Stevo Grabovac dobitnik nagrade „Vladan Desnica“: Posle najvažnije nagrade kritike i priznanje od kolega pisaca

Upravo sećanjem na Petrovića počela je svečanost preoglašenja ovogodišnjeg dobitnika na Kosančićevom vencu, a na njegovo lik i delo u svom govoru osvrnuo se i sam Grabovac primetiviši skromno da je za njega ogromna čast da se u redosledu laureata nalazi odmah iza ovog pisca.

Ali, da krenemo redom. Priznanje za najbolji roman sa imenom Vladana Desnice osnovano je 2022. u Narodnoj biblioteci Srbije na predlog tadašnjeg a i sadašnjeg upravnika NBS Vladimira Pištala. NJegova osobenost je da ga ne dodeljuje stručni žiri sastavljen od kritičara, teoretičara, istoričara književnosti, već od kolega pisaca.

Po propozicijama, iz konkurencije za nagradu, sve dok bude upravnik, izuzet je sam Pištalo, a iz žirija izuzimaju se oni pisci koji su u godini na koju se nagrada odnosi objavili roman.

Tako je ovogodišnji žiri sačnjen od devetoro pisaca, među kojima su tri nova člana i oni su: predsednik Duško Kovačević, te Milisav Savić, LJubica Arsić, Mirjana Mitrović, Enes Halilović, Vule Žurić, Goran Gocić, Mirko Demić i Đorđe Pisarev.

Sve članovi žirija mogu da predlože po sedam naslova za nagradu, a onaj naslov koji se među predloženima ponovi najviše puta odnosi pobedu.

Tako je Grabovac pobedio većinom glasova od ukupno šest, dok su već dva drugoplasirana romana – „Meduze žive zauvek dok ih ne uhvate“ Nađe Petrović (Geopoetika) i „Pakarac“ Vladana Matijevića (Laguna) dobili samo po glas manje – pet. Osim ovih najbliži da dobiju nagradu bili su i roman Sonje Ćirić „Da li i kod tebe pljušti?“ (Laguna) i „Kanon potištenog uma“ Filipa Grbića (Vulkan).

O nagrađenom romanu „Poslije zabave“ u izdanju Imprimatura, ne mestu gde su ostale zidine u Drugom svetskom ratu u aprilskom bombardovanju srušene tadašnje zgrade nacionalne biblioteke, govorio je član žirija Milisav Savić.

Osvrćući se u svom govoru između ostalog na to da o piscima najbolje pišu sami pisci pa i dobro procenjuju ko je među njima samima najbolji, Savić je istakao i da je u slučaju Grabovca važno to što su pisci i kritičari kada je u pitanju njegov roman blizu po odabiru.

On je rekao i to da je priča romana „Poslije zabave“ priča od krvi mesa, baš kakvu sam junak romana, takođe pisac, priželjkuje, ali da u njemu praznina, muk i ćutnja govore ponekad više od teksta. Junak je „čovek koji peva posle rata“, primetio je još Savić i to, između ostalog, o ljudskoj nemoći pred maštom zla.

Savić i Dragan Purešić, zamenik upravnika NBS, uručili su potom Grabovcu priznanje koje se sastoji od plakete, od ove godine i odlivka u bronzi sa likom Vladana Desnice, rada akademskog vajara Miroljuba Stamenkovića, kao i novčanog iznosa od 12.000 evra.

Između ostalih kriterijuma, upravo je ovaj novčani deo ono što nagradu „Vladan Desnica“ od kako je osnovana čini jednom od nekoliko najvažnijih u domaćoj književnosti. Približan iznos imaju još samo Ninova, nagrada Beogradski pobednik, takođe osnovana ne tako davno, i nagrada „Špiro Matijević“ čiji je novčani iznos najveći – 15.000 evra.

Ipak, kako je u svom govoru rekao Grabovac, pisci ne pišu zbog nagrada, već iz potrebe i jer svet nije na svom mestu a stvari nisu kako treba. Ta opsednutost zlom kod ljudi nešto je što, kako je rekao, nije razumeo kao dete, odrastajući u vreme rata u Bosni, a danas razume još manje.

Onima koji mu govore da se zločini koje opisuje u svojoj knjizi nisu desili odgovara da – nisu, a onima koji misle da će zločnci koji su ih počinili zbog njih odgovarati odgovara da – neće. Dodajući da su izvori koji o tim ili nekim drugim zločinima govre i strašniji od onoga što je napisao, on smatra da je njegova knjiga ispunila svrhu, pogotovo za one koji veruju u moć pisane reči i da se, iako nastaje iz samoće, ona rađa u očima drugih.