Goran Marković: Treći april je poslednja prilika da ostatak života provedemo u normalnoj zemlji

On je jedan od potpisnika grupe 30 javnih ličnosti koji su uputili poziv građankama i građanima Srbije da izađu na izbore 3. aprila i glasaju.

Među potpisnicima su: akademici, književnici, profesori, muzičari, novinari, borci protiv korupcije i kriminala i druge javne ličnosti, a u svom pozivu oni podsećaju na reči dobitnika Nobelove nagrade, portugalskog književnika Žozea Saramaga, koji je izjavio da „mi, kao građani, imamo obavezu da delujemo i učestvujemo i da je građanin taj koji stvara promene“.

Ako sebi postavite pitanje zašto bih se zamarao glasanjem, imajte na umu da ste učinili nešto čemu se svaki neprijatelj demokratije raduje. Jedan po jedan građanin sa ovim mislima i demokratija umire. Istina je da mi svi pojedinačno oblikujemo svet u kome živimo. Nemojmo se odreći tog prava i na taj način prepustiti drugima da odlučuju umesto nas, navodi se u pozivu.

Zoran Kesić ističe za Danas da se zalaže za povratak moći u ruke građana i da je zbog toga stavio svoj potpis na listu 30 javnih ličnosti, kao i da je ostvarivanje prava glasa delotvorno za oslobađanje naroda straha od vlasti jer, kako objašnjava, logičnije je da bude obratno, a to je i po sebi bolja ideja.

– Potpisao sam zato što se i lično i kao deo emisije „24 minuta“ zalažem za povratak moći u ruke građana. Sviđa mi se ideja da vlast počne da se plaši građana, umesto da se narod plaši vlasti. Čega i koga da se plašimo? Naših podređenih? Onih kojima smo mi našim glasovima (i neglasanjem) dali mandat? Treba li da se plašimo kukavica koje svaki kritički medij defamiraju kao „izdajnički“ ili „plaćenički“ i koji se lažno predstavljaju kao predstavnici svih građana, a zapravo su čuvari svojih dupeta u foteljama i zaštitnici svojih (i porodičnih) unosnih biznisa. Takođe, ali ne i manje bitno, treba li da čekamo da nas opozicija povede? Jel’ zavisimo od njihove energije i talenta za pokretanje masa? Šta ako tog talenta nema? Pa onda ostajemo samo mi, građani sa pravom glasa, ljudi sa sopstvenom savešću i mogućnošću da se ljubazno zahvalimo svima koji bi „da nas vode“. I da, za promenu, povedemo mi njih. ‘Ajte s nama. Probamo. Ako ne valja, probaćemo nešto drugo. Samo olovka Srbina spasava! – poručuje Kesić.

Upitan šta zavisi od ovih izbora Dejan Mijač, pozorišni reditelj i akademik, kaže za Danas da je kod svakih izbora ključno da se pokaže volja birača.

– Zavisi od svih izbora, ne samo od ovih. Da se pokaže volja birača i zbog toga je dobro da svi izađu i kažu svoje političko mišljenje. To je ispravno. Ja nikad nisam bio za bojkotovanja i preskakanja. Stvar je principa izaći na izbore. Kad već imaš glas – izađi i glasaj – kaže Dejan Mijač.

O tome kako komentariše one koji nisu zadovoljni vlašću ali im se ne dopada ni izbor u opoziciji ili bi, kako kažu, glasali da se opozicija ujedinila u jednu kolonu Mijač odgovara da to „ne dopada mi se“ ne pije vodu.

– Nije tačno. Pa eto, baš zbog toga „ne dopada mi se“, zbog toga glasam. Ne može baš svakom sve da se dopadne. Tako je od sada pa do kraja sveta. Prosto ne možete naći nešto što vam se apsolutno dopada osim ako niste navijač neke partije. Ako ste čovek mimo političkog trenda, onda jednostavno idete da ostvarite pravo glasa inače ne možete promeniti ništa ni na koju stranu. A što se tiče toga što se nisu u opoziciji ujedinili, što se nisu razjedinili, što ne idu u koloni ili što nemam neki spektar da biram – pa ne možete ljudima sve napraviti potaman. Ako hoćeš da glasaš – glasaj. To je što je. I kad ideš na pijacu, pa bude loše vreme, ne izađu svi prodavci sa dobrom robom, nego izabereš ono što ima. Izbor je takav kakav jeste. Mnogo zavisi i od toga da li si uvek birao ili si neaktivan. Jer ako nisi birao, ne možeš ni da dođeš u situaciju da izabereš nešto što ti je baš potrebno. Koji god da su izbori u pitanju treba izaći – bilo da su dramatični, bilo da nisu. Za neke izbore se čini da su izgledniji i da može doći do promene, ima nekih koji nisu takvi, ali, uvek treba izaći – ističe Mijač.

Na pitanje da li su za njega ovi izbori posebno dramatični odgovara odrično.

– Ja dosta dugo živim da bi mi ovi izbori bili posebno dramatični i mnogo puta sam dosad izlazio na glasanje. Sećam se kad je bilo prvo glasanje. Ja sam se tad kretao u određenim krugovima i nisam komunicirao sa svetom okolo. Meni se činilo da je Milošević gotov, a on je trijumfalno dobio te izbore. Međutim, mene to nije nimalo obeshrabrilo da nastavim da izlazim i da glasam. Ja sam tradicionalno za to pa šta bude. Što baš uvek moram i da dobijem? – zaključuje Dejan Mijač.

Reditelj Srdan Golubović ističe da je sada veoma važno glasati i da samo na taj način možemo da učinimo svoje okruženje boljim i humanijim.

– Jako je važno da glasamo. To je naše pravo da menjamo i utičemo na svet oko sebe. Da verujemo da možemo okruženje u kome živimo da učinimo boljim i humanijim. I mislim da uvek postoji neka politička opcija sa kojom možemo da delimo makar malo ideoloških, etičkih ili ekoloških vrednosti. Ako prestanemo da verujemo da možemo sopstveno društvo da činimo boljim, ne znam šta nam nam onda preostaje – konstatuje Srdan Golubović.

Rambo Amadeus podseća da je dovoljno da pogledamo kako stvari stoje u svetu, pa da i sami zaključimo da države razvijenih demokratija imaju visoku izlaznost na izborima, a opservira i čemu služi replika “Sjaši Kurta da uzjaše Murta”.

– Demokratija je talac apstinenata. Što je više nezainteresovanih ili razočaranih koji „nemaju za koga da glasaju“, manja je mogućnost redovne smjene vlasti na izborima, a veći prostor za špekulacije i nagađanja kakav je politički ukus ukupnog društva. Danas, u civilizovanom društvu, pristojan građanin nastoji da vlast redovno mijenja na izborima, jer je dugo opstajanje na vlasti po prirodi stvari jednosmjeran put u autokratiju.

Dovoljno je da pogledamo po svijetu i vidimo u kakvim društvima su građani bezbjedniji, slobodniji i srećniji, pa da, bez potrebe da nam iko nameće mišljenje, sami zaključimo. Zato države razvijenih demokratija imaju visoku izlaznost na izborima.

Ne brkaju demokratske izbore sa „izborima za Miss“. Ako nemaju favorita, svjesni svoje odgovornosti, važnosti svog glasa, sofisticiranosti i krhkosti civilizovanog društva, glasaju za potencijalno najmanjeg štetočinu.

Nasuprot demokratskoj tradiciji, lokalno prihvaćena sentenca „Sjaši Kurta da uzjaši Murta“ smišljena je prije više stotina godina da bi tadašnje tiranije i despotije na efikasan i besplatan način svoje podanike demoralisale i ubijedile ih da je bilo kakva promjena vlasti besmislena i suvišna.

Solidna ideja za mlade demokratije je da se izglasa obavezno glasanje. Do tada, odluka ostaje na savjesti pojedinca – zaključuje Rambo Amadeus.