Goran Šušljik za Danas: I sada ima mladih ljudi za koje su istina, pravda, sloboda i hrabrost životne vrednosti, i bore se za njih

Kako je istaknuto na današnjoj konferenciji za novinare koja je organizovana u sali Kolarčeve zadužbine, od 2. decembra svih 16 epizoda drugog dela serije „Vreme smrti“ dostupne su putem EON platforme (Bindžujte sve epizode odjednom samo uz SBB!“, a kako su podsetili njeni autori, februara ove godine premijerno je pikazan prvi deo adaptacije Ćosićevog romana koji je svojevrsni vremeplov kroz tragične događaje u doba Velikog rata (period od 1914. do 1916.), i nezapamćeno stradanje ljudi koji su hteli da odbrane i sačuvaju ono u šta su verovali da mora da se sačuva – sloboda, dostojanstvo i volja da se preživi.

Prema rečima Gorana Šušljika, Ivana Živkovića i Đorđa Milosavljevića, ovo je bio vrlo zahtevan materijal koji je išao i na otvaranje nekih drugih važnih pitanja, radnja drugog dela serije „Vreme smrti“ događa se posle trijumfa u Kolubarskoj bici, kada Srbiju pogađa nova katastrofa – epidemija pegavog tifusa. U haosu rata, srpska vojska i narod povlače se preko surovih albanskih planina, dok su sudbine junaka na ivici, i potpuno neizvesne…

Kako je Šušljik rekao za Danas, snimanje koje „pokriva“ period od četiri godine trajalo je 200 dana na raznim lokacijama širom Srbije, najvažniji deo rađne je u okolini Knjaževca, okupilo je više od 180 glumaca, i svi su uložili veliki entuzijazam i posvećenost…

– Projekat je to zahtevao,nije lako naći lokacije za ovu epohu koe su pogodne, kojima je jednostavno da se priđe, bio je jedan od najvećih izazova pronaći nešto što liči na to što je priroda pogodna za snimanje, a ne postoji neka infrastruktura.

Na naše pitanje koliko „kopči“ sa našom današnjicom ima drugi deo „Vremena smrti“, Šušljik podseća da je Srbija izašla kao pobednik iz Kolubarske bitke, ali da se nad njom nadvila nova pošast, bolest, pegavi tifus.

– Ova epidemija je tada odnela brojne živote, ali je ujedno metafora i za naše živote. Mislim da je sada pravi momenat za emitivanje drugog dela ove serije, neki mladi ljudi su u ovih dana u borbi za slobodu, hrabro tražeći istinu i pravdu. U romanu i u seriji „Vreme smrti“ su, naravno, drastični momenti, ali život nam pokazuje da su kod nas već sutradan mogući drastični događaji. Dakle, postoje i danas mladi ljudi, spremni da ispolje to u šta veruju, kako su vaspitani, šta vide kao budućnost, i šta vide kao pravdu i nepravdu – ističe Goran Šušljik.

Đorđe Milosavljević, na naše pitanje šta je njemu najuzbudljivije u drugom delu „Vremena smrti“, izdvaja segment bolnice, u kojoj prisustvujemo najpotresnijoj drami, u kojoj je epidemija tifusa doživela vrhunac, ali i poimanje slobode nekih vrlo mladih ljudi, onih koji ništa ne znaju o životu, koji ga nisu proživeli, ali spremnih da za tu vrednost založe sopstveni život.

Na konfereciji za medije sa posebnim pijetetom istaknuto je da j u drugom delu serije, Žarko Laušević koji igra vojvodu Živojina Mišića, ostvario je jednu od poslednjih uloga u životu. Prema rečima Vojislava Voje Brajovića, koji igra ulogu Radomira Putnika, on će rad na „Vremenu smrti“ pamtiti upravo po Laušu.

– Ova serija je prilika da se na pravi način pokaže borba za slobodu, a to je ono što je za nas uvek bilo najvažnije – imati svest o slobodi. Mislim da je Dobrica Ćosić u ovom romanu imao taj zadatak, zato je toliko kopao po arhivima i istorjskim dokumentima. Ali, kao najdraža uspomena u tom serijalu i našeg rada kome smo svi bili maksimalno posvećeni, ostaće mi odnos sa Žarkom Lauševićem. Mi smo imali telefonske probe, satima smo govorili o našim likovima, i ne mogu da izrazim koliko mi je žao što neće videti šta smo uradili – rekao je Brajović.

O radu na seriji i svojim ulogama govorili su juče i Predrag Bjelac (doktor Sergejev), Sloboan Boda Ninković (Tole Dačić), Teodora Dragićević (Milena Katić), Isidora Simijonović (Dušanka), Pavle Veselinović (Tričko Makedonac), a u brojnoj glumačkoj ekipi su i Predrag Miki Manojlović, Milan Marić, Svetozar Cvetković, Pavle Mensur, Denis Murić, Radovan Vujović, Nina Janković, Andrija Milošević, Kalina Kovačević…

U ovom delu priče, kako su istakle Teodora Dragićević i isidora Simijonović, u toj epidemiji tifusa posle Kolubarske bitke, i tom strašnom prelasku preko Albanije i golgoti koju je preživeo naš narod, dešavaju se i neke ljubavne priče, i posebno, veliko i dirljivo prijateljstvo među ženama.

Za Predarga Bjelca, ovo je bio ogroman deo romana, i užasno naporan posao:

– Poredeći, ovo je bio mnogo hrabriji i mnogo veći projekat, sa mnogo većom težinom, koji će ostati kao uzbudljivo svedočanstvo o tom vremenu herojstva i stradanja, koji i nama postavlja pitanja gde smo mi i kakvi smo danas – istakao je Bjelac.

Ono što je mladom glumcu Pavlu Veselinoviću bilo najzanimljivije u liku koji igra, ali i u svemu onome o čemu govori „Vreme smrti“, kako je izjavio, jeste to kako su mladi ljudi tog vremena, neka generacija kojoj i sam pripada, pitanje hrabrosti, časti i slobode doživjavali kao najveće životne vrednosti.

Direktor fotografije Marko Mladenović već je dobio mnogo pohvala i dobrih kritika za prvi deo serijala, a kako je istakao, bez autorske ekipe, bez glumaca, kostima, šminke…, njegov rad možda ne bi bio takav kakav jeste, jer su svi oni pomogli da snimanje ove epohe izgleda tako dobro i autentučno.