Gorka pilula v.d. direktora

Od šest, Kiš je direktno odgovorio na dva pitanja dok je na ostala delimično odgovorio, iznevši loše primere saradnje sa kustoskim timom MSU koji se nije složio sa nekim njegovim predlozima, zatim, svoja postignuća, napore, želje…

Budući da su Kišovi odgovori bili u dužoj pisanoj formi, koju zbog nedostatka prostora nismo bili u mogućnosti da objavimo u štampanom izdanju, ovde ih objavljujemo u integralnoj verziji.

Ispod Kišovog teksta navedena su i pitanja lista Danas.

Gutljaj vode iz toaleta

Baš sam pomenuo nekim Vašim kolegama kako mi je nedavno u poseti bio prijatelj, inače kolega, kojeg sam, naravno, odveo u MSU. Bilo je leto i vrućina.

Ožedneli smo tokom razgledanja izložbe i popili smo hladnu vodu u toaletu Muzeja jer je ni na jednom drugom mestu u Muzeju nije moguće naći.

Nakon obilaska smo seli na jedinu klupu u prizemlju, koja je inače bila okrenuta ka pultu za prodaju karata. Značajno smo se sagledavali sa osobom za pultom dvadesetak minuta, jer bi bilo koji drugi položaj glave bio neprirodan. Izložba je bila sjajna, ali i voda iz toaleta.

Takođe, imali smo sreće da je leto. U suprotnom bismo morali da teglimo kapute i torbe u rukama, jer u Muzeju adekvatna garderoba ne postoji. Potrebno je samo malo više poštovanja za publiku.

Akvizicije i katalozi

Izložba Akvizicije primarno je bila planirana za mart mesec, ali se zbog pandemije otvaranje pomerilo za 27. jun. Iako izložbe u muzeju obično traju tri meseca, usled novonastale situacije u vezi sa pandemijom, izložbu smo produžili za još mesec dana, dakle celokupan oktobar. Sada su Akvizicije u punom formatu formalno završene, a izložba se formatira u oblik stalne postavke, koja će trajati do marta meseca.

Ne sećam se da je ijedna izložba toliko dugo trajala. “Refleksije našeg vremena” su izuzetno bitna izložba jer oslikava otkupnu politiku kuće u poslednjih 25 godina. Otkupljeno je oko 1.400 radova, a u Muzeju je izloženo oko 250.

Upravo iz tog razloga osetio sam potrebu da obnovim i ponovo otvorim Legat Čolaković, koji je u okviru muzeja bio zatvoren i godinama potpuno napušten. Paralelno sa izložbom u Muzeju, u Legatu je samim tim otvoren i drugi deo izlozbe Akvizicije. Uspeo sam da pronađem donatore koji su delimično obnovili Legat, koji je do sada iz nekih neobjašnjivih razloga služio kao magacin za stare gume i kao stovarište za više od 30 tona kataloga, koji opet iz neshvatljivih razloga skoro nikada nisu stizali na vreme na početak izložbe.

Ne smem ni da zamislim koliko je to izraženo u novcu, bačena investicija i novac svih poreskih obveznika, ali i ružna slika odnosa prema publici, koja je očigledno često bila zakinuta za osnovni sadržaj bilo koje izložbe – katalog.

Tako, recimo, i za pomenutu izložbu Akvizicija, koja je, kao što sam rekao, formalno završena i to s otvaranjem koje je kasnilo nekoliko meseci, koja je u plan uvrštena još prošle godine – katalog još uvek nije stigao!

Međutim, Legat Čolaković se ovih dana ponovo privremeno zatvara, jer smo našli i donatore koji će završiti potpunu rekonstrukciju zgrade, zajedno sa pasarelom koja daje ozbiljnost galeriji kao izlagačkom prostoru.

Otvaranje je planirano za 15. decembar. Takođe, u toku je i renoviranje Salona u Pariskoj ulici i vraćanje starog izgleda portala prema ulici.,Dakle, u pitanju je mnogo planova i aktivnosti pored onih koji se poslednjih dana pominju u medijima.

Težina u rukama

Da li je moguće da nismo sposobni da završimo katalog u kojem predstavljamo sopstvena umetnička dela i eksponate koji nam stoje pred nosom? Koliko recimo tu ima poštovanja prema publici? Čija je, na kraju, odgovornost nerealizovan budžet? Kako na te stvari gleda stručna javnost? Kako stručna javnost komentariše da nikada do sada u MSU nije urađena revizija fonda?

Da li je stručnoj javnosti jasno da uopšte ne znamo šta posedujemo u depoima i u kakvom stanju! Evo, ja pitam stručnu javnost kako komentariše činjenicu da nam nacionalno blago godinama leži u garaži Narodne banke u najneadekvatnijim uslovima koje možete zamisliti.

Pitam kustoski tim MSU ko će i kako snositi posledice ovakvog poslovanja? Molio bih kustose da mi ovaj put pomognu da izmestim onih 30 tona nerealizovanih kataloga sa proteklih izložbi, što sam za vreme korone zajedno sa tehničkom službom već jednom lično uradio. Molim ih, kako bi na svojim rukama osetili težinu promašene investicije.

Savremeno. Molim malo više poštovanja prema publici, autorima radova, ali i odgovornosti prema poslu i instituciji od izuzetnog kulturnog značaja.

Mesto za odmor

No da se vratimo gutljaju hladne vode iz česme. Ovom prilikom se duboko i iskreno izvinjavam autoru rada “Toplina” Zoranu Todoroviću, kao i ostalim autorima čiji su radovi sklonjeni nakon puna četiri meseca izlaganja, što nisu na vreme obavešteni od strane kustosa da se izložba i dalje nastavlja, ali u malo smanjenom obimu zbog predstojećih izlagačkih aktivnosti.

Na mestu gde je tokom trajanja ove izložbe stajao rad “Toplina”, u budućnosti se planira mesto za odmor.

Da pojasnim, mi nemamo nikakvih uslova da tu napravimo kafić niti imamo osoblje koje će da služi. U pitanju je samo mesto gde će publika nakon dugog razgledanja moći da sedne, sabere utiske, možda prodiskutuje i da se osveži kafom ili vodom iz automata. Ne moram da kažem da apsolutno svaki muzej na svetu ima i restoran i kafe, jer to jeste poštovanje sopstvene publike.

Da podsetim, na tom istom mestu je i nekada ranije bio kafić. Takođe, pitam kustoski tim i stručnu javnost kakav je njihov stav o ukidanju dečijeg kluba i mesta kustosa pedagoga? Zar su mladi i deca višak u muzeju? Zašto je nedavno zaposlena osoba u muzeju kao kustos pedagog, koji ima izuzetno dobar edukativni odnos sa decom, na programima na kojima radi podložna šikaniranju i neprihvatanju u našu zajednicu? Zašto Muzej ima antikvarni sajt kada je za izradu novog, još pre dve godine, dat i potrošen novac, novac svih građana? Baš kao i na one tone kataloga koji skupljaju prašinu u skladištu. Savremeno, nema šta. Molim samo malo više poštovanja prema publici i Muzeju.

Rekreativna nastava i mali fudbal

Kada sam stupio u martu na dužnost v.d. direktora nastupila je pandemija. Tek što sam stigao, a muzej je zatvoren. Nikada u životu nisam prisustvovao takvoj predaji i povlačenju iz nekog projekta, kao što se dešavalo tada sa kustosima u muzeju.

Ubrzo su me kontaktirali umetnički par iz Brisela Mentalklinik koji su ponudili našem muzeju, kao poklon, projekat u vrednosti od 20.000 evra, pod nazivom “Gorka pilula 1”. Radi se o robotima koji u muzeju umesto publike, kojoj je zabranjen ulaz, prave umetnost. Projekat je od strane kustosa glatko odbijen, uz obrazloženje da je to izuzetno neprimerena stvar i da dobro pazim šta radim.

Ovo je blago rečeno, imam zvaničan mail. Pitam se da li je po istom principu ranije odbijena i izložba Jana Fabra, koja se potom na sreću održala u Narodnom muzeju? S obzirom da je po Statutu Muzeja Stručno veće savetodavno telo, kao i telo koje pomaže direktoru pri odabiru i realizaciji muzejskih programa, preuzeo sam na ličnu odgovornost i realizaciju ovog projketa i u saradnji sa Mentalklinikom smo pokrenuli robote u sred pandemije. “Gorku pilulu” je svet gledao skoro mesec dana uživo, sada je ona u Muzeju savremene umetnosti u Istanbulu, a uskoro kreće u Muzej savremene umetnosti u Madridu kao i u Srpski kulturni centar u Parizu.

O ovom projektu je pisao čak i prestižni američki magazin “Art Forum” pod Critics Picks, kao odličnom primeru aktivacije muzeja u doba korone. Ali ne i za našu stručnu javnost… Možda bi bilo bolje da opet na kratko zatvorimo Muzej dok traje epidemija, umesto što kao svi uspešni svetski Muzeji pokušavamo da pružimo nešto novo.

Žao mi je zaista zbog pandemije, jer da su drugačija vremena odveo bih kompletan kustoski tim na rekreativnu nastavu na Divčibare kako bi kroz mali fudbal naučili osnovne postulate timskog rada, kao što su povezivanje, zalaganje i srce na terenu.

Vera u novu ministarku

6. Da li vas je ministrka kulture Maja Gojoković kontaktirala nakon reakcije Stručnog veća MSUB koje se u saopštenju poslatom portalu SEEcult.org usprotivilo uklanjanju Todorovićevog rada, izgradnji kafea i izložbi „Love is Love“ Pol Gotjea?

Ne, kontaktirala me je dan pre reakcije Stručnog veća. Nisam do sada imao prilike da sarađujem sa gospođom Gojković, niti se lično poznajemo, ali duboko sam uveren da će kao nova ministarka kulture zasigurno prepoznati važnost i značaj planova i aktivnosti koji doprinose održivom poslovanju Muzeja, posebno u ovako teškoj situaciji za kulturne institucije. Kao i što će, uveren sam, prepoznati važnost svih programa i izložbi koje doprinose razvoju nove publike, što je svakako krucijalan aspekt muzejskog poslovanja posebno u ovim teškim okolnostima.

Kao republička ustanova kulture MSUB ima odgovornost da kreira sadržaje namenjene različitim ciljnim grupama kako bi, nadam se, u skorašnjoj budućnosti većina građana postala deo muzejske publike.

Posebno u ovim teškim vremenima. U Statutu MSUB se navodi da nam je obaveza i dužnost da oragnizujemo izložbe ili događaje poput ovog koji pominjete i protiv kojeg se buni deo stručne javnosti, koji upravo služe za razvoj publike. To je posao, obaveza i dužnost Muzeja, ne nešto protiv čega se treba boriti.

Pitanja:

1. Da li ćete rad „Toplina“ Zorana Todorovića koji je uklonjen sa izložbe „Refleksije našeg vremena : Akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993-2019“ vratiti u postavku?

2. Kada planirate da otvorite izložbu Pol Gotjea i da li za to imate finansijska sredstva?

3. Na koji način će izložba „Love is Love“ Pola Gotjea doprineti savremenoj umetničkoj sceni i promociju kulturnog nasleđa?

4. Da li su Stručno veće i Upravni odbor MSUB usvojili izmenu programa?

5. Da li ste konsultovali Zavod za zaštitu spomenika u vezi sa izmenom enterijera u prizemlju MSUB čiji deo želite da pretvorite u kafe?

6. Da li vas je ministrka kulture Maja Gojoković kontaktirala nakon reakcije Stručnog veća MSUB koje se u saopštenju poslatom portalu SEEcult.org usprotivilo uklanjanju Todorovićevog rada, izgradnji kafea i izložbi „Love is Love“ Pol Gotjea ?