Grad se praktično uništava

Nakon toga publika je bez daha gledala dokumentarni film „Magija scenografije“, gde su u fantastičnim kadrovima predstavljene još neverovatnije prostorne iluzije koje je Kreka osmislio i sagradio u nekim od najvećih filmskih ostvarenja u domaćoj i stranoj kinematografiji. Od „Mirisa poljskog cveća“ preko „Undergrounda“ do „Delikatesne radnje“, za koju je osvojio nagrade „Feliks“ i „Cezar“, ali i mnogo drugih poput „Stubova Zemlje“ na primer. Kada samo pretpostavite koliko je trebalo truda da se svi ti prostori osmisle i sagrade, možete naslutiti i zbog čega ovaj autor nikad ne prisustvuje rušenju svojih scenografija.

Intervju s Miljenom Kljakovićem Krekom je vođen na klupi, na Paliću, i s vremena na vreme u društvu njegove dvojice prijatelja (očito snimatelja) koji su nestrpljivo čekali da im se on ponovo pridruži.

* Šta je vas privuklo vizuelnom, koje su to prve slike koje ste poželeli da nacrtate?

– (Smeh) Pa, Čiča Glišu. U gimnaziji sam uvek dolazio brže do sredine sveske crtajući otpozadi po njoj nego od njenog početka, tamo gde su morale da se hvataju beleške sa predavanja ili časova. Svašta sam crtao, i pejzaže i portrete.

* Upisali ste grafički odsek na Likovnoj akademiji. Šta vam je ona pružila?

– Širinu i slobodu, što je najvažnije. Ja sam pokušavao prvo da se upišem na Primenjenu akademiju i to tri puta, ali nisam uspeo iako tamo postoji odsek scenografije. Nije da sam želeo da studiram na tom odseku nego sam želeo da studiram baš grafiku, ali me nisu primili. Završio sam Likovnu akademiju, ali je zanimljivo da sam posle predavao na Primenjenoj akademiji, što je nonsens – da čovek koga su nekoliko puta odbili tamo predaje.

* Zašto ste počeli da se bavite scenografijom?

– Iz čiste radoznalosti i ljubavi jer u prvom momentu ja uopšte nisam bio svestan šta je to scenografija.

* Kako ste postali toga svesni i kako ste shvatili da je baš filmska scenografija, a ne pozorišna, ono što volite da radite?

– Film je magija, čudna magija koja privlači i kojoj se posvetite ili od koje pobegnete odmah. Čini mi se da je za mene bio presudan prvi film – da li ću ostati ili ne. Taj prvi film je bio „Specijalno vaspitanje“ Gorana Markovića, sledeći je već došao film Srđana Karanovića i da ne nabrajam dalje, ali taj kontinuitet je krenuo s filmovima. Ta magija me je uzela pod svoje i tako sam tu ostao. Nije mene samo scenografija privukla. Na filmu su bili glumci, reditelji, poznate ličnosti s kojima si u bliskom kontaktu… Svetlo, kamera, čuda, i onda je osećaj sličan onom kao kad detetu date medu da se igra, i još mnogo igračaka, kad ima sve oko sebe što mu svet čini interesantnim.

* Da li se posle velikog uspeha u svetu osećate uskraćenim što još uvek ovde niste imali retrospektivu?

– Imam želju, sada na zalasku svoje karijere, da napravim veliku multimedijalnu izložbu sa raznim projekcijama, slikama, crtežima, uspomenama. Sada tražim prostor, a videću da li uopšte postoji interesovanje za jednu takvu izložbu. Ne bi bilo loše da postoji i ne bi bilo loše da se na taj način oprostim od posla kojim sam se 45 godina bavio. Videćemo šta će biti. Ako postoji interesovanje, rado ću je realizovati, ako ne, sve će završiti u kontejneru (Smeh).

* Šta vam je bilo najteže da radite, da li su to Meka i Medina za film o Muhamedu?

– To je najveći posao koji sam dosad radio i mislim da nikada neću ni raditi veći. Zašto? Zato što je to bio izuzetno veliki set, 120.000 kvadratnih metara dekora, sa svim enterijerima, eksterijerima i, videli ste to na projekciji filma na otvaranju Festivala – to je grad. Na Googl Mapu, kad gledate iz svemira, vidite dole Meku i Medinu, pa manastire u Bostri koje je Muhamed posetio sa svojim ujakom, koji su bili hrišćanski i koji su postojali tamo. I to je građeno, sela takođe, sve, jer je šesti vek u pitanju. To je izgledalo kao iz zlatnog doba Holivuda kad su najveći dekori Sesila Demila pravljeni za njegove filmove. I to i sada tako izgleda jer su oni zadržali taj dekor kao turističku atrakciju.

* Nemate neku želju da se bavite slikanjem budući da ste završili Akademiju?

– Imam, kako da ne. To me ljudi ne pitaju, ali pošto sam ja vrlo realna osoba, svesna momenta u kome živim, pretpostavljam da ću vrlo brzo završiti karijeru i da se više neću baviti ovim poslom. Pre svega, on me sad već umara. Nije lako u ovim godinama raditi sve to, pogotovo velike filmske projekte. Dakle, slikaću jer mi to fali. Završio sam likovnu akademiju, a nikad se nisam bavio time osim u godinama dok sam studirao.

* Koje epohe volite na filmu?

– Od 15. veka pa unazad. To su ozbiljne teme i za kreativnu nadgradnju, a i za istraživački rad. Jer svaka epoha iziskuje velike pripreme, a samim tim što se njome bavite dopunjujete svoju ličnu kulturu, nailazite na stvari koje nikada ne biste pročitali.

* Da li vas je „Muhamed“ u tom smislu najviše nahranio?

– Kako da ne. Mi znamo o islamskoj religiji ponešto ali detalji na koje sam ja nailazio radeći su bili fascinantni. Vi, recimo, nemate nikakve pisane tragove o načinu gradnje zgrada i kuća i kako su one izgledale. Ja sam se najpre mnogo bavio time sve dok nisam došao do konstatacije da tragova zapravo nema, onda sam na čitavom potezu od Saudijske Arabije preko Jemena, Iraka, Irana studirao arhitekturu zgrada koje su se pravile možda u bliskom periodu šestog veka, kao i današnju arhitekturu sela jer su ona obično siromašna i grade se po matrici.

* Kako vam izgleda Beograd u novom dekoru?

– Ja sam, pravo da vam kažem, jedan od onih koji ne izlaze iz kuće da se ne bih susretao sa raznim stvarima koje mi ne prijaju oku, a mnogo je takvih. Zaobilazim te delove grada zato što znam da ih je sada nemoguće popraviti. Konkretno, Slavija je katastrofa i ja ne znam da li je iko pametan mogao da napravi onako nešto, a bila je velika rekonstrukcija. Kad je već bila toliko velika, onda je to trebalo napraviti do detalja. Tu treba da postoje podzemni prolazi, druga vrsta toka, fontana manje-više. Slavija je jedna od velikih grešaka. A one se stalno prave zato što te poslove ne rade ljudi koji su za njih kompetentni. Oni nose znanja, završili su neke škole, ali to nije dovoljno ukoliko niste kreativni. Količina takvih ljudi je presudna za grad koji se praktično uništava. Ne pravi se nijedna studiozna rekonstrukcija. To se sve brza. Odlučuje se na brzinu, krene se sa kopanjem, pa se zatrpava. Strašno. I zato i ne izlazim i srećan sam u prostoru koji sam ja osmislio.

* Poznato je da ste slučajno krenuli da sakupljate cipele velikih zvezda. Koga ste najteže izuli, čiji vam je par cipela omiljen i zašto?

– Niko me to nije pitao i sad vrtim film unazad i konstatujem da baš niko nije bio težak. Svi su bili oduševljeni. Ni u jednom trenutku nisam imao problem da mi glumci daju cipele i da mi na njima napišu posvetu, štaviše, i nudili su kad su čuli da ih skupljam. Prvi par cipela je od Izabele Ađani. Tako je počelo skupljanje pa mi je to omiljeni par cipela, a zato mi je i „Specijalno vaspitanje“ omiljeni film jer sam na njemu prvi put radio scenografiju.

* Da li vam je neko ostao dužan u finansijskom smislu?

– U Americi i gde god sam na Zapadu radio niko mi nikada nije ostao ni dinara dužan, ni ovde dok sam tu radio filmove. Ali to je pokušano jedanput i desilo se kad sam se posle 20 godina rada vratio da radim „Sveti Georgije ubiva aždahu“. Tad su pokušali da mi uskrate devet nedelja rada pa su me moji agenti iz Amerike obavestili o tome i tako dalje. Na kraju sam to ipak dobio. Zato više i ne radim ovde i ne želim, jer neću da gubim prijateljstva.

* Družili ste se tokom karijere s velikim zvezdama. S kim ste se najviše smejali?

– Sa DŽonijem Depom. Evo njih dvojica su sad snimali intervju s njim kod mene kući (pokazuje na dvojicu kamermana u blizini). On je sa mnom na istoj talasnoj dužini, pa smo zato i dobri prijatelji dugi niz godina.

Crveno – od Fej Danavej

Na pitanje šta mu je na cipelama napisala glumica Fej Danavej Kreka obećava da će to jednog dana otkriti, i dodaje da je ona svoju posvetu napisala crvenom olovkom – i to na obe cipele. „One su bile crno-bele, lakovane, sa štiklom. Jedna elegantna cipela, tako da je bilo dosta prostora na onoj beloj površini gde je ona ispisala tekst i nacrtala neka srca“, kaže Kreka.

Almodovarove boje

U vreme boravka Miljena Kljakovića Kreke na Paliću prikazan je novi film Pedra Almodovara. Upitan šta misli o scenografiji u njegovom kinematografskom opusu, čuveni scenograf odgovara: „Kod Almodovara je specifična boja. Onako kako se on oblači, tako radi i svoje scenografije i svoje kostime, što je meni jako dobro i efektno“, ocenio je Kreka.