam nešto da kažem ja to kažem na drugačiji, osmišljeniji način, Takva je moja priroda, smatra ona, svesna da među njenim kolegama ima onih koji „javno i glasno govore ono što narod misli”.
Za Branku Petrić svako treba da reaguje na način kakva je njegova prava priroda.
– Po meni, mi kao glumci igrajući određene predstave u datom trenutku postavljamo prava pitanja koja mogu i trebaju da se postave sa scene. Ne jedanput je rečeno da je pozorišna scena mesto najveće slobode i sa nje zaista može da se kaže mnogo stvari. Nažalost, u mom životu koji je dug, toliko puta sam bila svedok mnogih mojih kolege koje su se upustile u poltičke vode i koji su se u tom svetu „baš dobro eksponirali”. Ali, nikad nisam videla da svako od njih, na kraju nije ostao poražen, isprljan i ukaljan, da ne kažem i još mnogo gore. Politika je užasna stvar i njome treba da se bave isključivo političari, iskrena je bila na primanju nagrade naša velika glumica.
Prisećjući se saradnje sa kragujevačkim glumcima istakla je rad sa pokojnim Mirkom Babićem.
– Na najlepši način pamtim rad sa njim u predstavi „Tri sestre” BITEF teatra u kojoj je on igao lik Čehova. Bio je sjajan kolega, takav glumac da smo se toliko radovali susretu sa njim na sceni ali i u životu. Sada, na žalost nije više među nama. To je jedno od mojih najdražih scenskih iskustava, istakla je ona.
Prsten sa likom Joakima Vujića za izuzetan doprinos razvoju Knjaževsko-srpskog teatra i afirmaciji njegovog ugleda dobila je glumica kragujevačkog pozorišta Vladanki Pavlović.
Direktor Knjaževsko-srpskog teatra Mladen Knežević najavio je da će ova godina u kragujevačkom pozorištu biti posvećena jubileju 250 godina od rođenja oca srpskog pozorišta kao i da će tim povodom 58. susreti profesionalnih pozorišta „Joakim Vujić” biti održani u Kragujevcu od 7. do 15. maja.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
