Gojko Božović: Sajam knjiga bio bi rizičan i neodgovoran događaj

– Beogradski sajam knjiga nije otkazan zbog izdavača nego zbog pandemije. Zbog istog razloga već drugu godinu otkazan je najveći broj velikih svetskih sajmova knjiga ili su oni preseljeni u onlajn oblik, a negde se u odgovarajućem obliku održavaju na otvorenom. Zbog pandemije su otkazani čak i neki značajni međunarodni sajmovi knjiga koji nisu prvenstveno otvoreni za publiku, ali imaju obilje profesionalnih sadržaja, pa je takvim događajima lakše upravljati u sadašnjim okolnostima. U Beogradu se ni drugi sajmovi ne organizuju zbog pandemije, ali se iz nekog razloga već drugu godinu stvara veštačka drama da li će se održati Sajam knjiga – primećuje Božović.

On smatra da je odluka o otkazivanju Sajma knjiga dobra, ali da je zakasnela.

– Sve što organizatori znaju danas kada su odluku doneli znali su i pre dva meseca. Izgubljeno je bez razloga silno vreme u kome se nije pričalo o knjigama nego o tome hoće li biti Sajma knjiga ili neće, dok je Sajam, sasvim sigurno, imao mnogo posla oko pripreme manifestacije koja je od samog početka bila nerealna. To treba da budu dobro iskustvo svima: Sajmu i Gradu, Odboru Sajma, ali najpre izdavačima – kaže Božović.

On dodaje da bi bilo mnogo bolje za sve da je ovakva odluka doneta na vreme, još u avgustu jer bi u međuvremenu moglo da se radi na promociji knjiga i promociji čitanja.

– To je važno za budućnost Sajma knjiga, a ne nerealne ideje da se održava masovni događaj u zatvorenom prostoru usred pandemije. Nije pitanje da li je Sajam knjiga potreban, nego da li je u sadašnjim okolnostima moguć. Sajam knjiga u vreme pandemije u obliku masovnog događaja u zatvorenom prostoru bio bi rizičan i neodgovoran događaj. Arhipelag je zbog toga još u avgustu odlučio da se ne prijavljuje za učešće na Sajmu knjiga, jer sam smatrao da je to odgovorno prema svima, uključujući i Beogradski sajam, ali je najpre odgovorno prema čitaocima – ističe Gojko Božović.

Juče se, dan nakon što je saopšteno da Sajma knjiga neće biti, oglasio i Odbor Sajma knjiga navodeći da su „osnivač, uprava Beogradskog sajma i Odbor Beogradskog sajma knjiga učinili sve da se, zarad kontinuiteta i značaja Sajma knjiga na kulturnoj mapi Srbije i Regiona, Sajam knjiga održi“.

Oni su podsetili i da su predlagali da se Sajam pomeri na septembar, ali i iz poslovnih – nemogućnosti da se za kratko vreme organizuju, odštampaju knjige, pozovu mogući gosti, kao i tada sve lošije epidemiološke situacije, udruženja izdavača tu su mogućnost odbila.

Sajam je vraćen u stari termin, ali se i epidemiološka situacija pogoršala.

I pored toga, Grad Beograd, uprava Sajma i Odbor sajma knjiga predlagali su održavanje ove manifestacije „uz posetu vakcinisanih i sa negativnim testom i obezbeđivanje besplatnog ulaza za one koji bi prvu vakcinu primili tokom Sajma knjiga, kao vid podrške imunizaciji i uspehu manifestacije i da dotiraju 50 odsto troška izlagačkog prostora“.

U prvoj vesti o neodržavanju Sajma knjiga, kao razlog za to navedeno je i da su organizatori probili rok – 1. oktobar do kada je trebalo da se zvanično o tome izjasne, ali su najveći izdavači bili jednogasni u odluci da ne postoje ni organizacioni ni epidemiološki uslovi za održavanje „najveće manifestacije knjige“ u regionu.

Nakon objave izdavača, javnosti se obratio i zamenik gradonačelnika Goran Vesić, koji je pak u svom saopštenju odgovornost za neodržavanje Sajma knjiga prebacio na izdavače, rekavši da je na njima bilo da izaberu da li će Sajma biti ili neće.

Ono što, međutim, sigurno ne stoji jeste pominjanje drugih manifestacija kulture od značaja za Grad koje su održane – poput Festa, Oktobarskog salona i Bitefa jer nijedna od njih ne podrazumeva tako veliki broj ljudi na jednom mestu – zatvorenom prostoru, u jednom trenutku, kao što je to slučaj sa Sajmom knjiga.

Poređenje nije primereno ni sa predstojećim Džez festivalom, koji je takođe nesrazmerno manjeg obima i uslovi čijeg se održavanja ipak mogu mnogo bolje kontrolisati.