Gorica Popović za Danas: Ponosna sam što sam u društvu Vide Ognjenović, Gorana Markovića i Dragana Velikića, ali tužno je i smešno šta se događa kod nas

Vlada Srbije je na jučerašnjoj sednici usvojila predlog komisije o dodeli priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi i kulturi nacionalnih
manjina u 2024, a vrhunska dostignuća i priznanja koje je Gorica Popović ostvarila, kako se može zaključiti, nisu zadovoljilla „kriterijume“ ove komisije, ali pevaćica Zorica Brunclik jeste.

Tako se Gorica Popović našla u društvu književnice, pozorišne rediteljke, dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti i predsednice Srpskog PEN centra Vide Ognjenović, višeestruko nagrađivanog reditelja na svetskim i domaćim festivalima Gorana Markovića čiji su filmovi ušli u našu kulturnu baštinu, i pisca Dragana Velikića, dvostrukog dobitnika Ninove nagrade i brojnih visokih književnih priznanja, jednog od najprevođenijih na strane jezike.

– Sebe ću da izuzmem, ali je sramota da ljudi kao što su Vida Ognjenović, Goran Marković i Dragan Velikić nisu zaslužili status umetnika od
nacionalnog značaja i nacionalnu penziju. Srećna sam i ponosna što sam u njihovom društvu – kaže za Danas Gorica Popović.

– Ima u ovom izboru i ljudi koji su časno zaslužili nacionalnu penziju, i jako mi je drago zbog njih, ali ima i puno apsurdnih imena. Moram da
kažem da nisam preterano iznenađena tim negativnim odabirom ovogodišnje komisije, kao ni onih prethodnih nekoliko godina – smatra jedna od naših najpopularnijih glumica.

– Ne bih da nabrajam dela Gorana Markovića, ili Vide Ognjenović i Velikića, koje su sve visoke nagrade dobili, najvažnije, i koliki su ugled svojim umetnostima doneli našoj kulturi i ovde i u inostarnstvu. Ali očigledno je da to uopšte nije tema za ljude koje sede u tim komisijama i odlučuju, oni se vode nekim drugim kriterijumima, i neka im je na čast. Tužno je i smešno sve ovo što se dešava, i koliko su isponižavani najvredniji ljudi u raznim profesijama, ne samo umetničkim – smatra Gorica Popović.

„Zanimljivo“ je, recimo, da su među onima kojima je naša država dala status umetnika od nacionalnog značaja, izjednačavajući estradu i vrhunsku umetnost i kulturu, pored Zorice Brunclik, i Branimir Đokić, instrumentalista na harmonici, Miloš Mijatović, kompozitor novokomponovanih pesama i harmonikaš, ili Tomislav Nikolić, kompozitor i gitarista grupe „Kerber“.

Po oceni stručne javnosti, apsurdna su i neka druga imena sa ove liste, poput Predraga Lukovića, pesnika čije je su knjige apsolutno beznačajne u okvirima ozbiljne književnosti, profesora Fakulteta političkih nauka Dragana Simeunovića, vršioca dužnosti direktora Akademije za nacionalnu bezbednost pri Bezbedonosno – informativnoj agencij (BIA), uz koga, na ovoj listi stoji odrednica „izdavač i urednik“, slikara Aleksandra Cvetkovića koji po ocenama istoričara umetnosti nikada nije bio u prvoj garnituri naših likovnih umetnika, ili glumca vrlo skromne biografije Milenka Pavlova.