Gostovanjem Narodnog pozorišta Priština u Pasjanu večeras se otvara dom kulture

– Nama predstavlja istinsku čast to što u Pasjanu našom predstavom otvaramo novoizgrađeni dom kulture. Mi smo kao pozorište shvatili da je naša misija da dođemo do naše publike, da je ne čekamo na nekoj statičnoj sceni pošto znamo da ne mogu do nje najčešće ni doći. Verujem da u tome činimo mnogo toga šta možemo, kao što sam siguran da možemo i mnogo više nego što radimo – izjavio je za Danas Predrag Radonjić, direktor NP Priština, pred večerašnje gostovanje u Pajsanu.

Na pitanje zbog čega je za gostovanje u Kosovskom Pomoravlju izbor pao baš na Gogoljevu „Ženidbu“, kojom je 2018. nacionalni teatar na čijem je čelu obeležio 70 godina postojanja, Radonjić odgovara da je to najigranija predstava NP u Prištini i omiljena među publikom ove umetničke kuće.

– Razlog je i to što podela nije velika, što je to predstava sastavljena gotovo isključivo od glumaca našeg ansambla, pa nam je lakše i organizovati njeno igranje. U njoj su i naši glumci rodom iz Kosovskog Pomoravlja – Milan Vasić i Jasmina Stoiljković, pa i to nije bez značaja – dodaje sagovornik našeg lista.

Selo Pasjane, koja dobija novi dom kulture, nalazi se kod Gnjilana, na putu prema Preševu, ali je prema organizaciji lokalne samouprave samoproglašene kosovske države ušlo u sastav opštine Parteš.

Ranilug je jedno od najstarijih srpskih naselja ne samo u Kosovskom Pomoravlju, nego u celoj južnoj Pokrajini.

Zvanično se pominje se od sredine 13. veka, a sada deo opštine Kosovska Kamenica.

Za razliku od Pasjana, koje ima samo osnovnu školu, u Ranilugu postoje srednja Ekonomsko-trgovinska škola, otvoreno istureno odeljenje Filozofskog fakulteta Prištinskog univerziteta sa sedištem izmeštenim u severni deo Kosovske Mitrovice, Viša pedagoška škola, a odranije i Dom kulture „Radomir Popović“.

– Kosovsko Pomoravlje je pomalo zanemareno, ali nikako ne bi trebalo smetnuti sa uma njegov značaj. Prema procenama, u tom kraju, u neposrednoj blizini Vranja, živi oko 35.000 Srba. Rad na kulturnoj prosvećenosti, obrazovanju, zapošljavanju i brizi o mladima trebalo bi da bude prioritet države. Ima pomaka, ali svakako se može učiniti mnogo više. Iako u Pomoravlju postoje domovi kulture i kulturni centri, uveren sam da se može učiniti puno više. Mi se, kao pozorište, trudimo da gostujemo kada god je to moguće i priđemo našoj publici u svim mestima na Kosovu i Metohiji – naglašava Predrag Radonjić.

Upitan da li u etnički mešovitim mestima u kojima NP Priština gostuje u publici ima kosovskih Albanaca, Radonjić kaže da je to “nažalost, veoma retko, jer Srbi i Albanci na Kosovu i Metohiji žive i dalje u dva paralelna sveta, dve uporedne stvarnosti, za koje je izgleda najveće dostignuće kada nisu u otvorenom sukobu”.

“Antigona” u Crnoj Gori

NP Priština u Kosovsko Pomoravlje stiže posle sa gostovanja u Crnoj Gori, gde je u Kotoru, Herceg Novom i Nikšiću krajem novembra izvelo Sofokleovu “Antigonu” u režiji i adaptaciji Nenada Todorovića.

– Žao mi je što i ranije nismo imali priliku da gostujemo sa našim predstavama u Crnoj Gori, kao drugde u regionu i šire, osim jednog izuzetka pre nekoliko godina kada smo bili u Herceg Novom. Naišli smo na zaista topao prijem, a mislim da je i naša predstava koju smo radili u koprodukciji sa Zaječarskim pozorištem ostavila snažan utisak na publiku. Već smo tokom gostovanja dobili nekoliko poziva za narednu godinu i nadam se da će se to nadalje samo razvijati – kaže Predrag Radonjić.