Godišnjica rođenja Akire Kurosave

Ali, japanski reditelj Akira Kurosava, rođen na današnji dan 1910. godine u Tokiju, vratio se slikanju u trenutku kada njegova međunarodna karijera, započeta premijerom filma „Rašomon“ 1951. na festivalu u Veneciji (za koga je nagrađen Zlatnim lavom, a kasnije i Oskarom za najbolji strani film), nije mogla da mu obezbedi finansijska sredstva potrebna za realizaciju nekoliko filmskih projekata. Slikajući scene iz budućih filmova, stvorio je vizuelne opise koji su mogli da privuku potencijalne investitore, ali je i ispunio svoj dugogodišnji san. „U vreme dok sam bio mlad, i još uvek student slikarstva, sanjao sam o tome da objavim kolekciju svojih dela ili da priredim izložbu u Parizu.“

Sredinom devedesetih godina XX veka, njegova zbirka ilustracija za filmove „Senka ratnika“ (Kagemuša), „Haos“ (Ran), „Snovi“, „Rapsodija u avgustu“ i „Madadajo“ postala je značajno velika, i mnoge od tih slika objavljene su u obliku knjiga, a 1994. Umetnička fondacija ISE organizovala je na Mehetnu samostalnu izložbu više od 100 njegovih dela, u sklopu kulturne razmene Japana i SAD. Izložba na kojoj je bilo prikazano oko 90 ilustracija organizovana je i u Maloj palati Muzeja lepih umetnosti u Parizu, u periodu od oktobra 2008. do januara 2009.

U knjizi „Nešto kao autobiografija“, Kurosava se priseća jednog događaja iz svog detinjstva koji je imao uticaj na njegov dalji razvoj. U vreme kada je pohađao školu, na časovima likovnog vaspitanja uobičajena praksa bila je da se učenicima kao model pokaže neka slika koju je trebalo što vernije iskopirati kako bi se dobila najbolja ocena. Međutim, Kurosavin učitelj, Seidži Tačkiava imao je drugačiji pristup, i od svojih učenika tražio je da naslikaju šta god požele. „Svi su uzeli svoje bojice i papire i počeli. I ja sam počeo da crtam – ne sećam se šta sam pokušao da nacrtam, ali crtao sam iz sve snage. Toliko sam pritiskao bojice da su se izlomile, a onda sam, uz pomoć pljuvačke, vrhovima prstiju razmazao boje i dovršio crtež, iako su mi ruke ostale umrljane svim mogućim nijansama.“ Nakon što su završili crteže, Tačikava je jedan po jedan stavljao na tablu i pitao učenike za mišljenje. Kada se na tabli našao Kurosavin crtež, razredom se prolomio gromoglasan smeh koji je učitelj presekao strogim pogledom. Kurosava se nije sećao same pohvale, ali se sećao da je crtež dobio najveću ocenu.

„Od tog trenutka, iako sam i dalje mrzeo da idem u školu, primetio sam da sam nestrpljivo iščekivao dane kojima smo imali časove likovnog. Ta najveća ocena učinila je da uživam u crtanju. Crtao sam sve redom, i zaista sam postao dobar. U isto vreme, moje ocene iz drugih predmeta počele su da se popravljaju. Kada je g. Tačikava otišao iz škole, već sam bio predsednik svog razreda, i nosio sam mali zlatni bedž sa purpurnom trakom na grudima.“

Kineski studio Huayi Brothers Media otkupio je prava na adaptaciju priče Edgara Alana Poa „Maska crvene smrti“, koju je napisao Akira Kurosava i planira da po tom scenariju snimi film do 2020. Još uvek nije poznato ko će biti angažovan kao reditelj. To nije prvi Kurosavin scenario koji je ekranizovan nakon njegove smrti: 2000. snimljen je film „Posle kiše“, 2002. film „More nas posmatra“, a ove godine objavljena je i kompjuterska igra za PS4 pod nazivom „Nioh“ zasnovana na jednom njegovom nedovršenom scenariju.