Politički nepodobni? Zašto Goran Marković, Siniša Kovačević i Vida Ognjenović nisu dobili nacionalne penzije

To je odluka komisije posle decembarskog konkursa Ministarstva kulture za dodelu ovog priznanja, doneta na sednici koja je održana 1. marta, kojoj je predsedavao Zoran Vapa, inače predsednik Nacionalnog saveta za kulturu.

Kao članovi komisije ovu odluku su doneli i upravnik Narodnog pozorišta Svetislav Goncić, direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Marko Krstić, direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković, direktorka Muzeja na otvorenom „Staro selo“ Sirogojno Svetlana Ćaldović Šijaković, operski pevač Nikola Kitanovski i glumica Vjera Mujović.

– Veoma sam zadovoljan odlukom Komisije za utvrđivanje ispunjenosti uslova za dodelu priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi – kaže za Danas Goran Marković.

– Mene su za tu vrstu priznanja predložila dva umetnička udruženja: Udruženje Filmskih Umetnika Srbije i Udruženje Dramskih umetnika Srbije. U komisiji koja je odlučila da te preporuke nisu dovoljne i da moj rad ne predstavlja doprinos nacionalnoj kulturi, između ostalih značajnih ličnosti, sedeli su i glumci Svetislav Goncić i Vjera Mujović – navodi naš legendarni sineasta.

– Oni su disciplinovano obavili svoje partijske zadatke i meni ne ostaje ništa drugo nego da se radujem što me neko takav nije predložio za tzv. „nacionalnu penziju“, koju bih, ako ni zbog čega drugog onda zbog činjenice da je dodeljuje Ministarstvo kulture ove vlade, svakako morao da odbijem – ističe Marković.

Reditelj i scenarista čiji su filmovi prikazivani i osvajali priznanja na najvećim svetskim festivalima, dobitnik više od trideset prestižnih nagrada, među kojima su tri Zlatne arene u Puli, Gran pri festivala u Montrealu, Nagrada za najbolju režiju u San Sebastijanu, Zlatni dukat Manhajmskog festivala, dve godišnje Nagrade grada Beograda za oblast kinematografije (1983. i 2001.), Orden oficira umetnosti i književnosti, Nagrada za životno delo Festivala autorskog filma, Nagrada za životno delo Maverik…, nije zadovoljio „kriterijume“ ni ove komisije.

Člana Evropske akademije za filmsku umetnost u Briselu, dugogodišnjeg profesora režije na Fakultetu dramskih umetnosti, gostujućeg predavača na Columbia University u Njujorku, na konkursu za nacionalnu penziju „potukli“ su reditelji kulturnih manifestacija, Živorad Žika Ajdačić i Dragomir Zupanc!

Autora 15 igranih i oko 50 dokumentarnih filmova, i tri televizijske serije, čije su retrospektive priređivane u La Rošelu, Monpeljeu, Strazburu, u Centru Pompidu u Parizu…, pisca 11 pozorišnih komada, dobitnika Sterijine nagrade, priznatog pozorišnog reditelja i pisca osam knjiga (objavio je tri romana, dve zbirke dnevničke proze, dve publicistička naslova i jedne zbirke drama), „potukao“ je na ovom konkursu, primera radi, i dirigent Dejan Savić.

Nekadašnji upravnik Narodnog pozorišta od penzionisanja (januara 2021.), ima funkciju savetnika predsednika AV za kulturu!

Vida Ognjenović, književnica, predsednica Srpskog PEN centra i počasna potpredsednica Međunarodnog PEN centra, dramatičarka, rediteljka koja je režirala više od sto predstava, nekoliko televizijskih i radio drama, dobitnica tri Sterijine nagrade, Oktobarske nagrade grada Beograda za pozorišnu umetnost, Zlatnog lovorovog vijenca, Vukove nagrade, Nagrade Joakim Vujić, Nagrade Zajednice za kulturu grada Beograda, Nagrade Susreta vojvođanskih pozorišta, Gran prija za radijsku režiju, festivala Grad teatar Budva.., takođe je, kako se čini, „greškom“ stigla pred ovu komisiju.

Jer, izgleda da je, poput Markovićeve, i umetnička biografija Vide Ognjenović, „preteška“ za ovu komisiju, kao i za dve prethodne, koje su odlučivale o zaslužnim umetnicima za nacionalne penzije.

Postdiplomske studije započela je u Parizu na Sorboni, magistrirala je na Univerzitetu u Minesoti, kao profesor predavala je i na univerzitetima u Los Anđelesu, Čikagu, bila jer gostujući predavač na mnogim većim univerzitetima u Americi, asistent na FDU u Beogradu, a danas je redovni profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu (ima zvanje emeritus profesora), i na Akademiji lepih umetnosti i multimedija.

Ima u njenoj biografiji mnogo toga – tu su i književna priznanja, Nagrada Prosvete za knjigu godine, Andrićeva nagrada, nagrade „Branko Ćopić“, „Laza Kostić“, „Karolj Sirmai“, „Paja Marković Adamov“, „Ramonda Serbica“, „Stefan Mitrov Ljubiša“ za književno delo…

Ali, naravno, ne treba biti specijalno dobro informisan za zbivanja u kulturi, pa primetiti da većinu članova komisije, kao i nekoliko prethodnih, čine prorežimski ljudi, iako formalno možda nisu članovi vladajuće stranke.

Tu je i ključna problematičnosti ovog konkursa – stvaraoci koji su javni kritičari ove vlasti, bez obzira na vrhunske domete koje su postigli i status umetnika od nacionalnog značaja koji su im dodelili njihovi esnafi, uglavnom ne mogu da računaju na nacionalnu penziju.

– Šta mogu da kažem, ako konkursna komisija smatra da nisam zaslužila nacionalnu penziju? Ili, da su je dva reditelja kulturnih manifestacija zaslužila? – kaže za Danas Vida Ognjenović. – Ali, možda treba podsetiti komisiju i javnost da nacionalna penzija nije nagrada za političku delatnost, ona se dobija za profesionalni učinak. Drugo, politika ne ocenjuje ko je kakav umetnik, nego struka. Ako struka nekoga predloži to znači da on jeste umetnik od nacionalnog značaja – navodi Ognjenović.

– U zahtevu za ovaj konkurs oni su od svih nas tražili da preko umetničkih udruženja dokumentujemo sve ono što smo radili, priložimo dokaze o svim nagradama koje smo dobili. Sve te uslove ispinjavamo i Goran Marković, i Siniša Kovačević i ja. Jedino ne ispunjavamo najvažniji zahtev – nismo po političkom ukusu komisije za nacionalnu penziju – kaže Vida Ognjenović.

– To je fatalan ishod. A umetnost nije “što i poljem preći”, to je delatnost koja ima svoj dignitet, i ne može ga politika poništavati. Jedino možda neki težak moralni prestup može da poništi velikog umetnika da se ne kvalifikuje za nešto. A imamo li moje kolege i ja taj težak moralni prestup? I šta bi bilo da se politički kriterijum primenjuje na sve delatnosti? – smatra Ognjenović, dodajući da sada imamo primer dve tužiteljke koje su smenjene zato što su obavljale svoj posao stručno, držeći se zakona, kako i treba da se obavlja.

– Ali, ovde se očigledno treba držati političkih zahteva. Pa, nije umetnost karanfil u reveru političara! Niti sme da bude, niti iko od nas to sme da traži! Da su neke političke koncesije u pitanju, onda bih razumela zašto nisam “prošla” na konkursu. Ali, mi smo isljučivo ostrakizovani po političkoj liniji. U suštini, ovde je formalno, moralno i ljudsko pravo pogaženo.

Ognjenović navodi da u zahtevima nigde nije pisalo da se od umetnika koji konkurišu za nacionalnu penziju traži politička podobnost ovom ovom režimu.

– Jer, da se to zahtevalo, onda nikada ne bismo konkurisali. To nije pisalo, nego se tražilo da se dokumentuje umetnički učinak kojim bismo mi zaslužili takozvanu nacionalnu penziju. Ako su filmovi Gorana Markovića ušli u sve antologije filma kod nas i koji se smatraju filmskom avangardom, i već uveliko kulturnom baštinom, nije moguće da time nije mogao da zasluži priznanje za vrhunski doprinos kulturi, a neki reditelji kulturnih manifestacija jesu. Glumci koji su igrali u njegovim filmovima dobili su nacionalnu penziju, i dobro je što su je dobili, zaslužili su je, i njima svaka čast. A kako je to onda Goran nije zaslužio – istiće Vida Ognjenović.

Književnik, dramski pisac, scenarista, pozorišni i filmski reditelj Siniša Kovačević, redovni profesor na Akademiji umetnosti, takođe je vlasnik impozantne umetničke biografije, koju krase najvažnija priznanja – tri Sterijine nagrade, tri Nagrade Branislav Nušić, nagrade Nikola Peca Popović, Dragiša Kašiković, Borisav Stanković…, a njegova drama “Novo doba” uvrštena je u deset najboljih posleratnih srpskih drama.

Tri puta je bio pobednik Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji, a dela su mu prevođena na ruski, engleski, nemački, grčki, bugaraski, makedonski, poljski i jermenski jezik.

Sa filmskim ostvarenjima osvojio je i nagrade Kristalna prizma, Zlatna mimoza, bio je pobednik festivala Zlatni vitez u Moskvi, festivala u Čenaju (Indija)…, a sa televizijskim festivala u Montekarlu, Lipecku…

Na rezultat konkursa za nacionalne penzije za 2023. godinu, Siniša Kovačević kaže za Danas:

– Nemam komentar. Jer, šta bi čovek uopšte mogao da kaže!

Ni Piter Bruk ni Orson Vels

Kako ističe pozorišni reditelj Božidar Đurović, na bilo kojim konkursima kod nas sada ne bi mogli da „prođu“ ni Piter Bruk ni Orson Vels, ako bi kritikovali vlast.

– Bez obzira što među ovogodišnjim dobitnicima nacionalnih penzija ima nekoliko umetnika nespornih umetničkih biografija, poslednjih godina umetnički neselektivna dodela nacionalnih priznanja, nažalost, vidljivo i bestidno zavisi od političke podobnosti i lične nezamerljivosti vlastodršcu i aktuelnoj vlasti – kaže Đurović.

– Kada bi kojim slučajem savremenici našeg „zlatnog doba“ bili Crnjanski, Andrić ili Hičkok, bojim se da bi i njih, ukoliko bi bili „neposlušni“, zaobišlo ovo nacionalno priznanje. Jedina sreća je što su politika i političari listopadno, a umetnost i umetnici zimzeleno drveće. Zbog toga sam uveren da će delo znamenitih umetnika Vide Ognjenović, Gorana Markovića i Siniše Kovačevića duže živeti od sve obesmišljenijih nacionalnih penzija jer je reč o stvaraocima kojima bi se dičila svaka ozbiljna kultura – ističe Đurović.

Među dobitnicima – tek nekoliko neospornih imena

Priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina dobili su umetnici: pesnik za decu Momčilo Odalović, književni prevodilac Arpad Vicko, kompozitor Vladimir Tošić, muzičar Živorad Jelić, pijanista Nikola Rackov, slikar Milan Blanuša, umetnička fotografkinja Goranka Matić, filmski snimatelj i direktor fotografije Radoslav Vladić.

Na ovom spisku su i glumac Radoš Bajić, umetnica lutkarstva Iren Tot, primabalerina Duška Dragičević, arhitekta Svetislav Ličina, režiser kulturnih manifestacija, dramski pisac, izdavač i književnik Živorad Ajdačić, dirigent Dejan Savić, stručnjak u kulturi Dragan Drašković, vokalni izvođač i pedagog, kompozitorka, aranžerka i muzička urednica Biljana Arsić Krstić, filmolog Miroljub Vučković, trubač Boban Marković, režiser kulturnih programa Dragomir Zupanc i režiser Ljuboslav Majera.

Rešenjem o dodatnoj dodeli priznanja za vrhunski doprinos kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina, priznanje su dobili i umetnici: glumac Aleksandar Berček, književnik i književni prevodilac Darko Tanasković, glumac Slavko Štimac i stručnjak u kulturi Aleksandra Ninković Tašić.