Gordon Remzi: Bilo je stresno kuvati za Blera i Putina, razgovor sa Lejdi Di je najuzbudljivijih šest minuta u mojoj karijeri

U svojim mnogobrojnim restoranima, ali i u onim na malim ekranima, inspirišući svojim receptima milione gurmana širom sveta kako da svoju ljubav prema đakonijama pretoče u pravu magiju.

I ovu jesen provešćemo uz njegov serijal “Skriveni ukusi sveta”, te ćemo u septembru na kanalu Nacionalna Geografija imati priliku da se podsetimo 10 epizoda treće sezone, iščekujući novu na kojoj poznati kuvar već uveliko radi, a u intervjuu za TV Danas otkriva i po čemu će se naredna sezona razlikovati od dosadašnjih.

– Pre svega, neće biti reč o klasičnoj sezoni. Može se reći da će ovo biti spinof serijala “Skriveni ukusi sveta”. Ovog puta odlučio sam da ne lutam planetom, već da skrivene ukuse sveta otkrijem u Velikoj Britaniji, i to u pratnji moje ćerke Tili. Trodelni serijal zamišljen je kao kulinarska avantura u kojoj će mi osim Tili društvo praviti još dva poznata kuvara, a to su Pol Ejnsvort i Mark Voldron. Pripremamo vam epski kulinarski obračun – zadovoljno poručuje slavni mag šerpi i šporeta, otkrivši da će publika u našoj zemlji, ipak, morati još malo da pričeka na premijeru ovog serijala.

Do tada obnavljamo gradivo, i uživamo u ukusima koje je Remzi otkrio tokom prethodno sezone na meridijanima od Portugala do Teksasa.

– U trećoj sezoni boravili smo u većini zemalja u kojima nikada nisam bio. Na „meniju“ su nam se našli specijaliteti prelepih i jedinstvenih zemalja poput Portorika, Portugala, Hrvatske, Islanda, Meksika, bili smo i u Teksasu. Zaista smo napravili pravi gurmanski urnebes – objasnio je poznati kuvar dodajući da je sa novom emisijom pomerio granice svojih interesovanja, ali i mogućnosti.

– Pre svega sam kuvar. Pre nego što sam se otisnuo u medijske vode, imao sam veliki strah da će me televizija uništiti. Da ću zbog popularnosti i magije koju ona donosi sa sobom zaboraviti kako da budem običan kuvar. bez kamera i reflektora u kuhinji. Srećom, to se nije dogodilo. Uspeo sam da održim balans između moje prve ljubavi i televizije koja mi je pružila mogućnost da istražim svet, ali i sebe. Ovaj serijal mi je otkrio nekog novog Gordona. Spremnog da se vere po strmim liticama da bi ubrao neki lokalni začin, ili da visi 20 metara iznad pobesnelog okeana kako bi sakupio jedinstvene školjke koje rastu na samo dva mesta u svetu. Kroz “Skrivene ukuse sveta” otkrio sam i novog sebe – ističe kuvar kog smo zavoleli da mrzimo u čuvenoj “Paklenoj kuhinji”, a koji je tokom tri i po decenije karijere na televiziji postao najpopularnije lice u svetu kulinarstva. Ipak, i najveći su počinjali sitnim koracima.

– Prvi veliki izazov definitivno je bio trenutak kada je u restoran u kom sam radio kao šef kuhinje došla Lejdi Di. Bio je to nezaboravan trenutak u mom životu. Još pamtim njenu harizmu i svedenost kojima je osvojila celu salu. Sećam se da je rekla da bi volela da uživa u pristojnom obroku po mojoj preporuci, koji bi bio serviran u ravnomernim razmacima kako bi imala vremena da uživa u ukusima svakog jela. Na kraju je trebalo da je iznenadim desertom. Naš razgovor trajao je tačno šest minuta. Do danas je to ostalo najuzbudljivijih šest minuta u mojoj karijeri – iskren je Remzi, dodajući da ručak za Lejdi Di nije bio i najteži izazov sa kojim je bio suočen.

– To bi definitivno bio ručak za Tonija Blera i Vladimira Putina, koji sam morao da pripremim i serviram na čuvenoj adresi u Dauning stritu. Osim toga što sam sve vreme morao da razmišljam da li ću otrovati dva svetska lidera, bio sam suočen sa neočekivanom poteškoćom. Naime, čovek bi pomislio da će na tako uglednom mestu naći pristojnu kuhinju sa svime što mu je potrebno. Međutim, mi smo morali da bismo pripremili taj ručak da sve nosimo sa sobom – od posuđa do šerpi i ostalog pribora za kuvanje. Bilo je to zaista stresno iskustvo.

A šta mu je bio najveći izazov u trećoj sezoni serijala “Skriveni ukusi sveta”?

– Ne bih to nazvao izazovom u smilu da sam ja morao da pripremim jelo. Reč je o islandskom specijalitetu, takozvanom sušenom, odnosno dimljenom mesu ajkule. Ako bi me neko pitao da navedem jedan najgori ukus na svetu, onda bi to bilo upravo to – sušeno meso ajkule. Najveći izazov bio je taj da ne povratim istog trenutka. Međutim, lepota ovog serijala je u tome što otkrivamo neke sjajne i do sada nepoznate stvari ne samo o različitim svetskim kuhinjama, već i o narodima kojima te kuhinje pripadaju. Naša planeta je neverovatan spoj različitosti, a upravo u tim sitnim detaljima koji svaki njen kutak čine drugačijim otkrivamo koliko smo svi na neki način povezani.