Nostalgija je simptom beznađa. Nju osećaju krhki umovi i – emigranti. Jedan od njih je i Nina Bunjevac, strip autor koji živi u Kanadi. Po sopstvenom priznanju nostalgija ju je pratila bar tri godine, tokom kojih se batrgala između Nine ‘kanadske umetnice’ i Nine ‘srpske emigrantkinje’. I sve se promenilo kad se zaposlila u jednoj srpskoj kafani u Torontu. „Družila sam se sa ljudima koji su tamo radili – muzičari, turbofolk pevači, kriminalci, dileri, pristojni porodični ljudi… Iz tog iskustva nastala je većina scenarija za moje stripove“, kaže Bunjevac.
Srećom, postoji više razloga zbog kojih treba obratiti pažnju na strip-priče Nine Bunjevac u knjizi „Hladna kao led“. Najpre, u kratkim pričama u kojima junakinje traže ljubav po svaku cenu užitak je posmatrati kako se kombinacija melanholije i mazohizma vešto prepliće sa stilom koji, neočekivano ali svrsishodno, sjedinjuje poetike američkog nezavisnog stripa i jugoslovenskog filmskog ‘crnog talasa’. Počev od atmosfere gastarbajterskog andergrounda u komadu pod nazivom „Pruža se prilika“, pa preko povesti o Zorki Petrović (niz sjajnih storija – Gorke suze Zorke Petrović, Čekajući Čipa, Usamljena u gomili, Nameštaljka, Procedura – o Z. P. koja izgledom podseća na mutanta koji bi nacrtali R. Kramb, T. Lempicka i Č. Berns), povesti koja liči na bastard groteskne nevinosti kempa i malograđanskog košmara, pa do stripova „Poslednja molba“ i „Prava stvar“ u kojima se tamni kič usamljenosti prikazuje kao ekstaza praznine, na delu vidimo umetnika koji u društvenom talogu ne vidi emotivnu kaljugu, već nemoć polusveta koji se održava u životu iluzijom da je usamljenost prolazno stanje.
Drugo vredno isticanja jeste crtački stil. Iako je naracija mahom u rukama teksta, Nina Bunjevac minuciozno i majstorski koristi tačkice i crtice za vizuelne predstave. To je stil koji kroti stvarnost i koji je, može se reći – usporava, pa je otuda njena likovnost bliža ilustraciji. Ne manje važno je i vizuelno citiranje brojnih prepoznatljivih mesta iz pop-kulture, što Bunjevac omogućava da ne gubi ambivalentnost u vizuelnom doživljaju, jer njen crtež ima uvek dozu bizarnog humora i, s druge strane, bolnu travestiju stvarnosti marginalnih likova.
Napokon, album „Hladna kao led“ predstavlja mali iskorak u odnosu na domaći andergraund strip, koji se najčešće guši u sopstvenoj nezrelosti. Bunjevac se uspešno udaljava od tinejdžerskih fascinacija, pa je moguće očekivati da nas obraduje i vrhunskim ostvarenjima. Ona je zasad na dobrom putu da ubije beznađe…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
