Godišnja lista najpopularnije klasične muzike kultne radio emisije „Klasiku, molim“ Radio Beograda 2

Izbor za prvi hit klasične muzike u 2023. počeo je 2. januara.

O ovoj popularnoj radio emisiji i njenoj top listi za Danas govori Gorica Pilipović, urednik na Radio-Beogradu.

– „Klasiku, molim“ je najdugovečnija emisija na Radio-Beogradu 2 koja postoji u neizmenjenoj formi. Prošle godine navršilo se 35 godina kako svakog radnog dana nudimo slušaocima odabrana dela klasične muzike. Lista pobednika je način na koji redovno zaključujemo godinu i čime i ova emisija dobija svoje posebno, praznično izdanje. Završnom top-listom za ovu godinu dominirali su violina uz pratnju orkestra i ljudski glas – kaže Gorica Pilipović.

Šta pokazuju rezultati ovogodišnjeg glasanja, pre svega za godišnju listu – da li ima promene u muzičkom ukusu slušalaca?

– U ukusu slušalaca kao da se malo toga promenilo – i dalje na njih najviše deluje ljudski glas, što nije nikakvo čudo. To pokazuje i ovogodišnja lista, jer, kao što znamo, glas je najlepši instrument na svetu. Što se tiče epohe, muzika romantizma je i dalje neprikosnovena mada među slušaocima ima i onih koji imaju specifičan i precizan ukus, ukus pravih poznavalaca. Lepo je što i muzika naših autora, kao što takođe pokazuje ovogodišnja lista, redovno nailazi na veliki odziv slušalaca.

Koncept emisije je da tokom godine, od ponedeljka do četvrtka, slušaoci glasaju za predloge urednika emisije, a petkom ide izbor najpopularnijih numera. Reč je o stilski i žanrovski raznovrsnim predlozima. Čime se rukovodite pri izboru predloga?

– Izbor je u potpunosti prepušten pojedinim urednicima, a to su, pored mene, Maja Čolović Vasić, Ana Ćirica i naši dragoceni mlađi saradnici – Radoš Mitrović, Smiljka Jovanović, Katarina Erić i Isidora Bovan koja je sačinila novogodišnju listu. Time dobijamo individualni pečat svakog ciklusa emisija jer, ipak, svaki urednik ima svoj specifični ukus, a boju celom ciklusu daje i određena tema koja se provlači kroz sve emisije.

Postoji li razlika u slušanosti svetske i domaće klasike, operske i instrumentalne muzike i koliko na glasove slušalaca utiče popularnost izvođača?

– Kao što rekoh, ljudski glas je uvek atraktivan, a u tom vokalnom žanru prednjači opera, čiji su ljubitelji posebno strastveni i posvećeni. Sami izvođači dospevaju u prvi plan kad se radi o nekom našem umetniku ili nekoj svetskoj zvezdi, a što se tiče našeg stvaralaštva – tu je situacija specifična. Naša muzička kultura je relativno mlada i mi nemamo izuzetno bogatu epohu romantizma kao druge evropske zemlje, pa pošto je muzika19. veka i dalje najomiljenija samim tim su i naši stvaraoci hendikepirani. Ali, mi smo svesni da moramo da negujemo sopstvenu muziku, a toga su svesni i naši slušaoci, pa dela naših autora redovno dobijaju svoje mesto.

Da li će se u konceptu emisije menjati nešto u 2023. i šta Redakcija Klasične muzike Radio Bgd 2 ima u planu u novoj godini?

– Koncept koji je tako uspešan ne treba menjati, znamo koliko je nadmetanje popularno kod nas, te ćemo u istom stilu nastaviti i dalje. I sama Redakcija nastavlja sa svojim uobičajenim emisijama, uz posebne programske celine kao što su direktni prenosi iz Metropoliten Opere u NJujorku i novi projekat prenosa klavirskih koncerata sa beogradskih podijuma.

Direktna komunikacija sa slušaocima

Da li imate uvid ko su slušaoci i „glasači“ za predloge emisije „Klasiku, molim“?

– Emisija „Klasiku, molim“ je jedinstvena i po direktnoj komunikaciji sa slušaocima tako da znamo i imena nekih od njih. Uvek se zabrinemo zašto nema nekog ko se redovno javlja, a najveća nam je satisfakcija kad nam slušaoci, na primer, kažu: „Hvala vam, do neba’“. Takođe, kad se radi o nekom našem umetniku, pogotovu mlađem, nastane prava mobilizacija njegovih prijatelja i rođaka, što je krajnje simpatično. Ima i drugih primera subjektivnog navijanja, ali, u utakmici su svi fer potezi dozvoljeni. U skladu sa novim vremenom imamo i svoju grupu na Fejsbuku koja već broji šest hiljada članova i tu je komunikacija još raznovrsnija.

Hit godine Karavadosijeva arija iz „Toske“

9. Mario Lanca i napolitanska pesma „Pričaj mi o ljubavi, Mariu“

8. Violinski koncert Petra Iljiča Čajkovskog, Simfonijski orkestar iz Montreala, violinsta Kju Ban Čung

7. Koncert „Zima” iz ciklusa “Godišnja doba” Antonija Vivaldija, Berlinska Kamerata, violinista Irina Bak

6. Mambo sa novog kompakt-diska violiniste Nemanje Radulovića

5. Heruvimska pesma Stevana Mokranjca, Hor RTB, dirigent Mladen Jagušt

4. Psalam “Blagoslovi duša moja gospoda” Divne LJubojević i ansambla “Melodi”

3. Introdukcija i rondo kaprićozo za violinu i orkestar Kamija Sen-Sansa, violinista Stefan Milenković i orketasr RTS

2. Sarabanda Isidore Žebeljan, grupa muzičara

1. Arija Kavaradosija, “Sijale su zvezde”, iz opere “Toska” Đakoma Pučinija.