Božović za Danas: Albahari je bio čarobnjak priče, oblikovao je svoj svet i pripovedački ton koji zovemo – albaharijevskim

Albahari je napustio ovaj svet u 75. godini, posle duže i teške bolesti, a vest o njegovom odlasku rastužila je brojne poštovaoce i čitaoce njegovih knjiga širom regiona, kao i kolege s kojima je sarađivao.

Kako za Danas ističe Gojko Božović, pisac, kritičar i urednik u izdavačkoj kući Arhipelag , David Albahari je jedan od najznačajnijih pripovedača i romansijera u srpskoj književnosti druge polovine XX i u prvim decenijama XXI veka.

– Albahari je izuzetan književni glas stekao i kao pripovedač. Pripovetka je forma koju nikada nije napustio. Prvo u romanu „Cink“, pa potom u seriji romana napisanih u devedesetim, od „Kratke knjige“ i „Snežnog čoveka“, preko „Mamca“ i „Geca i Majera“, do „Svetskog putnika“ i „Mraka“, pa onda romana pisanih dvehiljaditih, među kojima posebno mesto pripada „Pijavicama“ Albahari je oblikovao prepoznatljiv pripovedački glas u modernom srpskom romanu – kaže Božović.

– I u pričama i u romanima David Albahari je postigao ono što je u književnosti najteže i najvažnije – oblikovao je svoj svet i svoj pripovedački ton. I taj svet i taj ton zovemo po imenu pisca – albaharijevskim. Bila je to, i jeste, jedna od nabrižljivijih rečenica u modernoj srpskoj književnosti. Posvećen istraživanju jezika i njegovim nijansama i prelazima, Albahari je vrhunskim stilom pripovedao i svoje priče „porodičnih vremena“ i svoje povesti u kojima se, kako već u modernim vremenima biva, suočio sa iskušenjima istorije i geografije, unutrašnjim čovekovim rascepima i njegovim nemogućnostima da sopstveni život oblikuje mimo velikih sila egzistencije. Ovaj čarobnjak priče bio je veliki inovator, modernizator i čovek koji je osluškivao i razumevao moderna vremena – ističe Božović.

U savremenoj srpskoj književnosti, kako navodi jedan od naših najuglendijih kritičara i izdavača, on nije upoznao većeg profesionalca nego što je bio David Albahari.

– Poštovao je rokove, prema njemu su se mogli navijati satovi i kada je reč o susretu i kada je reč o rukopisu, ali je posebno poštovao svoje čitaoce. Znam to izbliza, jer sam sa Albaharijem, odlazeći na književne večeri, nekoliko puta obišao Srbiju. Bio je veliki čitalac i istančan i pažljiv sagovornik – seća se Božović.

Nekolike generacije srpskih pripovedača, kako ističe, ulazile su u književnost uz njegovu uredničku, čitalačku ili prijateljsku podršku.

– Ne znam nikoga koga nije podržao ili za koga nije imao neku dobronamernu i probranu reč. Bolest ga je napala u naponu ljudskih i književnih snaga, ali joj je on odolevao s neviđenom hrabrošću. Priča je, napisao je negde Albahari, „ono što ostane nakon smenjivanja trajnog i nepostojanog: pokušaj da se dosegne svet, i uvid da se, čak i u najboljem slučaju, može stići samo do opisa sveta“. Taj tihi i mirni, istrajni i dobri, sabrani i mudri čovek David Albahari, ostavio je izuzetno delo, opisao je svet koji će kao retko gde drugde biti postojan, upečatljiv i uverljiv u njegovoj književnosti – ističe Gojko Božović.