Prebaciti se iz uloge glumca u stolicu reditelja nesumnjivo je jedan od najproblematičnijih poduhvata u svetu filma. Ne samo zato što treba mnogo novog da se nauči, već i zato što sa glumom dolazi slava, a sa slavom – očekivanja.
Kada se dođe do Rajana Goslinga, on je jedan od čuvenijih na planeti. Što će reći da njegov rediteljski debi „Izgubljena reka“, prikazan u Kanu, automatski dospeva pod veći pritisak nego prvi filmovi drugih sineasta.
Na svu sreću, iako pati od brojnih „prvi-put-režira“ problema, film i nije tolika katastrofa kao što su neki očekivali. Priča je smeštena u američki gradić koji je na udaru ekonomske krize i prati porodicu koja se dovija kako da preživi. Od samog pročetka „Izgubljena reka“ je uvrnuta bajkovita priča koja se mnogo oslanja na metaforu o „smrti američkog sna“. Gledaoci će prepoznati posvetu Goslingovim mentorima kao što su Nikolas Vinding Refn i Derek Klejnfrens, ali i Dejvidu Linču i Dariju Arđentu.
To je miš-maš ideja, na momente horor, fantazija, realistična drama ali sve one se bore za dah.
Brojni kritičari filmu zameraju da je „prekuvan“, da pozajmljuje od drugih, ne pravi scenu nego u nju ubaci glumce „pa kako se snađu“, te da liči na sve ono što je Gosling gledao, ali da kod njega nije ništa razvijeno – ni ideja niti dešavanje na ekranu.
No, postoje trenuci čuda – muzika je predivna, gluma je odlična. Čak je i vizuelni deo bolji od celokupnog filma – očigledno da Gosling ima dar za sliku.
Sve u svemu, „Izgubljena reka“ liči na studentski film sa glumcima sa A-liste (Kristina Hendriks, Saoirs Ronan, Eva Mendes, Met Smit), koji predstavlja intrigantni debi. Svakako „korak unapred“ na krivulji učenja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
