Goran Marković: 15. mart je jedan od najsrećnijih dana u mom životu, Srbija više nije ista zemlja, ljudi više nisu isti ljudi

Cela kultura, svi umetnici iz svih umetničkih oblasti, kao i njihove kolege i koleginice iz drugih gradova koji su došli Beograd, okupili su se u parku preko puta Narodnog pozorišta, na platou Zorana Đinđića, kod spomenika Branislavu Nušiću u 11 i 15 h, i odatle su zajedno krenuli na protest ispred Narodne skupštine i na Slaviju.

To je u subotu bio i jedan od najradosnijih i najzanimljivijih punktova, a u ogromnoj gužvi, pored naših legendarnih stvaralaca teško je bilo i prebrojati koji su sve umetnici došli i šta se dešava.

Kako je za Danas izjavio Dušan Petričić, legendarni karikakaturista Radara, 15. mart je izuzetan datum.

– Ovo je specijalan dan u Beogradu, u životima svih ljudi koji su došli. Ova buka pištaljki, truba, bubnjeva, glasova sve govori, i ja sam potpuno presreća i zadivljen ovom bukom – istakao je Petričić.

Prvak našeg glumišta Voja Brajović, podsetio je da je i u petak na Terazijama bio veličanstven doček studenata koji su pešačili do Beograda, uprkos specijalcima, traktorima bez tablica, Crvenim beretkama i ostalom arsenalu kojim je vlast pokušala da uzurpira ovaj protest i da zaplaši ljude.

– Video sam potoke suza i među građanima i među studentima koji su dolazili, iako, naravno, RTS to nije prenosio, na svim punktovima kojima su studenti iz unutrašnjosti pristizali u Beograd, ljudi su ih čekali od, Banovog Brda, Zemuna i Novog Beograda, Bulevara kralja Aleksandra, Auto komande…Po onoj kiši i vetru nisu se okupili samo na Terazujama, ova čista i dirljiva energija, zajedništvo i hrabost koji su stvoreni u ova četiri meseca, vidimo da se svake sekunde sve više šire, a oni koji vode državu i dalje ne shvataju da nikakvim pretnjama, lažima, „uvozom“ lažnih studenata, to više ne mogu da zaustave.

Ova mladost nova, pamenta, poštena, neukaljana, ona je već pobedila. I kako u pesmi kaže Jovan Jovanović Zmaj, „A mi se držimo, dok ih ne priznaju“, to je sada najvažnije. I šta god vlast možda planira da uradi večeras, mi se ne plašimo, spremni smo sve da izdržimo, idemo dalje sa studentima, kao i svi čestiti ljudi koji im daju podršku. Ovo je borba za pravdu, za slobodu, za civilizacijski napredak ovog društva, studenti koji su u protestima ne samo da žele da uče, nego mi učimo pored njih – istakao je Voja Brajović.

Borka Božović, istoričarka umetnosti, takođe je podsetila na dobrodošlicu studentima na Terazijama, na reke ljudi koje iz minuta u minut  pristižu u Beograd da im daju podršku na protestu, uprkos otkazivanju autobusa iz unutrašnjosti, zaustavljanju voza iz Novog Sada zbog navodnih „diverzantskih napada“, zastrašivanja, pretnji, prebijanje jednog čoveka od Crvenih beretki ispred Pionirskog parka, perfidnih laži i manipulacija.

– Danas se okupila sva pamet Srbije, naši studenti i njihovi profesori, sva kultura našeg naroda, svi čestiti ljudi u svim profesijama, a Srpska akademija nauka i umetnosti je pred ovaj protest uputila apel vlasti da se „slučajno“ nešto ne desi, da vlast u toj pameti svoje zemlje ne pronalazi „teroriste“ i „rušitelje“ države, i pokuša da nekim izrežiranim nasiljem zaustavi ovaj skup.

Ne pamtim kad sam u Beogradu videla toliko ljudi po ulicama, tako radosnih, slobodnih, lepo vaspitanih, punih ljubavi, emocija i solidarnosti, to su ljudi sa moralom i životnim stavom, i svi su odlučni da stoje uz studente, ni jedna prljavština ove vlasti, kojoj apsolutno nije stalo do njenog naroda, više ne može da ih zastraši. Oni su lice nove Srbije, u koje danas gleda i čitav svet. I ta nova Srbija pumpa dalje! – kaže Božović.

Prema rečima Irfana Mensura, glumca koji je svojom umetnošću obeležio ovdašnji film i pozorište, njemu se u petak, kada su studenti koji su pešačili iz raznih mesta stigli u Beograd, na poseban način otvorilo srce.

– Setio sam se jedne stvari, potpuno intimne. Pričali su mi roditelji da sam kao beba jako mnogo plakao. Drugi put u životu sam jako mnogo plakao početkom devedesetih, a treći put, sa radošću sam plakao gledajući TV prenos dočeka studenata na Terazijama. Nisam mogao da budem prisutan, ali sam u nekoliko navrata osetio kako sam sebe bodrim da se isplačem onako potpuno, do kraja. Možda sada iznosim nešto previše lično i previše emotivno, ali zaista sam se tako osećao.

Mislim da se svim ljudima koji u ova četiri meseca stoje uz studente isto ovako otvara srce, svim prosvetarima koji su založili svoju egzistenciju, svim ljudima po gradovima i selima koji su doživeli nepravdu, koji žive u strahu, koji su ucenjeni i poniženi. Nadam se, i boga molim, da i večernji sati protesta proteknu u miru, i da vlast neće pokušati da izazove neki haos, jer joj se to nikako neće isplatiti. Ta Srbija koja je u ova četiri meseca pokazala toliko lepote, čestitosti, želje za boljim, pravednijim i slobodnijim životom ne može se više zaustaviti.

Maločas je prošla kolona mojih studenata sa Fakulteta savremenih umetnosti, i opet mi je došlo da plačem, ja sam njihov profesor i mogu samo da im se poklonim i da im aplaudiram. Mojim kolegam i meni su aplaudirali ceo život, a najveći aplauz i naklon zaslužili su ovi divni studenti sa svih fakulteta u Srbiji – istakao je Irfan Mensur.

Prvakinja Ateljea 212, glumica Milica Mihajlović, izjavila je da ni jednog trenutka nije ni pomislila da će se neko uplašti zbog onoga što je vlast svojom propagandom plasirala u javnost, i svega onoga što je režirala ovih dana.

da neče doći na današnji protest – izjavila je Milica Mihajlović. -Kad su svi protesti studenata do sada bili divni i veličanstveni, znala sam da će i i danas pridružiti svi koji im daju podršku. Studenti nose poruku ljubavi i solidarnosti, mislim da toliko zajedništva i empatije među našim ljudima decenijama nismo videli i osetili. Uverena sam da vlasti ni ovog puta neće proći pokušaj uznemiravanja i širenja straha, iako smo svi videli šta se sve na tom planu radilo ovih dana. Idemo dalje, i snažno smo uz studente – smatra Mihajlović.

Prema rečima Srđana Dragojevića, cela atmosfera po čitavomgradu je veličanstvena, i sigirno bi još više bilo ljudi da vlast nije zaustavila sve autobuse iz unutrašnjosti ka Beogradu, ali su ipak uspeli da dođu oni koji su se snašli za neki alternativnim prevoz.

– Mislim da posle trinaest godina propagande ljudi više ne veruju ni jednu reč ovoj vlasti, i sasvim je normalno što smo postali rezistentni na razne bolesti režima. Ja sad idem ispred RTS -a, jer naša Asocijacija filmskih reditelja Srbije i profesori Fakulteta dramskih umetnosti štite zaposlene u ovoj kući. Ne želimo da se dogodi incident kakav je inscenirala ova vlast u Novom Sadu, kada su narko dileri i huligani kamenovali instituciju, a to je bilo pripisano studentima.

Mislim da će naš dolazak pomoći radnicima RTS -a da prosto naprave svoj plenum i da se napokon reše sramota koje se zovu Dragan Bujošević, Nenad Stefanović i još nekoliko uredničkih imena i novinara, i da ćemo uskoro moći da gledamo novi RTS, koji ispunjava zakonsku obavezu da radi u interesu građana, a ne da bude saučesnik u lažima, korupciji i kriminalu vlasti i nije sau a ne vlasti – objašnjava Dragojević.

Petar Benčina je rekao da gotovo da ne postoji čovek koga poznaje koji nije došao na protest.

– Svi žele mirno da pokažu svoj stav prema ovome što nam se događa i što živimo u ovih trinaest godina, i to je zadivljujuće. Ta promena se dešava unutar ovih ljudi koji su okupljeni, to je nešto što je široko, duboko i veliko u njima, i više ne može da nestane. Studenti su nam pokazali i otvorili put, i mi idemo za njima, uprkos svakoj situaciji, više nema nikakvog kolebanja – smatra Benčina.

Prema rečima Isidore Minić, ova ljubav, radost, energija i čestitost pobedili su svako zastrašivanje, pretnje i manipulacije vlasti koja i dalje uporno poništava šta se događa po Srbiji.

– Mislim da su ljudi jako dugo živelo u strahu i da se taj strah tokom ova četiri meseca prevazišao zahvaljujući studentima. Oni su nam svima pokazali gde je jedini pravi put ako želimo da živimo dostojanstveno, kao ljudi koji se ne plaše, koji nisu ucenjeni i poniženi, koji žive od svog rada slobodni, u normalnoj i uređenoj zemlji. Jer, sve ovo što živimo pod ovom vlašću nije normalno, nije dostojno čoveka.

I ljudi su se napunili najlepšom eregijom – podigli su glave, hrabro su izašli iz tog mraka, prodisali su, napokon su osetili čist vazduh, i ne žele da odstupe. Oni šire samo ljubav i zajedništvo, i verujem da će i ostatak dana ovog 15. marta proteći u toj energiji, i da vlast neće smeti da pokuša neke radikalnije poteze – smatra Isidora Minić.

Tamara Dragičević ističe da je tokom ova četiri meseca preoduševljena i preemotivna.

– Osećam se sigurno uz ovu mladost, hrabrost i čistitotu naše zemlje, doček studenata na Terazijama bio je spektakularan. Toliko radosti, suza, duše, ljubavi i lepote i kod njih i kod ljudi koji su ih dočekali, zaista ne pamtimo u našem gradu. Danas pristižu reke ljudi iz svih pravaca, i svi mi osećamo da nas ništa ne može uplašiti, stojimo uz naše studente koji su zaslužili Nobelovu nagradu za mir – navodi Dragičević.

Identičan stav prema protestu 15. marta i studentima koji su u ljudima probudli dostojanstvo, ljubav, zajedništvo, želju za slobodom, pravdom, zakonima, istinom, i pokazali da sve ove vrednosti i dalje postoje u nama, iskazale su i glumice Nataša Ninković i Nela Mihailović, čija će ćerka studentkinja FDU.

U toj fenomenalnoj atmosferi buke i čitavog koncerta, na platou Zorana Đinđića,  bilo je gotovo nemoguće prebrojati sve umetnike i kulturne radnike koji su došli, tu su bili i Boris Isaković, Jasna Đuričić, Goran Šušljik, Sergej Trifunović, Hana elimović, Irina Dečermić, Tanja Mandić Rigonat, Boris Liješević, Branislav Trifunović, Goran Jevtić, Željko Hubač, Aleksandar Milosavljević, Marija Liješević…, a Lena Bogdanović je u pozorišnom bifeu sa hranom, sokovima i kafom, postavljenom u parku, služila brojne kolege.

Mnogi drugi umetnici i stvaraoci, poput spisateljice, rediteljke, dopisne članice SANU Vide Ognjenović, pozorišnog reditelja Božidara Đurovića, glumice Biljane Đuriović…, koje smo sreli nadomak NP, u subotu su bili na punktu sa svojim studentima, odakle su zajedno sa njima krenuli ka Narodnoj skupštini i Slaviji.

A među brojnim kreativnim i duhovitim transparentima, ovog puta se izdvajao jedan koji je asocijacija na kultni film iz 1998. „Tri palme za dve bitange i ribicu“ reditelja  Radivoja Raše Andrića.