„Uvek hrabra i na pravoj strani“: Kako je glumica Gorica Popović postala „junakinja naših dana“

Đukanović je, podsećanja radi, posle gotovo dvomesečne i besramne harange vlasti kakva se nikada do sada nije dogodila, izrazio izvinjenje svakom glumcu kojem su njegove kolege uputile neku „neprimerenu reč“, ali uz „dodatak“: da glumci treba da budu iskreni, pa da priznaju da su pod vlašću, koju baš ne vole toliko, ipak, najviše radili i uspevali da zarade“.

Legendarna glumica uz čije su filmske, pozorišne i TV uloge odrastale generacije gledalaca na ovom prostoru, čije je ime i profesionalno i lično postalo institucija „Od Triglava do Đevđelije“, svih ovih godina koje su nam pojeli i još nam jedu razni „skakavci“, uvek je bila hrabra da bude na pravoj strani:

„Ne možemo da živimo pod staklenim zvonima, bez obzira što svako ima neko svoje pribežište da se skloni da u mentalnom smislu preživi. Čovek mora da reaguje na ono što se dešava, i mislim da je ovo poslednji trenutak da nešto uradimo da se, pre svega, vrednosni reperi društva postave na zdrave noge i kako treba. Pri punoj svesti da se vrednosni sistem ne gradi preko noći. Ipak, mora da se pođe od nečega, od nekih konkretnih koraka. Recimo, od ovih stvari koje se zahtevaju na protestima ‘Srbija protiv nasilja’.

Ali, nažalost, kako je izjavila, ima „ovaca“, uplašenih ljudi koji ne smeju da kažu kako žive i šta im se dešava.

„Ljudi koji šetaju na protestima šetaju iz uverenja i dubokog otpora prema nasilju i svemu što se u poslednjoj deceniji dešava kod nas“, smatra Gorica Popović, koja je i svojim beskompromisnim građanskim stavovima postala deo naše svakidašnjice i junakinja naših života.

Danas, posle karijere duge blizu pedeset godina, gotovo je nemoguće nabrojati sve uloge u kojima nas je oduševljavala jedna od naših najvoljenijih glumica, bravurozno igrajući upravo likove žena iz „komšiluka“ u kojima prepoznajemo našu svakidašnjicu i mentalitet.

O umetnosti glume Gorice Popović svedoče najprestižnija priznanja koje je dobila – Zlatna Arena u Puli, dve nagrade Carica Teodora na Filmskim susretima u Nišu, Nagrada Pavle Vuisić za izuzetan doprinos umetnosti glume u domaćem filmu, Nušićeva nagrada, Prsten sa likom Joakima Vujića, Nagrada Velika Žanka za izuzetan doprinos srpskoj pozorišnoj, filmskoj i TV umetnosti…

Rođena je 1952. godine u Kragujevcu, njen deda-ujak bio je predratni glumac Aleksandar Cvetković, a otac Mojsije Popović slikar, scenograf i izvođač u kragujevačkom pozorištu, pa je još u srednjoj školi režirala prvu predstvu, „Budilnik“.

Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Predraga Bajčetića, prvu značajnu filmsku ulogu odigrala je 1977, u „Mirisu poljskog cveća“ Srđana Karanovića, a i danas je ostala nezaboravna kao Šilja u „Nacionalnoj klasi“ Gorana Markovića, Dara Zavišić u antologijskoj TV seriji „Bolji život“…

Sarađivala je sa legendarnim rediteljima, Živojinom Pavlovićem, Lordanom Zafranovićem, Rajkom Grlićem, Zdravkom Šotrom, Slobodanom Šijanom, Zdravkom Velimirovićem, Darkom Bajićem…

U Ateljeu 212, matičnoj kući u kojoj i danas igra u najvažnijim predstavama, debitovala je 1976. u Krecovoj drami „Muške stvari“, u režiji Ljubiše Ristića, svojim ostvarenjima u kultnim predstavama ispisala je istoriju ovog pozorišta – „Marija“, „Kamen za pod glavu“, „Ni riba ni meso“, „Kola mudrosti, dvoja ludosti“, „Kosančićev venac“, „Oj Srbijo nijgde lada nema“, Kneginja od Foli Beržera“, „Iza kulisa“,  „Ljubavno pismo“ (Jagodu Kraljić igrala je skoro 250 puta), „Slavna Florens“, „Silvija“, „Opera za tri groša“, „Trg heroja“…

Rekorderka po broju uloga u Ateljeu, na Velikoj sceni „Mira Trailović“ trenutno oduševljava publiku u furioznoj satiričnoj komediji „Obraćanje naciji“ u kojoj igra dve uloge – Ženu s kišobranom i Papu, odnosno, Papinicu, koja je od majske premijere neprestano rasprodata.

Značajnu popularnost Gorica Popović stekla je i kao rediteljka nekoliko hit predstava („Brod plovi za Beograd“…), scenaristkinja i pevačica.

Udata je za poznatog džez muzičara Nenada Petrovića, saksofonistu „No Smoking Orchestra“, a njen recept za sreću, kako je izjavila, vrlo je jednostavan: uvek sluša svoje srce.