Branka Veselinović je govorila da nikad nije puštala mozak na otavu

Iz njenog matičnog Jugoslovenskog dramskog pozorišta saopšteno je da će ova velika pozorišna, filmska, TV i radio glumica biti sahranjena u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. JDP će naknadno objaviti vreme komemoracije i sahrane.

„Jedinstven život Branke Veselinović, njen humanitarni rad i posvećenost pozorištu i pozorišnoj umetnosti zauvek su obeležili jednu epohu i istoriju JDP-a. S njom, u legendu odlazi i poslednji član slavnog ansambla, biranog i sastavljenog od najboljih glumaca iz čitave zemlje“, izjavila je Tamara Vučković Manojlović, direktor pozorišta u Manježu, objavljeno je u saopštenju JDP-a.

Branka Veselinović će osim po dugovečnosti, ljubavi prema pozorištu, deci i svom životnom saputniku glumcu i prevodiocu Mlađi Veselinoviću ostati upamćena i po zdravom duhu.

– Vežbam svaki dan, čitam, pišem, slikam, imam malu bašticu… Ni ne znam koliko imam godina. Mozak mi nikad nije bio na otavi. Ne valja ako ga pustite da se odmara.., otkrila je na 102. rođendanu tajnu svoje duhovne radoznalosti i svežine.

Volela je jarke boje, a pored više od 100 pozorišnih i preko 50 filmskih i TV uloga, uz aktivan i dobrotvorni rad, stigla je i do čina oficira prve klase kao dobrovoljni vatrogasac. Bila je poliglota – govorila je sedam jezika.

Kao šesto dete Jovanke i Aleksandra Ćosića, poreklom iz Jaše Tomića, Branka Veselinović rodila se 16. septembra 1918. u Starom Bečeju, u tadašnjoj Austrougarskoj. Glumu je od 1936. učila u Glumačkoj školi pri Narodnom pozorištu u Beogradu. Posle dve godine studija, otišla je na praksu u Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, gde je igrala do 1940, kad je prešla u Beograd. Prvi angažman dobila je sa 19 godina u predstavi „Karlova tetka“.

Pre nego što je postala član JDP 1947, glumila je dve godine u Umetničkom a potom tri godine u Narodnom pozorištu (1944-1947). U JDP je bila od njegovog osnivanja, u ansambl je primljena 1. avgusta 1947. i u njemu ostala do odlaska u penziju, 31. avgusta 1978, ostvarivši na sceni u Manježu četrdesetak uloga u nekim od najznačajnijih produkcija, nastalih u pozorišnim adaptacijama dela pisaca svetskih i domaćih književnih klasika. Članstvo u JDP nije bilo prepreka da igra na drugim beogradskim pozorišnim scenama, a u SAD je na engleskom jeziku igrala glavnu ulogu u predstavi „Majka hrabrost i njena deca“.

Pozorišna kritika i publika slažu se u oceni da je najjače glumačko oružje Branke Veselinović bio komičarski dar, posebno u Nušićevim i Goldonijemvim komadima. Taj prirodni talenat i vedar duh učinili su je i jednom od najomiljenijih glumica u zlatno doba Radio Beograda, naročito u popularnom programu „Veselo veče“.

NJen privatni život obeležila su dva braka i neostvarena želja da ima decu. Sa prvim mužem, budućim inženjerom šumarstva i američkim državljaninom izvesnim Andonovićem rastala se kad je on rešio da se vrati u SAD. Mlađu Veselinovića (1915-2012), sa kojim provela 64 godine u srećnom braku, upoznala je na sceni JDP-a, a kuma im je bila glumica Mira Stupica.

Najveći deo zajedničkog života proveli su radeći sa decom. Osnovali su Fond Branke i Mlađe Veselinović za pomoć invalidnoj deci, a zbog humanitarnog rada Branka Veselinović je četiri godine bila ambasador Unicefa. Oboje su bili višestruko nagrađivani za umetnički i humanitarni rad, a od 2012. ustanovljena je i glumačka nagrada „Branka i Mlađa Veselinović“, među čijim dobitnicima su i Nebojša Glogovac, Vojin Ćetković, Jelisaveta Sablić, Nenad Jezdić…u

Branka Veselinović je jubilarni 100. rođendan proslavila u JDP, a sve dok je bila u fizičkoj snazi putovala je, organizovala i nastupala u humanitarnim lutkarskim i drugim predstavama za decu, stare i bolesne, čak je i sama kuvala za siromašne. Posle 100. rođendana formirala je 2018. legat Branke i Mlađe Veselinovića u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat“ u Beogradu. Reč je o zbirci vrednih knjiga koje su njih dvoje sakupljali decenijama. U Muzeju srpske književnosti izložen je veliki broj dela iz njihove lične biblioteke, kao i publikacija sa posvetama: Raše Popova, Desanke Maksimović, Mije Aleksića, LJubivoja Ršumovića, Bore Đorđevića, Bore Todorovića, Vojislava Brajovića, Ivana Bekjareva..

Vesna Aleksić: Brankina svetla

Jednom, davno, 2004. na Zmajevim dečjim igrama, u očekivanju početka zvaničnog programa sa dodeljivanjem nagrada i dečjim programom, sedela sam pored Branke Veselinović na dvorištu čika Jovine kuće. Bila je velika vrućina, ona je držala suncobran i pričala mi kako, kad se uveče kasno vraća kući, obično sa nekog humanitarnog programa za decu, njen muž Mlađa, u znak dobrodošlice, upali sva svetla u stanu: po sobama, u predsoblju, na terasi, u špajzu, kupatilu… I ta svetla njoj odmah odagnaju umor i nagrade je. Danas, 8. februara tekuće godine, proslavu sedmdesetogodišnjice DKCG, započinjemo objavom Brankine smrti. Deca pevaju, plešu, rade u likovnoj radionici….Predstavlja se monografija , teče program…U gledalištu opet, setim se njene lepeze i suncobrana, i priče o upaljenim svetlima….
„ I svako vuče i cima, on, pajac poslušno skače,
a srce zvoni i zvoni, smeje se ili plače„…
Stihovi su Brankini. I njih sam upamtila. I nju, koja je radila za decu. Upalite jedno svetlo večeres, u nekoj sobi…

Autor je pisac za decu

Prijateljstva
Branka Veselinović bila je bliska prijateljica sa Desankom Maksimović s kojom je često putovala recitujući njene pesme, Mirom Stupicom, Marijom Crnobori, Miodragom Petrovićem Čkaljom, Mijom Aleksićem. U žiriju Steriijene nagrade koju je dobila 1964. bio je i pisac Meša Selimović.

Maja Gojković: Bila je heroina umetnosti
Ministar kulture i potpredsednik Vlade Srbije Maja Gjković u telegramu saučešća juče je ocenila da je Branka Veselinovim kao „umetnička heroina svojom posvećenošću i predanošću profesiji, zaslužila mnoge nagrade i ostavila neizbrisiv trag na kulturnoj sceni Srbije“. „Pamtićemo je po ostvarenjima, vedrom duhu, ali i osvedočenom humanitarnom radu. Živeće zauvek u našim srcima i biti putokaz budućim naraštajima“, navodi se u telegramu Maje Gojković.