Goran Marković, direktor Izdavačke kuće „Pčelica“, o novim izdanjima i položaju dečije literature u Srbiji: Pisci za decu su skrajnuti, u medijima su ih zamenile starlete i kriminalci

Kako ocenjujete kvalitet savremene dečije literature i kakav je njen položaj u okviru izdavaštva u Srbiji?

– Postoji raznovrsna ponuda knjiga, međutim nema dovoljno mladih čitalaca za te knjige, a to je već širi problem. Smatram da je položaj književnosti za decu zabrinjavajući. Ne postoje subvencije za savremenu i prevodnu književnost za decu, kao ni za mlade literarne talente i ilustratore. Na godišnjim republičkim otkupima knjiga u moru naslova mnoge knjige za decu komisija ni ne primeti, ili su nedovoljni budžeti biblioteka za dečju literaturu. Na televizijama je malo obrazovnog programa, a pisci za decu su skrajnuti i u medijima su ih zamenile starlete i kriminalci.

Šta je za Vas dobra dečija knjiga i kakve vrednosti treba da razvija kod mladih čitalaca?

– Dečja knjiga postaje dobra i korisna onog trenutka kada je prihvate mladi čitaoci. Ona bi trebalo da ih i zabavi i da im otvori put ka novim saznanjima, kao i da ih podstakne da razvijaju kritičko mišljenje, brinu o svom životnom okruženju, budu empatični, i da uvažavaju različitosti. Uz knjigu je često važna kvalitetna ilustracija, posebno za najmlađe čitaoce.

“Pčelica“ redovno učestvuje na najvažnijem svetskom sajmu dečije knjige u Bolonji. Može li se povući bilo kakva paralela između takvih specijalizovanih sajmova u svetu i tretmana koji knjiga za decu ima kod nas?

– Nemoguće je upoređivati. To je tužno i obeshrabrujuće. Jedina svetla tačka su pojedinci među piscima, nastavnicima i bibliotekarima koji još uvek imaju snage i energije da prenose deci ljubav prema knjizi. Ne postoje ni dečji sajmovi knjiga ni druge manifestacije, osim promocija knjiga i tribina književnosti za decu, koje organizuju dečji izdavači, autori i stručnjaci iz oblasti književnosti za decu.

Šta su na ovogodišnjoj 60. Bolonji bili glavni trendovi u izdavaštvu za decu?

– I dalje su dominantne slikovnice, ali ima toliko različitih formi, od slikovnica bez teksta, ilustrovanih knjiga u kombinaciji sa interaktivnim sadržajima do problemskih slikovnica i ilustrovanih publikacija u vidu taktilnih, tekstilnih, zvučnih knjiga… Mogu se pronaći i zanimljivi romani za mlade, stripovi i drugo.

Čime je „Pčelica“ privukla strane izdavače – ove godine slikovnice u bile najavljene kao glavni izdavački adut, a šta je to što će se u izdanju Vaše kuće naći u prevodu na srpskom jeziku?

– Tačno je da smo ove godine akcenat stavili na slikovnice koje su radili domaći autori i ilustratori. S druge strane, u ovoj godini našim čitaocima približićemo i književna dela za decu pisaca i ilustratora iz Engleske, Italije, Mađarske, Slovačke, Španije i verovatno još nekih zemalja.

Posle knjiga o deci sa posebnim potrebama, “Pčelica“ je objavila i knjige koje kod dece zagovaraju higijenu i zdravlje, čitanje… U kojoj meri knjige za decu imaju i vaspitnu ulogu, čemu nas je učio još čika Jova Zmaj, rođen pre 190 godina?

– Iako smo primetili u mnogim delovima savremene književnosti da se sve manje obrađuje ta tema i da je čika Jova, po mišljenju nekih, prevaziđen, mi ne delimo taj stav. „Pčelica“ će uvek objavljivati izdanja koja imaju cilj da nauče i pouče.

“Pčelica“ je izdavačku delatnost počela sa obrazovnom literaturom, a sad nema književnog žanra za decu koji nije zastupljen u Vašoj produkciju. Da li se može reći da ste se jasno profilisali i kao jedan od retkih domaćih izdavača koji vode računa o nacionalnoj istoriji, tradiciji, duhovnosti i kulturi?

– Zaista smo jedinstveni i po tome što se bavimo našom istorijom, kulturom i tradicijom, ali uvek naglašavamo da je važno da upoznajemo istoriju, kulturu, tradiciju drugih naroda, da se upoznajemo sa svetom, a ne da se samo zatvaramo u nacionalne okvire. Zato objavljujemo domaće autore, ali i dela pisaca širom sveta.

U doba digitalizacije, savremenih tehnologija i veštačke inteligencije koja piše i poeziju i prozu, kako vidite budućnost štampane reči, posebno kad je reč o literaturi za decu?

– Mislim da se knjiga za decu ne može preskočiti, a ni previše promeniti forma, jer se ljubav prema knjizi razvija uz čitanje slikovnica pred spavanje, pa sve do školske, domaće lektire koje su neka vrsta književnog kulturnog nasleđa koje se prenosi sa generacije na generaciju.

Gde je mesto i uloga knjige u vremenu pojačanog vršnjačkog nasilja, sa čijim smo se tragičnim posledicama nedavno suočili u Beogradu i okolini?

– Da više čitamo knjige o prijateljstvu, ljubavi, dobroti i da se više bavimo decom, ne bi ni bilo problema koje danas imamo. Svi ti problemi su potpomognuti savremenim tehnologijama, koje se često zloupotrebljavaju, a deca ih nekontrolisano konzumiraju. Naravno da je knjiga važna i u borbi protiv vršnjačkog nasilja, a „Pčelica“ se trudi da radi svoj posao i pomaže na svoj način. U knjizi „Boje drugarstva“ bavio sam se upravo temom vršnjačkog nasilja sa željom da deca koja imaju slične probleme shvate da je snaga u njima i da uvek mogu da pronađu izlaz iz teških situacija.

Tabu teme u slikovnicama

U novoj produkciji „Pčelice“ je i slikovnica „Lajka među zvezdama“, koja otvara tabu teme i za odrasle – (zlo)upotrebu životinja u naučne svrhe, smrt. Koliki je autorski rizik upustiti se u takve priče za decu i to formi kakva je slikovnica?

– Svesno sam rizikovao da obradimo tu temu i Lajka je pisana pažljivo, uz podršku psihologa, sa ciljem da kod dece razvijamo empatiju prema životinjama, da budemo humaniji i da ne mislimo da nam superiornost ljudske vrste daje za pravo da uništavano sve oko sebe zarad sopstvene koristi. Knjiga će svakako pokrenuti emocije kod dece, ali i suze su u redu i često su lekovite. U ovo vreme nedostatka emocija i prezaštićivanja dece i dolazimo u situaciju da prilikom sazrevanja prolaze kroz razne emotivne teškoće, čak i sa dugotrajnim posledicama. Uostalom, i dela poput čuvene Andersenove „Devojčice sa šibicama“ imaju tužan kraj, ali iako znamo Lajkin kraj, predstavio sam je kao blistavu zvezdu koja večno sija na nebeskom svodu i u sećanjima ljudi. Naravno, ovu knjigu bi trebalo da odrasli čitaju deci, ali korisno je i da je sami pročitaju.

Novi naslovi

Osim Markovićeve „Lajke među zvezdama“, čiji je ilustrator Aleksandar Zolotić, „Pčelica“ je nedavno objavila i dve slikovnice Maje Koraksić „Zaljubljena žaba“ i „Ptica bez doma“, koje je ilustrovala Biljana Mihajlović.

Za žablju priču o opasnom samoljublju i uobraženosti kažu da je privukla veliku pažnju na poslednjem Međunarodnom sajmu dečije knjige u Bolonji.

„Pčelica“ je objavila i srpski prevod duhovite slikovnice „Zubić Panda“ španskog autorskog tandema Eva Rodrigez i Mar Viljar.

U zbirci poezije za decu „Zdravlje lavlje“ sa ilustracjama Mijata Mijatovića sakupljene su odabrane pesme o higijeni i zdravlju najboljih majstora stiha kod nas od Jovana Jovanovića Zmaja, Brane Cvetkovića, Desanke Maksimović do Dušana Radovića, Ljubivoja Ršumovića, Duška Trifunovića, Dobrice Erića, Vladimira Andrića…

Poučnu novelu Dragane Mladenović „Igra skrivanja“ o porodičnim bratsko-sestrinskim odnosima ilustrovao je Tihomir Čelanović.

Novi roman Gordane Timotijević „Putovanja puža Maksimilijana“ sa ilustracijama Marije Stojisavljević je poučna priča o avanturama, poznastvima i drugarstvu, dok je roman-bajka Zorice Kuburović „Gospojica Mica“ sa ilustracijama Dragana Maksimovića „mogući životopis Mileve Marić dok nije postala Ajnštajn“.

U „Pčelici“ ne zaboravljaju ni klasike kakav je „Mali princ“ Antoana de Sent Egziperija, objavljen pre ravno 80 godina.

Reč je o ilustrovanoj u formi velike slikovnice ove čudesne knjige, koje se nalazi na listi 10 najuticajnih naslova u 20. veku, a koja je prevedena na više od 500 jezika.

Egziperijev tekst koji je adaptirala Agnes de Lestrada ilustrovala je Valerija Dokampo, nagrađivan i svetski poznat autorski tandem za dečije slikovnice.